Pitanje broj: #51630

Postovani, imam devojcicu uzrasta 8 godina. Od pre nekoliko dana je ucestalo pocela da postavlja pitanja sta znace neke "bezobrazne" reci koje je cula u skoli. To se desavalo i ranije, ali u granicama decije radoznalosti. Sada je to postalo veoma izrazeno, a poslednja 3 dana se stanje jako pogorsalo: govori da ne moze da prestane da razmislja o tim recima, da zamislja ljude koje vidi da su goli, da zamislja sebe u tim "bezobraznim" situacijama. A ono sto mi je najcudnije je sto kaze da stalno misli ruzne stvari o meni, na primer da sam debela, ruzna, stara, glupa, ili jos gore da ponekad pozeli da me pipne za dojku, zadnjicu i sl, ili da zamislja mene i nju u kako ona kaze "bezobraznoj" situaciji. Ona sve te stvari ne govori meni direktno, vec kaze "sad sam pomislila da si ti. . . ". To je trenutno najvise muci, mada je i dalje prisutno razmisljanje o ruznim recima. Ja sam prvo pokusala da ignorisem njena pitanja, odgovorima da je jos mala da to razume, i da joj nije potrebno da to zna. Kad sam shvatila da je opsednuta time, pokusala sam da joj objasnim da su neke od tih reci ruzni nazivi za stvari koje su normalne i prirodne za odrasle ljude (kao sto je vodjenje ljubavi) . Primetila sam da je pojam ljubav poistovetila sa pojmom vodjenja ljubavi, pa sam pokusala i da joj objasnim da je ljubav i ono sto osecamo prema clanovima porodice, prema prijateljima, kucnom ljubimcu i sl. Bez obzira na sve moje pokusaje da je smirim, ona je sve vise opsednuta svojim losim mislima, kaze da ima osecaj da joj neko kontrolise glavu, da ne moze od toga da se odbrani, place, srce joj lupa, udara se po glavi. Danas sam je odvela kod psihologa u domu zdravlja. Doktorka mi je rekla da ne razume sta je to pokrenulo, a njoj je rekla da to sto je muci ne govori meni, vec da pise u svesku i za nedelju dana da dodjemo na kontrolu i to donesemo. Ona je pocela da pise, ali s teskom mukom. Tesko joj je da napise te ruzne reci, kaze da je sramota da teta psiholog to cita. Ja sam je ubedila da je to potrebno, kako bi ta teta mogla da joj pomogne. Napisala je nekoliko stvari, i sve se odnose na mene. Ona vise nema volje ni za sta, ne interesuje je ni kompjuter, ni televizija, ni igranje. Htela sam da je vodim na sankanje, nije htela. Kaze da joj je najbolje kad spava, jer tada ne moze da misli takve stvari, i odlazi na spavanje ranije nego ikad do sad. Veoma sam zabrinuta, preispitujem sebe sta sam pogresno radila da bih izazvala takve misli o meni. Vidim da se ona bori sama sa sobom, svesna je da to nije dobro, ali ne moze da prestane. Moram jos da napomenem da ima neke znake preuranjenog puberteta: kosa joj se veoma masti, a ima i perut, znoj joj se jako oseca, a pojavile su se i stidne dlacice (malo) . Od rodjenja je dosta maljava po rukama i nogama. Letos se zalila na bol u jednoj dojci, pa sam je vodila kod endokrinologa. Na njegovom izvestaju pise hypertrichosis i thelarcha praematura. Nisu radjene nikakve analize, to je bio samo razgovor i vizuelni pregled od nekoliko minuta. Bol u dojci je prestao posle nekoliko dana i nije se vise ponovio. Endokrinolog je rekao da je najverovatnije u pitanju preuranjeni pubertet i da je dovedem na kontrolu u decembru, ali nismo otisli, zbog cega se sada kajem. Veceras je na gacima imala fleku svetlo braon boje koja lici na vaginalni sekret. Da li se u njenom telu desava nesto sto je moglo da izazove i ove psihicke tegobe? Jos da vam kazem da je nasa porodica prosecna, ima ljubavi, a naravno da bude i poneka svadja. Nista dramaticno. Priznajem da je i kuci mogla da cuje poneku psovku, ali reci za koje me je pitala su mnogo ruznije, vulgarnije, kakve niko od nas u kuci nikad ne govori. Imamo jos jednu cerku od 15 godina, s kojom nismo imali takvih problema. Mozda je bitno i da kazem, da u skoli ne pokazuje tako dobre rezultate kao sto je imala sestra (do sada stalno odlicna) . Kada je krenula u prvi razred ja sam radila i dosta kasno dolazila kuci. Bavili smo se skolom samo koliko se moralo, tj da se uradi domaci zadatak, jer za vise obicno nije bilo vremena. Sada sam ostala bez posla, pa mnogo vise radim sa njom. To je dalo rezultata, ocene su bolje, mada ona i dalje nije preterano zainteresovana, slaba joj je koncentracija, zaboravlja sta ima za domaci, i sl. Posavetujte me molim vas sta da radim, ne znam kako da se ponasam sa njom, plasim se da je zagrlim, pomazim, poljubim, jer to njoj odmah inicira neobicne misli. Ja to ipak radim, jer mislim da bi bilo jos gore da se prema njoj ponasam drugacije. Juce i danas je provela dan u plakanju, cak je sama trazila da idemo kod nekoga ko moze da joj pomogne, jer se plasi da nije normalna i da ce poludeti. Tati je prvo trazila da ne govorim, a onda je sama htela da mu isprica. On je pokusao da je utesi, mada nije bas vest u tome. Sestri se takodje poverava. To sve izgleda kao da ocajnicki ocekuje da joj pomognemo, ali mi ne znamo kako. Da li je zahtev psihologa da sve pise, odgovarajuci? Da li treba ponovo da je vodim kod endokrinologa? Kako mi u kuci da se ponasamo? Pokusavamo da je animiramo stvarima koje su je do sada interesovale, ali to slabo pomaze. Izvinjavam se sto sam bila ovako opsirna, ali zelela sam da vam sto bolje opisem nas problem. Molim vas da mi sto pre odgovorite. Zabrinuta majka