Poštovani,
Moj sin ima 23 meseca, zdravo i napredno dete. Već par meseci posle rođenja počeo je da burno reaguje kada ga otac drži, nosi i plače, a smiri se čim ga ja uzmem u naručje. S početka sam mislila da je još mali i da je to zbog toga, ali se do dana današnjeg ništa bitno nije izmenilo. Kada je krenuo u vrtić pre par meseci stanje se pogoršalo jer ga je otac vodio u vrtić pa se i zbog toga ljutio na njega. On jednostavno veći deo dana uopšte neće da se igra sa njim, neće da ga tata presvlači, neće da ga on hrani, neće sa njim da se igra, samo mama. Pošto zna da priča često govori "beži tata", "neće tatu", i tome slično. Otac mora maltene da dubi na trepavicama da bi se on igrao sa njim. Ono što želim da naglasim je sledeće: kad ja nisam tu, kad odem na posao ili bilo gde, njih dvojica se super slažu, ali čim ja dodjem sve se vraća na staro. Mi smo inače u d
obrom i normalnom braku, bez većih nesuglasica i moj muž je stvarno ok, tako da ne mogu reći da je on nešto loše uradio, osim što ga je on vodio na privikavanje u vrtić pa ga mali od tad dodatno ne goduje. Meni je sve to
jako naporno, jer mali hoće samo sa mnom i celo to stanje mi već predugo traje. Nisam od onih majki koje su previše vezale sina za sebe, naprotiv
otac od rodjenja učestvuje u svemu, ali je to maltene na silu jer kao što rekoh naš sin se buni. Ima nekih stvari koje zajedno rade kao što su na primer večernje kupanje, ili kad "vozi" tatin auto, ali i tu je često vuci potegni! Ja pokušavam da ga sa ocem ostavljam samim što češće, da bi se zbližili, ali nema nekih rezultata. Na primer, sa mojim bratom bi i na mesec otišao i sve hoće sa njim, ali sa tatom ne! Meni to baš nije normalno, i zato me zanima šta može da bude razlog tome i kako da se postavimo i suprug i ja.
Veliko hvala.
Poštovani,
u
razvojnoj fazi u kojoj se nalazi vaš sin veoma je bitno da vi kao
majka budete sigurna baza od koje će se on sa poverenjem odvajati i ostvarivati kontakte sa drugim sigurnim osobama. Stoga, kada ste vi u prisutni potrudite se da sa detotom provoedete kvalitetno vreme, jer simbolično lepljenje deteta za vas ukazuje da od vas traži da ne bežite od njega. Sa druge strane da bi vaš suprug ne može nadomsetiti vas kada ste vi prisutni i dete ga u tim trenucima može posmatrati kao uljeza koji ometa da se v
aš kontakt sa detetom ostvari, što ometa stvaranje adekvatne privrženosti sa ocem. Dakle, ne trudite se da osamostaleite dete više od onoga na šta je ono u ovom trenutku spremno, već napravite neke
izmene u sopstvanom odnosu prema detetu kada ste vi prisutni, a ono će se sa tatom istraživati svoj odnos sa sigurnošću da on neće smetati, zbog čega i tata neće morati da dubi na trepavica i izigrava cirkuzanta jer mu se to u budućnosti neće nikako dobrim vratiti pogotovo kada treba da ima ulogu oca sa autoritetom i uticajem na svoje dete.
Pozdrav
Pitanje broj: #30442
Moj sin ima 23 meseca, zdravo i napredno dete. Već par meseci posle rođenja počeo je da burno reaguje kada ga otac drži, nosi i plače, a smiri se čim ga ja uzmem u naručje. S početka sam mislila da je još mali i da je to zbog toga, ali se do dana današnjeg ništa bitno nije izmenilo. Kada je krenuo u vrtić pre par meseci stanje se pogoršalo jer ga je otac vodio u vrtić pa se i zbog toga ljutio na njega. On jednostavno veći deo dana uopšte neće da se igra sa njim, neće da ga tata presvlači, neće da ga on hrani, neće sa njim da se igra, samo mama. Pošto zna da priča često govori "beži tata", "neće tatu", i tome slično. Otac mora maltene da dubi na trepavicama da bi se on igrao sa njim. Ono što želim da naglasim je sledeće: kad ja nisam tu, kad odem na posao ili bilo gde, njih dvojica se super slažu, ali čim ja dodjem sve se vraća na staro. Mi smo inače u d obrom i normalnom braku, bez većih nesuglasica i moj muž je stvarno ok, tako da ne mogu reći da je on nešto loše uradio, osim što ga je on vodio na privikavanje u vrtić pa ga mali od tad dodatno ne goduje. Meni je sve to jako naporno, jer mali hoće samo sa mnom i celo to stanje mi već predugo traje. Nisam od onih majki koje su previše vezale sina za sebe, naprotiv otac od rodjenja učestvuje u svemu, ali je to maltene na silu jer kao što rekoh naš sin se buni. Ima nekih stvari koje zajedno rade kao što su na primer večernje kupanje, ili kad "vozi" tatin auto, ali i tu je često vuci potegni! Ja pokušavam da ga sa ocem ostavljam samim što češće, da bi se zbližili, ali nema nekih rezultata. Na primer, sa mojim bratom bi i na mesec otišao i sve hoće sa njim, ali sa tatom ne! Meni to baš nije normalno, i zato me zanima šta može da bude razlog tome i kako da se postavimo i suprug i ja.
Veliko hvala.
u razvojnoj fazi u kojoj se nalazi vaš sin veoma je bitno da vi kao majka budete sigurna baza od koje će se on sa poverenjem odvajati i ostvarivati kontakte sa drugim sigurnim osobama. Stoga, kada ste vi u prisutni potrudite se da sa detotom provoedete kvalitetno vreme, jer simbolično lepljenje deteta za vas ukazuje da od vas traži da ne bežite od njega. Sa druge strane da bi vaš suprug ne može nadomsetiti vas kada ste vi prisutni i dete ga u tim trenucima može posmatrati kao uljeza koji ometa da se v aš kontakt sa detetom ostvari, što ometa stvaranje adekvatne privrženosti sa ocem. Dakle, ne trudite se da osamostaleite dete više od onoga na šta je ono u ovom trenutku spremno, već napravite neke izmene u sopstvanom odnosu prema detetu kada ste vi prisutni, a ono će se sa tatom istraživati svoj odnos sa sigurnošću da on neće smetati, zbog čega i tata neće morati da dubi na trepavica i izigrava cirkuzanta jer mu se to u budućnosti neće nikako dobrim vratiti pogotovo kada treba da ima ulogu oca sa autoritetom i uticajem na svoje dete.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima