Imamo sina od 14 godina. Izuzetno je inteligentan i oduvek se na neki način izdvajao od dece svog uzrasta. Sada je sedmi razred i ide u gimnaziju (specijalno odeljenje za talente). Počeo je da pokazuje elemente agresivnosti i kod kuće i u školi, što verbalno što fizički. Prohtevi su mu sve veći, a mi ne znamo da li tim prohtevima treba uvek izaći u susret. Mnogo vremena provodi pored računara, a vrlo malo sa vršnjacima jer većinu njih smatra nedostojnim svog društva. Da li možete da nas uputite kako da se postavimo prema njemu i omogućimo mu da izgradi socijalnu kulturu i da shvati da smo svi različiti, a ipak na neki način posebni? Napominjem da imamo i mlađu devojčicu koja je prosečno dete ali srećno.

Unapred hvala

Već sam Vam pisala. Imam 19 godina. Rekli ste mi da treba da se suočim sa samostalnošću. Ali ja se stvarno čudno osećam, ne razmišljam o školi uopšte, već ne znam ni sama. Imam neki pritisak u glavi. Nemam volje ni za čim, samo mi se plače. Kao da mi na temenu glave trne nešto, ne umem da objasnim taj osećaj. I razmišljam kako ću se onesvestiti. Pomozite mi molim Vas

Hvala unapred!

Poštovani doktore

molila bih Vas da mi odgovorite što je moguće brže pošto je vikend pa ne mogu doći do svoje doktorke! Ja sam sestra devojčice koja posle neurotraume i teških povreda mozga nakon 4 godina razvila organski psihosyndrom! Pošto unazad već godinu dana imala je napade anksioznosti (da pojasnim kakve: počne da šeta po sobi brzo, da preti onima zbog kojih je pala, da baca stvari, udara roditelje) to traje sat vremena, njoj svi mišici podrhtavaju, al moram istaći da ne gubi vezu sa realnošću i povodi ekscitacije su opravdani, al sama reakcija je neprimerena! Nakon toga je obično boli glava i ni neseća se šta je radila, čak joj je i žao kada nas vidi izgrebane ili tako nešto! Kada su ovi napadi postali sve češći i nepodnošljivi roditelji odlučuju da je vode kod psihijatra (bez obzira što sam ja apsolvent medicine i uporno sam to sve vreme pokušavala da ih nateram)! Sa nalazom kliničkog psihologa i neuropsihologa odlazimo kod dečijeg psihijatra koja nam prepisuje sledeću terapiju: asentra 50mg 1+0+0 karbapin 200mg 1\2+0+1\2 ksalol 0.25mg 1+0+1 na ovakvu terapiju njeno ponasšanje se nije vidno poboljšalo čak je posle 3 nedelje postala još agresivnija da se tuče al opet je to drži sat-dva pa prestane! Nakon mesec dana odlazi na kontrolu kod svoje doktorke koja sada propisuje sledeću terapiju: asentra 50mg 1+1\2+0 karbapin 200mg 1+0+1 lorazepam2. 5mg 1\2+0+1\2 ovu terapiju uzima 2 dana - juče i danas i jako je umrtvila! Spava joj se stalno, ima ataksiju, slabost, glavobolju (al je nju imala i ranije) samo lezi čak ni po kući ne može da hoda samostalno - zanosi je! Kako smo mi sa sela a doktorka u Sremskoj Mitrovici i ne radi do ponedeljka, a dala nam je broj telefona u ambulanti nismo sigurni šta da radimo! Podsetiću Vas da joj je znači dozu asentre povećala za pola prethodne, dozu karbapina duplo, a umesto ksalola dala lorazepam2. 5mg\dan podeljeno u 2 doze ujutru i uveče! Ja sumnjam da su po sredi neželjena dejstva karbapina jer je on povećan duplo, ili lorazepam! Molila bih da mi predložite korekciju doza il šta da izbacimo! Moja je pretpostavka da je prva terapija bila slaba il smo imali neželjene efekte alprazolama pa je zato imala napade, a da je nova terapija očito prejaka, pa je treba smanjiti. Šta mislite o ovom: asentra 50mg+25mg+0 karbapin 100mg+0+200mg lorazepam 0.625+0+0.625mg? Molim Vas da mi odgovorite i date mi predlog o dozama za vikend i najposle možda i o naknadnoj promeni leka naravno u saglasnosti sa našom doktorkom! Zaboravila sam samo reći da ona ima 19 godina, a taj udes je imala sa 15 godina, i pre toga nije imala nikakve smetnje i bolesti - čak šta više bila je đak generacije i ambiciozna je jako tako da to još više je razočarava, danas ide vanredno drugu godinu pravnog tehničara i moglo bi se reći sa razlogom pati zbog svega ali opet ti napadi jasno govore da ne može sa tim da se bori bez pomoći! Poštovani kolega molim Vas da mi odgovorite u što kraćem vremenskom periodu! Ja sam već čula se ovim putem sa neurohirurgom tražeci način da se izborimo sa svim ovim što nas već 4 godine prati, ali jasno je da smo osuđeni na samostalnu borbu kao i sve porodice sa ovakvim bolesnicima kojih je zaista sve više!

Unapred hvala

Moj sin ima 2.5 godine. Kad "treba" da piški kako i on sam kaže drhti glavom. Meni se uopšte to ne sviđa i plaši me, jednostavno ne deluje mi to prirodno. Kad ga pitam zašto to radi, on je jednom prilikom čak odgovorio "moram da se tresem kad trpim kao majmun" (inače vrlo je rano počeo da priča i priča sve, veoma je razuman i možda čak i ispred dece svog uzasta - ako uopšte smem da kažem). Inače ima urođenu vodenu kilicu koju je trebalo da operiše ali zbog spleta okolnosti u našem životu nismo to još učinili. Ja sam uplašena, jer ne znam da li je to normalno, da li se dešava dečacima. Pre dve nedelje radili smo analize krvi i mokraće i sve je bilo ok. Kad mu kažemo da to ponovi i oponaša on ne ume ili to nije ono što radi kao nesvesno, nevoljno. Onda stvarno piški i sve to prođe. Ne dešava se uvek i obavezno, ali dovoljno često da sam ja baš zabrinuta a u devetom mesecu sam trudnoće ne znam kome da se obratim, šta da radim da se bar rasteretim ili da ga lečim. Naglašavam da živimo u provinciji na Kosovu i da nemamo ovde ni nekih uslova za lečenje. Molim Vas recite mi šta da radim, šta bi to moglo biti? Unapred zahvalna

zabrinuta mama Dragana

Imam 19 godina i u poslednje vreme plašim se, ne znam ni sam čega?!
Plašim se dok gutam hranu da ću se udaviti ili prestati da dišem, ili da ću poludeti..
Živim u unutrašnjisti i planiram da studiram u Beogradu, ali plašim se..
Plašim se i samoće da može da mi se desi nešto a da u blizini nema lekara, niti nekoga da mi pomogne..
Odličan sam đak. Nisam išla kod lekara i molim Vas da mi pomognete..
Hvala!