Poštovani,
Užasno me
grize savest i povređena sam, imam 18 god u završila sam srednju školu. U prvoj god sam prišla jednom
dečku iz škole, nije me pozvao posle toga. Ispala sam smotana i lupala sam gluposti. Ne spavam mirno zbog toga ni dan danas, ego mi je povređen, ali mi se i sviđa nekada toliko da ne znam šta ću pa popusti pa opet. Ne znam da li je to
opsesija ili zaljubljenost koja nije uzvraćena i zato me užasno boli već 3 god. Nisam priznala mami nemam snage niti nameravam. Drugarice znaju. Jedna mi je rekla da zna šta je on pričao o meni i da je nju čak to povredilo. Pričao je da je razmišljao da me iskoristi ali da to nije ništa da ostatak ne sme da mi kaže pošto bi po njenom mišljenju
upala u depresiju. Ja ne mogu više da patim zbog njega i da slušam pesme koje me na to podsećaju kako bi se još više mučila. Posle mi je mahao iz autobusa, pa ogovarao, ali tu nema nade prošlo je 3 god, a ja još mislim na njega. 90% njegovih devojaka je ružnije od mene, i lake su devojke, čak mi je i on to rekao sa gađenjem, njega svaka druga može da ima a ja ne, sa toliko njih sam mogla da budem a sa njim nikada neću moći, i to me psihički razdire, mama vidi da se nešto dešava ja poričem, i grickam nokte do živca što je izluđuje i po tome vidi da se nešto dešava, ne znam kako ovo da prevaziđem, morala sam da budem opširna.
Hvala puno unapred na pomoći. Pozdrav.
Poštovana,
Imaš dovoljno godina da možeš da razumeš da se u životu ne može biti spreman da se u svakom trenutku bude savršen, niti da se dobije baš sve što se želi. Usvajanje tih proverenih činjenica, pomaže nam da ne gubimo vreme i živce zakačinjući se za situacije, predmete i osobe od kojih se ne može očekivati ništa (ili mrvice), već nam pomaže da se racionalnije, odgovornije i efikasnije
prilagodimo realnosti i krenemo ka nečem drugom što nosi nova uzbuđenja. Mnogo pitanja se otvara zašto ti to ne činiš i kakve koristi (da, koristi!) imaš od takvog svog ponašanja i zašto ga se tako kruto držiš? Ako o tome ne možeš razgovarati sama sa sobom (kroz unutrašnji dijalog), niti sa osobama od poverenja (ako ih nemaš potrebno je da ih što pre stekneš), onda potraži psihologa ili adolescentnog psihijatra sa kojima možeš
otvoreno razgovarati o problemu koji si ovde iznela.
Pozdrav
Pitanje broj: #34092
Užasno me grize savest i povređena sam, imam 18 god u završila sam srednju školu. U prvoj god sam prišla jednom
Hvala puno unapred na pomoći. Pozdrav.
Imaš dovoljno godina da možeš da razumeš da se u životu ne može biti spreman da se u svakom trenutku bude savršen, niti da se dobije baš sve što se želi. Usvajanje tih proverenih činjenica, pomaže nam da ne gubimo vreme i živce zakačinjući se za situacije, predmete i osobe od kojih se ne može očekivati ništa (ili mrvice), već nam pomaže da se racionalnije, odgovornije i efikasnije prilagodimo realnosti i krenemo ka nečem drugom što nosi nova uzbuđenja. Mnogo pitanja se otvara zašto ti to ne činiš i kakve koristi (da, koristi!) imaš od takvog svog ponašanja i zašto ga se tako kruto držiš? Ako o tome ne možeš razgovarati sama sa sobom (kroz unutrašnji dijalog), niti sa osobama od poverenja (ako ih nemaš potrebno je da ih što pre stekneš), onda potraži psihologa ili adolescentnog psihijatra sa kojima možeš otvoreno razgovarati o problemu koji si ovde iznela.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima