Da li moze da se postavi pitanje i dobije odgovor a da se ne objavi na sajtu? Pitanje/problem je is oblasti adolescentne psihologije, u vezi sa seksualnim ponasanjem tinejdzera. Bila bih vrlo zahvalna kada bi mi neko pomogao ali zaista ne mogu detaljno da opisem problem javno.
Poštovana, Pitanja se postavljaju ovim putem preko ovog sajta, a vaš identitet ni meni ni drugim posetiocima sajta nije dostupan, pa tolika dramatizacija i prestavljanje seksualnih problema kao tradicionalnog tabua samo još više doprinosi opštem trendu da tinejdžeri o svojim seksualnim problemima (ako ih imaju, a imaju ih) ne govore javno ili da treba da ih prikrivaju. Pozdrav
Imamo jedan jako veliki problem. Naš sin, koji ima 4 godine, jako je ljubomoran na svoju sestru. Imamo utisak da bi je zadavio kad bi mu se pruzila prilika. Vuče je je za kosu, tuče, otima igračke, a čim nisu skupa samo pita za nju. Prestao je da jede kako bi privukao pažnju, posebno moju. Mi smo isti prema njima dvoma, a ako je u pitanju pažnja, igračke i sve ostalo on dobija puno više nego njegova sestra, za koga bi čovek rekao da je andjeo od djeteta. Šta da radimo,pošto smo i ja i tata smo na ivici nervnog sloma?
Inače, ne radimo,pa provodimo previše vremena kući sa njima.
Poštovana, Biti "previše" kući zajedno ne znači i baviti se decom i vaspitavati ih ispravno, što sugeriše vaš opis u kome je prepušteno da četvorogodišnjak organizuje porodično funkcionisanje i vaspitavanje (u ovom slučaju svoje sestre) . Manje televizije za roditelje, više vremena van kuće sa svakim detetetom posebno, postavljanje pravila i uvođenje konsekvenci za ružno ponašanje, umnogome će promeniti ponašanje deteta, a vi nećete biti na ivici nervnog sloma zbog svoje dece, već ćete moći da razmišljate kako da rešite probleme koji su zaista realni i vaši, a ne dečiji.
Imam problem sa osmogodišnjim detetom. Velike su oscilacije u ponašanju i učenju u školi. Od ocena sve same petice i trojke, a ponašanje mu je učiteljica okarakrerisala da je kao "zapeta puška". Prvi neće nikad da krene, a na provokacije odgovara šamarima i izazivanjem tuče. Suprug i ja smo probali raznim metodama, od mirnih razgovora i ukazivanja na posledice, do kažnjavanja i zabrane njemu, dragih stvari. Dete to tako hladno prihvata bez ikakvog komentara. Deca iz zgrade, u kojoj živimo, svakodnevno dolaze po njega kada krenu u skolu i sa njma se nikad nije pobio niti posvadjao. Kada je kući on je poslušan, uredan i veseo. Brine me ta transformacija i ta dvoličnost kod njega. Kada sam samoinicijativno htela da odem do školskog psihologa, učiteljica je rekla da nije valjda do toga došlo. Htela bih da ovedem dete kod dečijeg psihologa, ali ih u Boru nema.
Poštovana, Ukoliko se opisano ponašanje događa samo u školi, a pri tome učiteljica smatra da nije potrebno konsultovati psihologa ("nije dotle došlo") , smatram da se radi o problemu postavljanja granica od strane učiteljice, koja verovatno toleriše grubosti u ponašanju dece, bez ukazavanja na pravila u ponašanju i konsekvence, uz nepotrebnu samouverenost da će ponašanje dece ona uspeti da kontroliše. Naravno radi se o pretpostavci, jer vi ne ukazujete da se takvo ponašanje dešava van škole. Kažnjavanje deteta (pogotovo nestrategijski) ima samo privremen ili nikakav efekat, a pogotovo ako je dečakovo ponašanje reakcija na doživljaj ugroženosti i nebezbednosti u okolnostima gde se grubost i nered tolerišu. Konsultaciju možete potražiti i u Boru od školskog psihologa, jer vam za to ne treba dozvola učiteljice!
Imam problem psiholoske prirode, tj moj sin. On ima 3 godine. Imam jos jednog sina koji je mladji od njega godinu i 5 meseci. Dok se drugi sin nije rodio, ovaj stariji je bio skroz srecno i nekako normalno dete. Od kad se mladji rodio, smenjuju se faze. Medjutim situacija se pogorsala. Pre nekoliko meseci kupili smo psa, i pre dva meseca, je boki krenuo u vrtic. Ne ide redovno jer se cesto tamo razboli. Problem je u tome sto je u zadnjih nekoliko meseci nervozniji, dosta. I poceo je da ima neke radnje koje ponavlja, a to je ispusta neke zvuke svaki izdisaj, nekad nesvesno, a nekad mozda svesno, to se bas glasno cuje, ja mislim da on to primecuje ali ne znam da li moze da kontrolise. Kad ga pitam sta je on nesto izmisli. Takodje nekoliko puta u toku dana se onako sav stegne i napne, zazmuri i stisne pesnice, ali ne besno nego kao da hoce nesto da izbaci iz sebe. Mnogo mi je zao, mi se trudimo da budemo sto bolji, nismo mnogo popustljivi ali nikad ga fizicki ne kaznjavamo, verbalno ne vredjamo, ne uskracujemo ljubav. Sigurno zna da je voljen. Ja mislim da je on mnogo vezan za mene, nikad nece da ide u vrtic, uvek placucka i pita kad ce doci mama. Tako da ga jos uvek ostavljamo samo po tri cetiri sata. O ovome ima bas puno, i znam da nemogu puno da pisem i ocekujem, ali htela sam eto da pitam nekog za neki praktican savet, posto sam ovde kod vas procitala nekoliko dobrih clanaka na temu decije psihologije. Hvala unapred, ivana
Poštovana, Iz vašeg pisam se ne može komentarisati o čemu se radi. Napominjete da je rođenje mlađeg pokrenulo drugačije ponašanje satrijeg, a onda ne raspoznajete jasno da li je to postao njegov ili vaš psihološki problem, što onda povlači i vaše drugačije postupanje. Pri tome niste se adaptirali ni na život sa 2 deteta, u porodični život uvodite još jednog člana, psa, koji bi trebao da ima neku svoju ulogu, možda da zameni nešto što vi mislite da ne pružate. Iako se sve to nagađanje, ponašanje vašeg sina ne spada u razvojno očekivano, mada pojava glasovnih i motornih tikova u tom uzrastu predstavlja očekivane i prolazne fenomene, pa vam savetujem da pre nego što nastavimo sapsihologiziranjem, dečaka snimite u takvom ponašanju i da ukoliko takvo ponašanje ne pokaže prilikom pregleda kod lekara, lekaru prikažete snimak ponašanja kako bi se mnogo jasnije sagledalo o čemu se zapravo radi i da li je potrebno neko dalje sagledavanje (eeg i sl.) ili samo porodično savetovanje. Pozdrav
Imam sina, koji će sad da napuni šest godina, a pre tri meseca počeo je da kaki u gaće. Jedan dan kaki u gaće, a drugi na wc šolju. Ne žali se da ga boli stomak. Pokušavala sam na sve načine i lepo sam mu govorila. ali uzalud. Ne znam što to radi kad ima svu našu pažnju. Na jesen treba da krene u predškolsko i imam strah od toga da li će ga primiti. Često sam mislila da ga vodim kod lekara opšte prakse ali bilo me je sramota. Možete li mi pomoći?
Poštovana, Svakako je potrebno sagledati o čemu se radi, psihološkom ili telesnom "problemu". Svako vraćanje na neku od prethodnih faza u razvoju, u nekom dužem vremenskom trajanju (kao što je 3 meseca) sugeriše da je potrebno sagledati razloge takvog ponašanja i pomoći da se fiziološke funkcije i ponašanje ponovo usklade, kako bi i razvoj skladno napredovao.
Pitanja se postavljaju ovim putem preko ovog sajta, a vaš identitet ni meni ni drugim posetiocima sajta nije dostupan, pa tolika dramatizacija i prestavljanje seksualnih problema kao tradicionalnog tabua samo još više doprinosi opštem trendu da tinejdžeri o svojim seksualnim problemima (ako ih imaju, a imaju ih) ne govore javno ili da treba da ih prikrivaju.
Pozdrav
Biti "previše" kući zajedno ne znači i baviti se decom i vaspitavati ih ispravno, što sugeriše vaš opis u kome je prepušteno da četvorogodišnjak organizuje porodično funkcionisanje i vaspitavanje (u ovom slučaju svoje sestre) . Manje televizije za roditelje, više vremena van kuće sa svakim detetetom posebno, postavljanje pravila i uvođenje konsekvenci za ružno ponašanje, umnogome će promeniti ponašanje deteta, a vi nećete biti na ivici nervnog sloma zbog svoje dece, već ćete moći da razmišljate kako da rešite probleme koji su zaista realni i vaši, a ne dečiji.
Ukoliko se opisano ponašanje događa samo u školi, a pri tome učiteljica smatra da nije potrebno konsultovati psihologa ("nije dotle došlo") , smatram da se radi o problemu postavljanja granica od strane učiteljice, koja verovatno toleriše grubosti u ponašanju dece, bez ukazavanja na pravila u ponašanju i konsekvence, uz nepotrebnu samouverenost da će ponašanje dece ona uspeti da kontroliše. Naravno radi se o pretpostavci, jer vi ne ukazujete da se takvo ponašanje dešava van škole. Kažnjavanje deteta (pogotovo nestrategijski) ima samo privremen ili nikakav efekat, a pogotovo ako je dečakovo ponašanje reakcija na doživljaj ugroženosti i nebezbednosti u okolnostima gde se grubost i nered tolerišu. Konsultaciju možete potražiti i u Boru od školskog psihologa, jer vam za to ne treba dozvola učiteljice!
Iz vašeg pisam se ne može komentarisati o čemu se radi. Napominjete da je rođenje mlađeg pokrenulo drugačije ponašanje satrijeg, a onda ne raspoznajete jasno da li je to postao njegov ili vaš psihološki problem, što onda povlači i vaše drugačije postupanje. Pri tome niste se adaptirali ni na život sa 2 deteta, u porodični život uvodite još jednog člana, psa, koji bi trebao da ima neku svoju ulogu, možda da zameni nešto što vi mislite da ne pružate. Iako se sve to nagađanje, ponašanje vašeg sina ne spada u razvojno očekivano, mada pojava glasovnih i motornih tikova u tom uzrastu predstavlja očekivane i prolazne fenomene, pa vam savetujem da pre nego što nastavimo sapsihologiziranjem, dečaka snimite u takvom ponašanju i da ukoliko takvo ponašanje ne pokaže prilikom pregleda kod lekara, lekaru prikažete snimak ponašanja kako bi se mnogo jasnije sagledalo o čemu se zapravo radi i da li je potrebno neko dalje sagledavanje (eeg i sl.) ili samo porodično savetovanje.
Pozdrav
Svakako je potrebno sagledati o čemu se radi, psihološkom ili telesnom "problemu". Svako vraćanje na neku od prethodnih faza u razvoju, u nekom dužem vremenskom trajanju (kao što je 3 meseca) sugeriše da je potrebno sagledati razloge takvog ponašanja i pomoći da se fiziološke funkcije i ponašanje ponovo usklade, kako bi i razvoj skladno napredovao.
Prikazano 36-40 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke