Moj unuk ima 4 godine. U poslednje vreme ima problema sa ponasanjem u
vrticu i kod kuce. Ne prihvata naredbe vaspitacica pa se one stalno zale
na njega. To je dete koje trazi paznju 24 sata, moze sve da nauci, ali
ga mesto ne drzi duze od 30 minuta.Kada pokusate da ga prisilite da
uradi nesto sto trenutno ne zeli, dobije pravi mali napad histerije i
morate ga silom odvuci.Pri tom ce vam uvek reci - ali ja sam hteo to i
to.Npr. vaspitacica se zali da je probudio svu decu , a on vam kaze- ali
ja sam samo hteo da se igram.Recite mi kada kod dece nastupa period kad
mogu da kontrolisu svoje zelje i da razumno prihvataju
odbijanja.Vaspitacica ga po mom misljenju kaznjava neprimereno kada
zabranjuje drugoj deci iz grupe da se igraju s njim kad nije dobar.Molim
vas za savet, jako je osetljiv i nikako ne bih zelela da jos u ovom
uzrastu bude povredjen.
Poštovana bako, sposobnost deteta da razume "ne" stiče se veoma rano.
Grub, ali dobar pokazatelj je regulacija fizioloških funkcija. Problem
nastaje kada se detetu govori "ne", ali se od njega ne zahteva dosledno da
to i prihvati, pa neka deca, adolescenti, pa i odrasli jednostavno nauče
da za njih "ne" ne postoji. Ne mora značiti da se kod sve dece radi o
lošem vaspitanju. U slučaju vašeg unuka, koga vi opisujete kao veoma
aktivanog (24 sata traži pažnju), ne spava kada i druga deca i ne može da
kontroliše "svoje želje i razumno prihvati odbijanja... a sve može da
nauči", nekoga može navesti i da pomosli da dečak ima povišenu budnost i
hiperaktivnost (ADHD). Sa druge strane, napadi histerije, vaš strah da ne
bude povređen ako mu se odlučnije stavi do znanja šta treba da nauči da ne
ponavlja, prisiljavanje da nešto uradi (a ne motivisanje), bi nekome
govorilo da dečak i ne uči kontrolu ponašanja, već da upravo krokodilskim
suzama dobije ono što želi. Ponekad ove dve pojave idu ruku pod ruku, i
najčešće je potrebna pomoć stručnjaka jer se retko ponašanje spontano
reguliše, pogotovo kada postoje više različitih pristupa prema detetu
(roditelji, bake-deke, vaspitačice itd.). Dakle, predlažem da se
konsultujete (zajedno sa RODITELJIMA) sa psihologom iz obdaništa, ali i
specijalizovanim stručnjakom za razvojnu psihologiju, da se od pojačanog
nestašluka ne bi pravio problem, ali i da se eventualno objektivni problem
u ponašanju deteta ne bi normalizovao i posmatrao kao nestašluki koji dete
ometa da se uklopi u vršnjačku grupu. Pozdrav
Pitanje broj: #3597
Moj unuk ima 4 godine. U poslednje vreme ima problema sa ponasanjem u vrticu i kod kuce. Ne prihvata naredbe vaspitacica pa se one stalno zale na njega. To je dete koje trazi paznju 24 sata, moze sve da nauci, ali ga mesto ne drzi duze od 30 minuta.Kada pokusate da ga prisilite da uradi nesto sto trenutno ne zeli, dobije pravi mali napad histerije i morate ga silom odvuci.Pri tom ce vam uvek reci - ali ja sam hteo to i to.Npr. vaspitacica se zali da je probudio svu decu , a on vam kaze- ali ja sam samo hteo da se igram.Recite mi kada kod dece nastupa period kad mogu da kontrolisu svoje zelje i da razumno prihvataju odbijanja.Vaspitacica ga po mom misljenju kaznjava neprimereno kada zabranjuje drugoj deci iz grupe da se igraju s njim kad nije dobar.Molim vas za savet, jako je osetljiv i nikako ne bih zelela da jos u ovom uzrastu bude povredjen.
Odgovoreno: 06. 03. 2008.Poštovana bako, sposobnost deteta da razume "ne" stiče se veoma rano. Grub, ali dobar pokazatelj je regulacija fizioloških funkcija. Problem nastaje kada se detetu govori "ne", ali se od njega ne zahteva dosledno da to i prihvati, pa neka deca, adolescenti, pa i odrasli jednostavno nauče da za njih "ne" ne postoji. Ne mora značiti da se kod sve dece radi o lošem vaspitanju. U slučaju vašeg unuka, koga vi opisujete kao veoma aktivanog (24 sata traži pažnju), ne spava kada i druga deca i ne može da kontroliše "svoje želje i razumno prihvati odbijanja... a sve može da nauči", nekoga može navesti i da pomosli da dečak ima povišenu budnost i hiperaktivnost (ADHD). Sa druge strane, napadi histerije, vaš strah da ne bude povređen ako mu se odlučnije stavi do znanja šta treba da nauči da ne ponavlja, prisiljavanje da nešto uradi (a ne motivisanje), bi nekome govorilo da dečak i ne uči kontrolu ponašanja, već da upravo krokodilskim suzama dobije ono što želi. Ponekad ove dve pojave idu ruku pod ruku, i najčešće je potrebna pomoć stručnjaka jer se retko ponašanje spontano reguliše, pogotovo kada postoje više različitih pristupa prema detetu (roditelji, bake-deke, vaspitačice itd.). Dakle, predlažem da se konsultujete (zajedno sa RODITELJIMA) sa psihologom iz obdaništa, ali i specijalizovanim stručnjakom za razvojnu psihologiju, da se od pojačanog nestašluka ne bi pravio problem, ali i da se eventualno objektivni problem u ponašanju deteta ne bi normalizovao i posmatrao kao nestašluki koji dete ometa da se uklopi u vršnjačku grupu. Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima