Pitanje broj: #37827

Postovani. . . Prije nego napravim sljedeci korak mog najveceg, a mozda i jedinog problema, je da se posavjetujem sa vama. Dakle, moj sin (9g) ima diagnosticiran adhd. Zivimo u usa i ovdje tome posvecuju puno paznje. Uzima terapiju adderal 10 mg, jedanput dnevno. Ponasanje u skoli se znatno popravilo, ali je kuci i dalje "raskalasen". Primijetim njegovu patnju zbog stalnih kritika, zbog odbacivanja od strane vrsnjaka, zbog izbjegavanja u rodbinskim krugovima. Nije mu lako, a ja vise ne znam kako da mu pomognem. U svojoj sobi pravi konstantni nered i uopce mu ne smeta. Kada pokusavam da pricam sa njim odbija me na nacin da uzasno povisuje ton na mene. U skoli je pokazao nadprosjecnu inteligenciju, ali njegova nemogucnost da se dugo zadrzi na jednom problemu ili zadatku mu ne dozvoljava da ima odlicne ocjene. "traljav" je, neuredan, brzoplet, impulzivan. . . . Bojim se za njega i molim vas da mi pomognete u donosenju sljedeceg koraka. Dakle, terapija je adderall, ali cini mi se da ne djeluje puno. Molim vas da mi kazete sta dalje?

G-djo majevic, ja sam majka koja je postavila pitanje. Samo sam zelela da kazem da dete nema problem sa ucenjem, naprotiv naspram ulozenog truda postize izvrsne rezultate, ali jednostavno nema paznju. Nije ni da izbegava obaveze, on je jednostavno na casu apos; iskljucenapos; te vecinu stvari apos; precujeapos; (npr. Domaci, lektiru, predavanje i sl.) . Najveci problem je nesaradnja uciteljice, koja ne zeli da prihvati taj problem vec joj je jednostavnije da ga ignorise i bude po meni malo popustljivija kad je on u pitanju. Zasto? Jer u slucaju adhd ona mora da ima poseban program za njega, sto ulaze dodatni rad, a njoj to ocigledno ne odgovara (sto mi je indirektno i rekla) . Meni je neshvatljivo da u ii razredu dete na casu napise od cele ispisane a4strane samo naslov i pola prvog zadatka?! E to je problem naseg skolstva i kadra (nemodernizacije u svakom smislu) jer na zalost dece sa adhd problemom je sve vise. Znaci, nije problem u ucenju nego u ponasanju uopste, jer za stvari koje ga ne zanimaju ne moze biti jedan sekund miran, a samim tim sam sebi totalno odvlaci paznju tj koncentraciju. Tako sam navela primer skole jer je to nesto sto je neizbezno pa samim tim imamo tu najveci problem. I jos jedno pitanje za dr. . . Da li u novom sadu rade tu podrobniju analizu koju ste pominjali. U medjuvremenu sam ga vodila kod decijeg psihijatra, koja je na osnovu veoma apos; blagogapos; nalaza psihologa i bez ikakvog pregleda deteta (samo ga je pitala za ime, godine i skolu) , a da je on pritom bio izuzetno primeran na tom pregledu. . . Propisala eftil. Ja sam to naravno odbila jer smatram da je ipak trebala da obavi bar neke analize pre nego sto je propisala takav lek (koji se uglavnom koristi za epilepsiju) . Napominjem, nisam neko ko problem gura pod tepih ali mislim da je ovaj deciji psihijatar zaista to uradio nesavesno. Pozdrav.

Još jednom zahvaljujem koleginici Meljević na pomnom praćenju odgovora u oblasti dečja i adolescentna psihijatrija, ali na žalost vaš komentar ponovo unosi samo deo istine, što roditelju koji postavlja pitanje ne može biti ponuđeno kao cela istina. Adhd se različito opisuje u dve priznate svetske klasifikacije, a američka dsm klasifikacija ne zahteva tako isključivo i generalizovano sagledavanje ponašanja deteta po principu adhd "svuda i uvek" da bi se dete dijagnostikovalo kao adhd. Adhd se javlja u različitom intezitetu i dominaciji simptoma (pažnja, impulsivnost, motorika), pa tako dete u dobro strukturisanim uslovima uopšte ne mora imati karakteristične simptome, ali to ne znači da nema poremećaj pažnje i hiperaktivnost kada se okolnosti promene. Sa druge strane, zaista ne vidim zašto bi roditelji lutali od psihologa do logopeda (zbog adhd-a??) ukoliko imaju mogućnosti da odu kod stručnjaka kome je to primarna delatnost kao što je to dečji psihijatar. Ukoliko je problem učenja u pitanju po tipu disleksije, diskalkulije i sl. (što nije isključeno) logično je da procenu opet ne učini prvo logoed, već u krajnjoj liniji pedagog. Takođe, komentar gđe snežane je opravdan da stručnjaci ne trebaju tako olako davati tako nestručne i paušalne procene ("malo zakačio") , ali da je manje takvih komentara ne bi ni bilo toliko pitanja i lutanja roditelja. U Srbiji postoji više centara koji se vrlo kompetentno bave dijagnostikovanjem svih razvojnih mentalnih poremećaja i relacionih problema, ali sam samo napomenu da u nišu razvijamo novi, nešto kompleksniji i nadam se za decu i roditelje efikasniji pristup terapiji. Ne vidim da kolege sa kojima sarađujem oklevaju da dijagnostikuju adhd kada postoji klinička slika adhd-a, ali nije svako nemirno, buntovno i nepažljivo dete sigurno i adhd. Naprotiv, moje mišljenje je da u srbiji, zahvaljujući angažovanju pre svih prof. Anete Lakić i doc. Smiljke Popović-Dušić i smernicama koje su postavljene najveći broj stručnjaka nema više dileme kada treba postaviti dijagnozu. Srdačan pozdrav, dr sci. Med M. Stanković

Gosopođo, Vaš sin ne može imati adhd ako te simptome ispoljava samo u školi ili situacijama vezanim za školu. Problemi ponašanja moraju da postoje i na igralištu, i kod kuće, i za ručkom, i u poseti rođacima, itd, tj. svudge i u svakoj prilici. Ovo mi pre liči na probleme sa učenjem. Da li je savladao čitanje, pisanje, osnovne računske radnje? Verovatno nije. I dete, što je sasvim normalno, beži od škole i zadataka koje ne uspeva da ispuni. Ako se na to doda i sredina koja ne uviđa gde je problem, pa dete "češćava" rečima da je lenjo, beskorisno, da nikad ništa neće naučiti. itd. situacija ne može biti "idealnija". Potražite logopeda koji će proceniti čitanje, pisanje i računanje. Pozdrav, smilja majević, logoped