Postovani
imam cerkicu od 4 godine sace 5 ziva je jako i radoznala i dosta zeza svoju stariju sestru koja ima 10 godina, prvi put pre dve godine se uplasila aviona koji je prasio komarce i nisko prosao od tada nije smela sama napolje tj u voriste da bi se proslo leto opet to desilo ove zime imala je ruzne snove kaze da je neko ubo nozem u stomak i bojala se da zaspi da nebi sanjala inace jos uvek spava snama u krevetu i sto je najgore nesme da ostane sama u sobi ni minute stalno neko mora da je tu i ima panican strah od doktora iako nije isla cesto kod doktora ali kad je zadnji put isla da vadi krv to je bilo deranje strasno i kod zubara isto tako ali joj zubar nista nije radio, da li je to prolazni period ili sta da radim jako mi je velika razlika izmedju nje i prvog deteta skojim nisam imala nikakvih problema i koje je bilo uvek razumno i nikad nije ispoljilo takvo ponasanje. Zabrinuta mama

Postovani,
moje dete ima 6.godina problem koji me zabrinjava je skripanje zubima u toku spavanja, to traje jos od prvih zubica.Zanima me da li je skripanje zubima psiholoski problem i kako se leci?
Unapred zahvalna zabrinuta majka.

Poštovani,
Imam ćerkicu od 3.5god i ona već odavno spava sama u sobi(obraćala sam Vam se zbog problema sa pričanjem priča pred spavanje i saveta našeg pedijatra i hvala Vam na odgovoru)!Opet je problem isti taj pedijatar.Mi imamo i ćerkicu od 10meseci.Od trećeg meseca dete jednostavno neće da spava u krevecu,u snu se okreće,udari glavcicom u ogradu(iako sam je ja tapacirala ogradicama)probudi se i gotovo je sa spavanjem!Onda sam je ja prebacila u naš krevet gde smo spavale same jer nam je psiholog savetovao da suprug spava sa starijom ćerkom jer se osećala odbačenom.To mi je i bilo logično dok je beba sisala(do 6.5 meseci)ali posle mi je bilo nelogično i neprir5odno da beba spava sa roditeljima a mi po sobama!U međuvremenu smo uspeli da osposobimo mali prostor i da i njoj napravimo njenu "sobu"!Tu je nastao problem.Mala je da spava u krevetu jer se vrti i kad se probudi "planinari" i preskače prepreke pa se bojim da ne spadne,u krevecu hoće samo da se igra preko dana i da uz šipke ustaje i jača noge pa smo,suprug i ja,došli do epohalnog rešenja da dete spava u ogradici!Njoj se tosvidelo,kad se okreće mrežica je ne žulja,ne budi se,spava celu noć i divota!!!Jedan dan dok je ona tako spavala došla je patronažna sestra i rekla kako to nije zdravo.Tu se priča na trenutak završila.U savetovalištu naš pedijatar,koji je blagovremeno obavešten od patronaže o slučaju,pravi haos.Da je to zdravo ne bi ljudi pravili krevece,te mnogo je nisko prehladiće se (inače deca su ,hvala Bogu,zdrava i ne znaju šta je prehlada),psihički će je to ubiti itd. Kad sam Vam se obratila za stariju ćerkicu rekli ste da je dobro da se što pre osamostaljuje.Koja je sad razlika između kreveca i ogradice ako detetu ne smeta?Molim Vas vrlo mi je bitno ako to nije dobro imate li neki savet?Hvala unapred.

Poštovani
Imam ćerku koja ima 4.5 godine, inace, vrlo razigrano i radoznalo dijete koje na sve ima pitanje i usvaja sve što joj se kaže. Odrasta bez oca ali u jednoj velikoj porodici okružena ljubavlju i pažnjom. Tokom njenog odrastanja primjetila sam da je vrlo nepovjerljiva prema ljudima i djeci iz okoline. Na igralistu bi se najčešće igrala sama a u komunikaciji sa drugom djecom i pri najmanje povisenom tonu bi bježala meni (inače nema traume po tom pitanju jer je porodica u kojoj odrasta izuzetno skladna). Prvo sam počela da je vodim u razne igraone i na mjesta gdje ima dosta djece (jer se radije igrala sa odrastlima nego sa vršnjacima), nakon toga sam uzela tetu da je čuva koja takođe ima sina njenih godina sa kojim se ona fenomenalno slagala. Savšeno dobro je shvatila zašto je baka više ne može čuvati i nije se bunila što je mene iznenadilo. Nakon toga sam je upisala u vrtic i svaki dan ispitivala vaspitacice o njenom ponasanju. Jednom prilikom mi je jedna vaspitacica rekla da je inteligentno dijete samo prestraseno (???) Stekla je najbolje drugarice ali ipak od svih najvise se vezala za vaspitacice, najvise voli da se igra sa mojim bratom i njegovom djevojkom, savrseno je opustena u drustvu mojih prijatelja ali ne i sa vrsnjacima. Međutim, postoje periodi kada se ona izdvaja među vrsnjacima, inicijator je, vodi drugu djecu, vodi medju njima glavnu rijec pa se onda opet naglo povuce u sebe i zatvori u svoj savsen svijet doma u kojem živi, ima svoj jezik i u stanju je satima da se sama igra ili da jednostavno sjedne za racunar gdje je sa 3.5 godine otvarala fotografije, crtala po njima, naucila kako da pali i gasi racunar i otvara programe vezane za fotografiju i sl. Jednom sam joj pokazala kako se to radi i ona je to usvojila (sada vec se uveliko sluzi racunarom) totalno netipicno za dijete tog doba. Sta jos da pokusam da bih je oslobodila straha od njenih vrsnjaka jer sam je vidjela u tih par navrata kada bi se otvorila u drustvu sa njima pa onda opet naglo povlacila u sebe.