postovani,
Imam sina od 11 godina i imam velikih problema. On je pametan decak i odlican ucenik. Ono sto me brine to je njegova agresivnost, odbojnost koju oseca prema meni i dozivljava me kao nekog ko ga mrzi. Cak mi i kaze da me mrzi. Osecam da sam toliko postala nemocna da uticem na svoje dete a on to imam utisak koristi. Suprug ga kad mi kaze tako nesto istuce i onda je sve gore. Govori mi cesto ruzne reci kao da ne shata da to ne treba da radi. Tesko uci u smislu da mu je sve tesko da radi, zaboravlja domace zadatke, kada se potuče u skoli i učiteljica mu kaže da ima smanjenu ocenu iz vladanja na njega to ne utice. Ja i suprug imamo neskladan brak, ali se u poslednje vreme toliko trudimo da sve bude u redu i spustimo loptu, da sa njim razgovaramo svakog dana da mu objasnimo da mora da roditelje postuje i da ne sme da se ponasa tako drsko ni prema roditeljima ni prema drugarima. On to shvata da je samo on ugrozen da je on uvek krivac. Pruzili smo mu sve što je pozeleo, kada dobije nesto bude srecan, ali posle isto nastavlja. Kada nemozemo da mu izađemo u susret tu je galama, negodovanje, svađa. Par puta je rekao kako će da ode od kuce, vodila sam ga kod psihologa, pedagoga, oni kazu da je veoma pametno dete ali njemu ni kazna ni pohvala nista ne znače. Kada dobije po guzi kaze da to njega ne boli i da mu batine ništa ne znace. Nemoguce je razgovarati sa njim u pojedinim momentima. Mnogo se plasim jer sve manje znam da izađem na kraj sa njim a krece i pubertet. Stalno kaze kako ga smaram, kada ga ostavim on ne odnosi domace, kada dobije minuse kaze nece vise i tako sve u krug. Nece da cita ni lektiru ni knjige sve mu je opterecenje a ja ne mogu da pustim svoje dete da bude ravnodusno prema svemu. Trenira ajkido, vodim ga stalno na treninge. stalno mu smeta drustvo koje je puno zajedanja, podrugivnja, ko ima vise i tesko podnosi nepravdu, stalno hoce nesto da istera, tu je na mene ja sam kasno shvatila da to nicemu ne vodi, i hocu njemu na vreme da ukazem da je to uzaludna bitka. Ja sam dete roditelja koji imaju nesrecan brak, otac nam nikad nije posvecivao paznju, stalno sam gledala svađe svojih roditelja, majku kako pati i ostaje u braku zbog nas i nema gde i danas se to nije promenilo, ali ja sam se trudila da budem uz svoju majku i da budem dobro dete, odrekla sam se i detinjstva i mladosti zbog njihovih problema trudeci se da budem most da se ne tuku,svađaju i sl. Sada mi se proslost nastavlja a trudila sam se da budem sve ono što moji roditelji nisu bili prema meni. Naravno po suprugu sam ja kriva za sve, zivimo u zajednici i iskreno ni ja nemam gde. Sada zivim zbog deteta i hocu da ga izvedem na pravi put, s tim da moj suprug stalno insistira na tome da je on vec formorana licnost i da je kasno, ja to necu da prihvatim, ja se menjam i sa 35 godina i stalno se trudim da se prilagodim drugima izgubila sam i sebe, samo svoj zivot ne zivim. Molim vas da mi pomognete i date savet sta da radim, postoji li literatura koju mogu da procitam da mi pomogne da bolje shvatim svoje greske, da mogu da prepoznam sta ga muci i dam mu pravi savet, da primenim nesto sto ce uticati, jer sve sto sam do sada probala dalo je samo privremene rezeltate. Unapred zahvlana.
Zabrinuta majka.
Poštovana zabrinuta majko, pre nego što vam iko da bilo kakav stručni savet o pozitivnom vaspitavanju deteta, morate se odreći negativnog. Čak ni kombinacija pozitivnog i negativnog vaspitavanja ne može dati pozitivan rezultat. Dakle, NASILJE SE MORA ZAUSTVITI, a ono se uvuklo u vašu kuću.Da bi dete naučilo da kontroliše svoj bes, potrebno je da ima adekvatne uzore, modele. Otac ga istuče kada vama uputi rzužne reči, dobija po guzi, gori da mu batine ništa ne znače. Vi sebe ne opisujete kao fizički nasilnu, već kao okrivljenu ženu i majku koja je uhvaćena u zamku jer nemate gde da odete. To mi sve zvuči kao da dečak živi u veoma nesigurnom okruženju. Sa druge strane, vi i školski tim opisujete dečaka kao neosetljivog, ali ja stičem utisak da se naprotiv radi o veoma ranjivom dečaku koji je nekako naučio da mu je njegovo sadašnje ponašanje od pomoći da preživi u okolnostima u kojima se nalazi. I ne samo to. Njegovo ponašanje je i ujedinilo roditelje, koji su bili mnogo neskladniji kada je on bio bolji. To za njega može biti razlog više da se ne popravlja ukoliko voli svoje roditelje, jer što je on gori oni se više trude da spuste loptu i sa njim i među sobom. On nije kriv za neskladan brak roditelja, za život u zajednici, za vaše nesretno detinjstvo i nerazumevanje svog oca i vašeg supruga da nije formirana ličnost i da je ipak još uvek dete uz svo uvažavanje njegovih 11 godina. Stoga, da bi se roditelji savetovali kako da vaspitavaju, potrebno je da se vrate u okvire roditeljstva, i pokušaju zajedno sa savetnikom da potraže zamene za sadašnjie vaspitne navike koje su uticale na formiranje velike osetljivosti dečaka, slabe kontrole ponašanja i štetnih navika u ponašanju . Ukoliko budete pisali ponovo, mene će svakako prvo zanimati da li je od proteklog pisma bilo nasilja u kući, kao i kako je drugačije ponašanje roditelja koji ne okrivlju i ne tuku uticalo na ponašanje dečaka.
Pitanje broj: #6871
postovani, Imam sina od 11 godina i imam velikih problema. On je pametan decak i odlican ucenik. Ono sto me brine to je njegova agresivnost, odbojnost koju oseca prema meni i dozivljava me kao nekog ko ga mrzi. Cak mi i kaze da me mrzi. Osecam da sam toliko postala nemocna da uticem na svoje dete a on to imam utisak koristi. Suprug ga kad mi kaze tako nesto istuce i onda je sve gore. Govori mi cesto ruzne reci kao da ne shata da to ne treba da radi. Tesko uci u smislu da mu je sve tesko da radi, zaboravlja domace zadatke, kada se potuče u skoli i učiteljica mu kaže da ima smanjenu ocenu iz vladanja na njega to ne utice. Ja i suprug imamo neskladan brak, ali se u poslednje vreme toliko trudimo da sve bude u redu i spustimo loptu, da sa njim razgovaramo svakog dana da mu objasnimo da mora da roditelje postuje i da ne sme da se ponasa tako drsko ni prema roditeljima ni prema drugarima. On to shvata da je samo on ugrozen da je on uvek krivac. Pruzili smo mu sve što je pozeleo, kada dobije nesto bude srecan, ali posle isto nastavlja. Kada nemozemo da mu izađemo u susret tu je galama, negodovanje, svađa. Par puta je rekao kako će da ode od kuce, vodila sam ga kod psihologa, pedagoga, oni kazu da je veoma pametno dete ali njemu ni kazna ni pohvala nista ne znače. Kada dobije po guzi kaze da to njega ne boli i da mu batine ništa ne znace. Nemoguce je razgovarati sa njim u pojedinim momentima. Mnogo se plasim jer sve manje znam da izađem na kraj sa njim a krece i pubertet. Stalno kaze kako ga smaram, kada ga ostavim on ne odnosi domace, kada dobije minuse kaze nece vise i tako sve u krug. Nece da cita ni lektiru ni knjige sve mu je opterecenje a ja ne mogu da pustim svoje dete da bude ravnodusno prema svemu. Trenira ajkido, vodim ga stalno na treninge. stalno mu smeta drustvo koje je puno zajedanja, podrugivnja, ko ima vise i tesko podnosi nepravdu, stalno hoce nesto da istera, tu je na mene ja sam kasno shvatila da to nicemu ne vodi, i hocu njemu na vreme da ukazem da je to uzaludna bitka. Ja sam dete roditelja koji imaju nesrecan brak, otac nam nikad nije posvecivao paznju, stalno sam gledala svađe svojih roditelja, majku kako pati i ostaje u braku zbog nas i nema gde i danas se to nije promenilo, ali ja sam se trudila da budem uz svoju majku i da budem dobro dete, odrekla sam se i detinjstva i mladosti zbog njihovih problema trudeci se da budem most da se ne tuku,svađaju i sl. Sada mi se proslost nastavlja a trudila sam se da budem sve ono što moji roditelji nisu bili prema meni. Naravno po suprugu sam ja kriva za sve, zivimo u zajednici i iskreno ni ja nemam gde. Sada zivim zbog deteta i hocu da ga izvedem na pravi put, s tim da moj suprug stalno insistira na tome da je on vec formorana licnost i da je kasno, ja to necu da prihvatim, ja se menjam i sa 35 godina i stalno se trudim da se prilagodim drugima izgubila sam i sebe, samo svoj zivot ne zivim. Molim vas da mi pomognete i date savet sta da radim, postoji li literatura koju mogu da procitam da mi pomogne da bolje shvatim svoje greske, da mogu da prepoznam sta ga muci i dam mu pravi savet, da primenim nesto sto ce uticati, jer sve sto sam do sada probala dalo je samo privremene rezeltate. Unapred zahvlana. Zabrinuta majka.
Odgovoreno: 25. 06. 2008.Poštovana zabrinuta majko, pre nego što vam iko da bilo kakav stručni savet o pozitivnom vaspitavanju deteta, morate se odreći negativnog. Čak ni kombinacija pozitivnog i negativnog vaspitavanja ne može dati pozitivan rezultat. Dakle, NASILJE SE MORA ZAUSTVITI, a ono se uvuklo u vašu kuću.Da bi dete naučilo da kontroliše svoj bes, potrebno je da ima adekvatne uzore, modele. Otac ga istuče kada vama uputi rzužne reči, dobija po guzi, gori da mu batine ništa ne znače. Vi sebe ne opisujete kao fizički nasilnu, već kao okrivljenu ženu i majku koja je uhvaćena u zamku jer nemate gde da odete. To mi sve zvuči kao da dečak živi u veoma nesigurnom okruženju. Sa druge strane, vi i školski tim opisujete dečaka kao neosetljivog, ali ja stičem utisak da se naprotiv radi o veoma ranjivom dečaku koji je nekako naučio da mu je njegovo sadašnje ponašanje od pomoći da preživi u okolnostima u kojima se nalazi. I ne samo to. Njegovo ponašanje je i ujedinilo roditelje, koji su bili mnogo neskladniji kada je on bio bolji. To za njega može biti razlog više da se ne popravlja ukoliko voli svoje roditelje, jer što je on gori oni se više trude da spuste loptu i sa njim i među sobom. On nije kriv za neskladan brak roditelja, za život u zajednici, za vaše nesretno detinjstvo i nerazumevanje svog oca i vašeg supruga da nije formirana ličnost i da je ipak još uvek dete uz svo uvažavanje njegovih 11 godina. Stoga, da bi se roditelji savetovali kako da vaspitavaju, potrebno je da se vrate u okvire roditeljstva, i pokušaju zajedno sa savetnikom da potraže zamene za sadašnjie vaspitne navike koje su uticale na formiranje velike osetljivosti dečaka, slabe kontrole ponašanja i štetnih navika u ponašanju . Ukoliko budete pisali ponovo, mene će svakako prvo zanimati da li je od proteklog pisma bilo nasilja u kući, kao i kako je drugačije ponašanje roditelja koji ne okrivlju i ne tuku uticalo na ponašanje dečaka.
Pregledajte odgovore po oblastima