Postovani,
Obracam se za savet, jer u nasem gradu ne postoji deciji psiholog.
Dakle radi se o decaku od nepunih deset godina. Do sada je bio vredan
ucenik , bavi se sportom opsednut je fudbalom. Dakle jedno normalno
dete,
medjutim sobzirom da svoje emocije jako tesko ispoljava na sve sto mu ne
odgovara reaguje veoma burno i histericno. Vrlo tesko uspostavljam
kontakt sa njim, deluje mi veoma odsutno. Sada je i u skoli
popustio.Nikada nisam vrsila pritisak na njega vezano za skolu, naravno
domaci zadaci spadaju u nesto obavezno. Sestra je od njega mladja cetiri
godine tako da ni tu ne vidim neki problem zakasnele ljubomore.Razmazen
jeste, inati se dugo i tvrdoglavo. Veoma smo zaposleni i ja i suprug,
maksimalno se trudimo da im oboma obezbedimo normalno detinjstvo. Iz
ovoga verovatno ne moze da se vidi mnogo, sama ne mogu da vidim gde
gresim u cemu gresim i kako to da ispravim.
Zabrinuta mama.
Postovana zabrinuta mama, u vasem "pitanju" ima vise odgovora nego
pitanja.
Pitam se sta biste Vi odgovorili kada biste procitali pismo
sledece sadrzine: "Radi se o decaku od nepunih deset godina, vredan
ucenik,
bavi se sportom opsednut je fudbalom, svoje emocije jako tesko ispoljava
na
sve sto mu ne odgovara reaguje veoma burno i histericno. Vrlo tesko
uspostavljam kontakt sa njim, deluje mi veoma odsutno, u skoli je
popustio.
Nikada nisam vrsila pritisak na njega. Razmazen jeste, inati se dugo i
tvrdoglavo. Veoma smo zaposleni i ja i suprug. Zabrinuta mama." Ako bih i
dao svoj komentar rekao bih da meni ne zvuci fer kada roditelj kaze da je
dete razmazio, a zatim se zali na ponasanje svoga deteta. Pogotovo ako su
se
pridrzavali stereotipa: "prvo, pa musko". Dete se ponasa
upravo onako kako su ga roditelji i naucili, i izgleda da se sa pravom
ljuti
sto im sada to ne odgovara. Tada ni depresivnost nije iskljucena jer dete
biva bespomocno zbog zbunjujucih poruka koje prima od odraslih. Drugo,
naslucujem iz vaseg pitanja da su rad i uspeh u
poslu visoko cenjeni u vasoj porodici i da se na osnovu toga rangira i
vrednost clanova porodice. Ukoliko je tako, pretpostavljam da imate
dozivljaj da se vase osobine
na vase dete nisu primile, a sto bi se moglo i ocekivati ako ste zbog
prezauzetosti svoje odsustvo
nadoknadjivali pokajnickim podmicivanjem poklonima. Takav pristup ne uci
dete pozitivnim osobinama, vec samo umiruje savest roditelja, koji se
vremenom cude kako dete nije steklo njihove osobine. Promena takvih navike
i
pomenutih vrednosti, i nudjenje vise kvalitetno provedenog vremena sa
decakom, ali i uvodjenje jasnih kucna pravila uce dete da u zivotu postoje
posledice za negativno ponasanje, ali i nagrade za pozitivno. Verujem da
ce on to znati da postuje i uzvratiti onakvim ponasanjem kakvo od njega i
ocekujete. Nagradjivanje bez postovanja pravila uce da se pravila i ne
moraju postovati.
Pitanje broj: #734
Postovani, Obracam se za savet, jer u nasem gradu ne postoji deciji psiholog. Dakle radi se o decaku od nepunih deset godina. Do sada je bio vredan ucenik , bavi se sportom opsednut je fudbalom. Dakle jedno normalno dete, medjutim sobzirom da svoje emocije jako tesko ispoljava na sve sto mu ne odgovara reaguje veoma burno i histericno. Vrlo tesko uspostavljam kontakt sa njim, deluje mi veoma odsutno. Sada je i u skoli popustio.Nikada nisam vrsila pritisak na njega vezano za skolu, naravno domaci zadaci spadaju u nesto obavezno. Sestra je od njega mladja cetiri godine tako da ni tu ne vidim neki problem zakasnele ljubomore.Razmazen jeste, inati se dugo i tvrdoglavo. Veoma smo zaposleni i ja i suprug, maksimalno se trudimo da im oboma obezbedimo normalno detinjstvo. Iz ovoga verovatno ne moze da se vidi mnogo, sama ne mogu da vidim gde gresim u cemu gresim i kako to da ispravim. Zabrinuta mama.
Odgovoreno: 08. 05. 2007.Postovana zabrinuta mama, u vasem "pitanju" ima vise odgovora nego pitanja. Pitam se sta biste Vi odgovorili kada biste procitali pismo sledece sadrzine: "Radi se o decaku od nepunih deset godina, vredan ucenik, bavi se sportom opsednut je fudbalom, svoje emocije jako tesko ispoljava na sve sto mu ne odgovara reaguje veoma burno i histericno. Vrlo tesko uspostavljam kontakt sa njim, deluje mi veoma odsutno, u skoli je popustio. Nikada nisam vrsila pritisak na njega. Razmazen jeste, inati se dugo i tvrdoglavo. Veoma smo zaposleni i ja i suprug. Zabrinuta mama." Ako bih i dao svoj komentar rekao bih da meni ne zvuci fer kada roditelj kaze da je dete razmazio, a zatim se zali na ponasanje svoga deteta. Pogotovo ako su se pridrzavali stereotipa: "prvo, pa musko". Dete se ponasa upravo onako kako su ga roditelji i naucili, i izgleda da se sa pravom ljuti sto im sada to ne odgovara. Tada ni depresivnost nije iskljucena jer dete biva bespomocno zbog zbunjujucih poruka koje prima od odraslih. Drugo, naslucujem iz vaseg pitanja da su rad i uspeh u poslu visoko cenjeni u vasoj porodici i da se na osnovu toga rangira i vrednost clanova porodice. Ukoliko je tako, pretpostavljam da imate dozivljaj da se vase osobine na vase dete nisu primile, a sto bi se moglo i ocekivati ako ste zbog prezauzetosti svoje odsustvo nadoknadjivali pokajnickim podmicivanjem poklonima. Takav pristup ne uci dete pozitivnim osobinama, vec samo umiruje savest roditelja, koji se vremenom cude kako dete nije steklo njihove osobine. Promena takvih navike i pomenutih vrednosti, i nudjenje vise kvalitetno provedenog vremena sa decakom, ali i uvodjenje jasnih kucna pravila uce dete da u zivotu postoje posledice za negativno ponasanje, ali i nagrade za pozitivno. Verujem da ce on to znati da postuje i uzvratiti onakvim ponasanjem kakvo od njega i ocekujete. Nagradjivanje bez postovanja pravila uce da se pravila i ne moraju postovati.
Pregledajte odgovore po oblastima