Postovani, mj problem je vezan za strah moga deteta od smrti, njegove, kao i nas jajblizih. On ima 13 godina, ali taj prosbem je poceo od njegove 6-7 godine, i od tada do danas desavalo se u periodima 2-3 puta godisnje da ga uhvati panika od smrti. Inace, dete i ja zivimo sami od njegove cetrvte godine, sa ocem ima jako malo kontakta. Pokusavali smo na sve nacine da izdejstvujemo da ga otac zove, posecuje i slicno, ali bez nekog uspeha. Za 10 godina od naseg razvoda, bili su na 2 raspusta zajedno po 10-tak dana i dosao je 2 puta na rodjendan detetu. Sve ostalo je bilo samo obecanje. . . Inace, dete mi je od trece godine bilo u bolnici (pertes) i skoro tri godine, koliko je trajalo lecenje, jako malo je bio u mogucnosti da izlazi napolje i da ima kontakt sa spoljanjim svetom. Sto se tice materijalnih stvari, skoro da mu je sve bilo priusteno. . . . Dobar je djak, dobro je dete, ali me jako brinu ti njegovi strahovi, jer se jako plasim da to ne ostavi trajne posledice na njegovu licnost. Molim za savet. Hvala i srdacan pozdrav. S.
Poštovana, Uočavam da sa stanjem svog deteta dovodite u vezu 3 pojave: odsustvo oca, trogodišnji boravak u bolnici i priuštenost materijalnih stvari. Prva i posledanja, reklo bi se da imaju više veze sa vama nego sa njegovim strahovima, ali to je moja slobodna procena jer ne razumem čemu insistiranje da se neko privoli roditeljstvu kada toj osobi to očigledno ne polazi za rukom niti pišete da je detet na tome insistiralo (samo vi) , predlažem da se zbog očigledn traumatskog iskustva i realne ugroženosti tokom bolovanja deteta, obrtite bihejvioralnom terapeutu (psihologu ili psihijatru) koji će sa detetom raditi na umanjenju strahova, ali ne od smrti već od bolesti. Strahovi od smrti se ne leče jer su realni (ne možete nikoga uveriti da neće umreti kada to nije istina) , a to više nije dete već adolescent koji malo bolje razume da li su ljudi besmrtni ili ne. Pozdrav
Pitanje broj: #37997
Uočavam da sa stanjem svog deteta dovodite u vezu 3 pojave: odsustvo oca, trogodišnji boravak u bolnici i priuštenost materijalnih stvari. Prva i posledanja, reklo bi se da imaju više veze sa vama nego sa njegovim strahovima, ali to je moja slobodna procena jer ne razumem čemu insistiranje da se neko privoli roditeljstvu kada toj osobi to očigledno ne polazi za rukom niti pišete da je detet na tome insistiralo (samo vi) , predlažem da se zbog očigledn traumatskog iskustva i realne ugroženosti tokom bolovanja deteta, obrtite bihejvioralnom terapeutu (psihologu ili psihijatru) koji će sa detetom raditi na umanjenju strahova, ali ne od smrti već od bolesti. Strahovi od smrti se ne leče jer su realni (ne možete nikoga uveriti da neće umreti kada to nije istina) , a to više nije dete već adolescent koji malo bolje razume da li su ljudi besmrtni ili ne.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima