Da dodam jos. Odnosi izmedju muza i mene nisu sjajni.Naravno nema
ispoljavanja agresije, ali ima neslaganja oko mnogih stvari, zivimo u
blizini njegovih roditelja koji se u sve mesaju oduvek, a on im se
nikada
nije suprostavio.Sada je vec 5 godina bez posla i pao je u
depresiju(pije
antidepresive vec 9 meseci).Retko se i druzimo sa nekim, retko ima smeha
u
kuci. zbog malo prostora sin vec 2 godine ima svoju sobu u stanu svekra
i
svekrve, tako da se vidjamo malo-oni su nadrugom spratu.Govorila sam
muzu
da
to nije dobro sto on uvek negira.Druzi se u principu sa dobrom decom ali
kaze da niko od njih nema mnogo uspeha na fakultetu, doduse uvek je to
govorio i u srednjoj skoli, kao niko nista ne uci a na kraju samo on
polaze
ispite. Ne znam da li cete iz ovog svega nabacanog moci da dobijete neku
sliku.
Postovana. Vase pitanje pocinje sa "da dodam jos" iz cega naslucujem da
tekstu koji ja citam prethodi jedan deo. Odgovoricu vam na ovo cime
raspolazem. Porodicna situacija koju ste opisali najblize odgovara jednoj
prolonigaranoj porodicnoj krizi. Kriza sama po sebi predstavlja situaciju
kada jedan sistem (individua, porodica, grupa, pa i drzava), nisu u stanju
da na novonastale zahteve (unutrasnje ili spoljasnje) odgovore adekvatnom
adaptacijom, vec se preduzimaju razliciti i neefikasni obrazci ponasanja
koji su u proslosti bili uspesni, ali i u drugoj zivotnoj situaciji i
porodicnoj fazi. Kada se kriza prolongira stvaraju se uslovi za pojavu
simptoma kod nekog od clanova sistema. Otuda depresija vaseg supruga nije
za
cudjenje. Medjutim, dve stvari predstavljaju relativno povoljne okolnosti
u
krizi. Prvo, naslucujem da se radi o reaktivnoj depresiji (povezanoj sa
zivotnim dogadjajima) i adolescencija sina koja sama po sebi jeste period
borbe za autonomijom i individualizacijom. Reaktivna depresija kao stanje
tzv."naucene bespomocnosti" nije stanje pogodno za trazenje posla, jer
covek
istovremeno ne moze biti i bespomocan i tragac. Jedno je stanje
pasivnosti,
a ovo drugo aktivnosti. Odricanjem od jednog stanja prihvata se drugo.
Pitam
se sta je to potrebno da se vas suprug i vi odreknete jednog da bi
prihvatli
drugo. Antidepresivi i/ili akcija, traganje za resenjima koje ste
primenjivali kada je nije bilo depresije kao protivnika? Prevazilazenje
individualne, bracne i porodicne krize koje su se poklopile, zahteva
nastavak individualnog tremana u koji je vas suprug ukljucen, ali i
ukljucenje oba partnera, pa i cele porodice u bracno i porodicno
savetovanje, gde bi svako mogao izneti svoja osecanja, stahove i snage
vase
porodice u prevazilazenju krize. Licno, bavio bih temom: Sta se sve
desavalo
u vasim zivotima i sta ste sve cinili kada je bilo manje depresije i krize
u
vasim zivotima?
Pitanje broj: #914
Da dodam jos. Odnosi izmedju muza i mene nisu sjajni.Naravno nema ispoljavanja agresije, ali ima neslaganja oko mnogih stvari, zivimo u blizini njegovih roditelja koji se u sve mesaju oduvek, a on im se nikada nije suprostavio.Sada je vec 5 godina bez posla i pao je u depresiju(pije antidepresive vec 9 meseci).Retko se i druzimo sa nekim, retko ima smeha u kuci. zbog malo prostora sin vec 2 godine ima svoju sobu u stanu svekra i svekrve, tako da se vidjamo malo-oni su nadrugom spratu.Govorila sam muzu da to nije dobro sto on uvek negira.Druzi se u principu sa dobrom decom ali kaze da niko od njih nema mnogo uspeha na fakultetu, doduse uvek je to govorio i u srednjoj skoli, kao niko nista ne uci a na kraju samo on polaze ispite. Ne znam da li cete iz ovog svega nabacanog moci da dobijete neku sliku.
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Postovana. Vase pitanje pocinje sa "da dodam jos" iz cega naslucujem da tekstu koji ja citam prethodi jedan deo. Odgovoricu vam na ovo cime raspolazem. Porodicna situacija koju ste opisali najblize odgovara jednoj prolonigaranoj porodicnoj krizi. Kriza sama po sebi predstavlja situaciju kada jedan sistem (individua, porodica, grupa, pa i drzava), nisu u stanju da na novonastale zahteve (unutrasnje ili spoljasnje) odgovore adekvatnom adaptacijom, vec se preduzimaju razliciti i neefikasni obrazci ponasanja koji su u proslosti bili uspesni, ali i u drugoj zivotnoj situaciji i porodicnoj fazi. Kada se kriza prolongira stvaraju se uslovi za pojavu simptoma kod nekog od clanova sistema. Otuda depresija vaseg supruga nije za cudjenje. Medjutim, dve stvari predstavljaju relativno povoljne okolnosti u krizi. Prvo, naslucujem da se radi o reaktivnoj depresiji (povezanoj sa zivotnim dogadjajima) i adolescencija sina koja sama po sebi jeste period borbe za autonomijom i individualizacijom. Reaktivna depresija kao stanje tzv."naucene bespomocnosti" nije stanje pogodno za trazenje posla, jer covek istovremeno ne moze biti i bespomocan i tragac. Jedno je stanje pasivnosti, a ovo drugo aktivnosti. Odricanjem od jednog stanja prihvata se drugo. Pitam se sta je to potrebno da se vas suprug i vi odreknete jednog da bi prihvatli drugo. Antidepresivi i/ili akcija, traganje za resenjima koje ste primenjivali kada je nije bilo depresije kao protivnika? Prevazilazenje individualne, bracne i porodicne krize koje su se poklopile, zahteva nastavak individualnog tremana u koji je vas suprug ukljucen, ali i ukljucenje oba partnera, pa i cele porodice u bracno i porodicno savetovanje, gde bi svako mogao izneti svoja osecanja, stahove i snage vase porodice u prevazilazenju krize. Licno, bavio bih temom: Sta se sve desavalo u vasim zivotima i sta ste sve cinili kada je bilo manje depresije i krize u vasim zivotima?
Pregledajte odgovore po oblastima