Mi imamo problem sa dudom i cebencetom. Nasa kci ima 2
godine i 9 meseci, u vrtic ide od prve godine. Veoma je
vezana za svoje cebe i dudu. U kuci duda i cebe moraju
da
joj budu bar na oku, ako ih vec ne drzi, a to isto radi
i u
skolici. Kada negde krenemo obavezno pakuje cebe i
dudu.
Bez njih ne moze da zaspi. Mnogo se mazi i ponasa se
prema
njima kao prema zivim bicima. s obzirom da je vec
velika i
dosta razgovaramo,ne prihvata da ih odlozi na jedno
mesto i
ostavi da "spavaju". Kaze :"Bicu tuzna i plakacu!". U
vrticu vaspitacice imaju primedbe, a meni je jako zao
da ih
joj na silu oduzmem, jer se plasim da ne pati.
Ukoliko postoji neko bezbolnije resenje bila bih Vam
veoma
zahvalna
Postavlja se pitanje da li neko ponasanje treba otklanjati
samo zato sto je neuobicajeno. Sama po sebi, neuobicajenost
u ponasanju nije dovoljan razlog da se zapocne lecenje ili
nekakav tretman. Samo ako ponasanje detata nepovoljno utice
na njegov razvoj, treba razmotriti mogucnost tretmana.
Ponasanje vase kceri ukazuje da su njeni omiljeni predmeti
imali (i jos uvek imaju neku) ulogu "osiguraca" i
relaksirajuci efekat. To moze imati veze sa relativno ranim
polaskom u vrtic i odvajanjem od mame koja u tom periodu
igra vaznu ulogu kao sigurnosna baza kojoj se dete vraca
kada ima osecanje nesigurnosti. Sada, sa nepune tri godine
ponasanje se odvojilo od sopstvenog uzroka i predstavlja
puku naviku, ritual. Obzirom da ritualno ponasanje
pricinjava neku vrstu zadovoljstva, potrebno je pronaci
dovoljno jak motiv da ga se odrekne. U tom uzrastu lutke su
veoma korisne, pogotovo ako se "zacine" pricom o lutkinim
specijalnim mocima. Kada nadjete adekvatnu nagradu za
"uslugu koju ce vam ucuniti", ostaje da odlucite koji cete
od dva nacina primeniti. Prvi, postepeno odricanje, uz
uvodjenje novih aktivnosti i nagradjivanje sve duzih
perioda bez "dude i cebenceta", ili drugi, naglo uvodjenje
velike promene sa ritualom oprastanja i uklanjanja u kome
ce dete ucestvovati, uz dobijanje obecane nagrade za
drugacije ponasanje. Obzirom da roditelji zele da izbegnu
napade besa, svako ritualno ponasanje cesto biva upravo
time i odrzavano. Ovakvi postupci roditelja su sasvim
razumljivi, ali je onda tesko izmeniti navike koje mogu
ometati razvoj. Zbog toga potrebno je malo odlucnosti,
doslednost i puno pozitivnog vremena provedenog sa
devojcicom kada ona nije sa dudom i cebencetom. Neka i to
bude jedan od motiva da ih ostavi. Dobice Vas u vecoj
kolicini.
Pitanje broj: #41
Mi imamo problem sa dudom i cebencetom. Nasa kci ima 2 godine i 9 meseci, u vrtic ide od prve godine. Veoma je vezana za svoje cebe i dudu. U kuci duda i cebe moraju da joj budu bar na oku, ako ih vec ne drzi, a to isto radi i u skolici. Kada negde krenemo obavezno pakuje cebe i dudu. Bez njih ne moze da zaspi. Mnogo se mazi i ponasa se prema njima kao prema zivim bicima. s obzirom da je vec velika i dosta razgovaramo,ne prihvata da ih odlozi na jedno mesto i ostavi da "spavaju". Kaze :"Bicu tuzna i plakacu!". U vrticu vaspitacice imaju primedbe, a meni je jako zao da ih joj na silu oduzmem, jer se plasim da ne pati. Ukoliko postoji neko bezbolnije resenje bila bih Vam veoma zahvalna
Odgovoreno: 02. 03. 2007.Postavlja se pitanje da li neko ponasanje treba otklanjati samo zato sto je neuobicajeno. Sama po sebi, neuobicajenost u ponasanju nije dovoljan razlog da se zapocne lecenje ili nekakav tretman. Samo ako ponasanje detata nepovoljno utice na njegov razvoj, treba razmotriti mogucnost tretmana. Ponasanje vase kceri ukazuje da su njeni omiljeni predmeti imali (i jos uvek imaju neku) ulogu "osiguraca" i relaksirajuci efekat. To moze imati veze sa relativno ranim polaskom u vrtic i odvajanjem od mame koja u tom periodu igra vaznu ulogu kao sigurnosna baza kojoj se dete vraca kada ima osecanje nesigurnosti. Sada, sa nepune tri godine ponasanje se odvojilo od sopstvenog uzroka i predstavlja puku naviku, ritual. Obzirom da ritualno ponasanje pricinjava neku vrstu zadovoljstva, potrebno je pronaci dovoljno jak motiv da ga se odrekne. U tom uzrastu lutke su veoma korisne, pogotovo ako se "zacine" pricom o lutkinim specijalnim mocima. Kada nadjete adekvatnu nagradu za "uslugu koju ce vam ucuniti", ostaje da odlucite koji cete od dva nacina primeniti. Prvi, postepeno odricanje, uz uvodjenje novih aktivnosti i nagradjivanje sve duzih perioda bez "dude i cebenceta", ili drugi, naglo uvodjenje velike promene sa ritualom oprastanja i uklanjanja u kome ce dete ucestvovati, uz dobijanje obecane nagrade za drugacije ponasanje. Obzirom da roditelji zele da izbegnu napade besa, svako ritualno ponasanje cesto biva upravo time i odrzavano. Ovakvi postupci roditelja su sasvim razumljivi, ali je onda tesko izmeniti navike koje mogu ometati razvoj. Zbog toga potrebno je malo odlucnosti, doslednost i puno pozitivnog vremena provedenog sa devojcicom kada ona nije sa dudom i cebencetom. Neka i to bude jedan od motiva da ih ostavi. Dobice Vas u vecoj kolicini.
Pregledajte odgovore po oblastima