Problem je u sledećem: imam sina od 5 godina koji konstantno odbija da
ide
u vrtić. To ispoljava putem histeričnog plača. Pravi razlog tog njegovog
ponašanja još nisam otkrila iako o tome razgovaramo svaki dan. Da li bi
trebalo da se obratim stručnom licu?
Postovana mama. U svojoj praksi, sa ovakvim problemom sam se najcesce
susretao kada je porodcia organizovana tako da tata naporno radi, a mama
vreme provodi u kuci radeci kucne poslove, cuvajuci decu ili joj je posao
vezan za kucu. U takvim prilikama postavim pitanje kako bi se roditelji
ponasali (posebno mama), kada bi od sledeceg ponedeljka mama morala na
posao
van kuce? Sta bi sve uradili da se na tu situaciju prilagode kao porodica?
Sto se tice ponasanja decaka, vazno je kako on dozivljava odlazak u
obdaniste, ali je vazno (mozda i vaznije) kako vi reagujete kada on
histericno place. Da li vase reakcije pomazu da se on adaptira ili da uvek
pokaze isto ponasanje koje ga "spasava" od razdvajanja. Kao ohrabrenje
neka
vam je na umu da se radi o prolaznom stanju, a ne mentalnom poremecaju,
koje
se prevazilazi uz vise hrabrosti i odlucnosti, ali i znanja razvojnim
potrebama petogodisnjaka. To, kao i 'trikove' u pripremi deteta,
relaksaciji, motivaciji i nagradjivanju pozeljnog ponasanja predlazem
konsultaciju sa psihologom obdanista i samim vaspitacicama koje svojim
iskustvom mogu veoma pomoci u dobroj adaptaciji. Ukoliko dete pokazuje i
druge psiholoske smetnje (povisena anksioznost, strahovi, nersapolozenje,
odbijanje hrane, poremecaj spavanja itd.), potrebno je potraziti i pomoc
decjeg psihijatra.
Pitanje broj: #894
Problem je u sledećem: imam sina od 5 godina koji konstantno odbija da ide u vrtić. To ispoljava putem histeričnog plača. Pravi razlog tog njegovog ponašanja još nisam otkrila iako o tome razgovaramo svaki dan. Da li bi trebalo da se obratim stručnom licu?
Odgovoreno: 08. 06. 2007.Postovana mama. U svojoj praksi, sa ovakvim problemom sam se najcesce susretao kada je porodcia organizovana tako da tata naporno radi, a mama vreme provodi u kuci radeci kucne poslove, cuvajuci decu ili joj je posao vezan za kucu. U takvim prilikama postavim pitanje kako bi se roditelji ponasali (posebno mama), kada bi od sledeceg ponedeljka mama morala na posao van kuce? Sta bi sve uradili da se na tu situaciju prilagode kao porodica? Sto se tice ponasanja decaka, vazno je kako on dozivljava odlazak u obdaniste, ali je vazno (mozda i vaznije) kako vi reagujete kada on histericno place. Da li vase reakcije pomazu da se on adaptira ili da uvek pokaze isto ponasanje koje ga "spasava" od razdvajanja. Kao ohrabrenje neka vam je na umu da se radi o prolaznom stanju, a ne mentalnom poremecaju, koje se prevazilazi uz vise hrabrosti i odlucnosti, ali i znanja razvojnim potrebama petogodisnjaka. To, kao i 'trikove' u pripremi deteta, relaksaciji, motivaciji i nagradjivanju pozeljnog ponasanja predlazem konsultaciju sa psihologom obdanista i samim vaspitacicama koje svojim iskustvom mogu veoma pomoci u dobroj adaptaciji. Ukoliko dete pokazuje i druge psiholoske smetnje (povisena anksioznost, strahovi, nersapolozenje, odbijanje hrane, poremecaj spavanja itd.), potrebno je potraziti i pomoc decjeg psihijatra.
Pregledajte odgovore po oblastima