Poštovani,
imam sina od skoro 13 godina, koji je veoma
osetljiv i
emotivan. Mnogo se sekira i za najmanje sitnice, i tada burno reaguje, plače, udara se po glavi i sl. Njegova baka je jako bolesna već nekoliko godina i iako on zna da je bolest neizlečiva (
alchajmer), nikako ne prihvata mogućnost da svakog dana može da se desi da ona umre. Pošto je ona trenutno u
bolnici, on je opsednut brigom za nju i mi u porodici ne znamo kako da se ponašamo, da li i kako da ga pripremamo za njenu smrt ili da mu ulivamo lažnu nadu. Čim kažemo da ne znamo šta će dalje da bude, on počinje
histerično da
plače i
nekontrolisano se ponaša? Molim vas da me posavetujete što hitnije, pošto je pitanje dana kada ćemo morati da ga suočimo sa istinom, kako i na koji način to da uradimo i šta da preduzmemo da bi on umerenije reagovao na probleme koje život donosi?
Unapred hvala
Poštovana,
reakcije koje opisujete kod trinestogodišnjeg dečaka mogu spadati u nekoliko kategorija:
prisilna briga (vi to nazivate opsednutošću),
prenaglašano emocionalno reagovanje u sklopu problema prilagođavanja (vi to nazivate histerisanjem sa samokažnjavanjem) i možda nesagledanim problemom razumevanja socijalnih odnosa i normi ponašanja u sklopu sniženih
sociointelektualnih kapaciteta. Takođe je bitno i sagledati u kojim porodičnim okolnostima se javlja nekontrolisano ponašanje dečaka i kakvu funkciju to može imati za porodicu. To sve treba da sagleda l
ekar specijalista dečje psihijatrije. Pa vam stoga preporučujem i da ga potražite i pomogne dečaku da bolje razume i prohvati neminovne buduće događaje, onda kada se oni dogode,
Srdačno
Pitanje broj: #28490
imam sina od skoro 13 godina, koji je veoma osetljiv i emotivan. Mnogo se sekira i za najmanje sitnice, i tada burno reaguje, plače, udara se po glavi i sl. Njegova baka je jako bolesna već nekoliko godina i iako on zna da je bolest neizlečiva ( alchajmer), nikako ne prihvata mogućnost da svakog dana može da se desi da ona umre. Pošto je ona trenutno u bolnici, on je opsednut brigom za nju i mi u porodici ne znamo kako da se ponašamo, da li i kako da ga pripremamo za njenu smrt ili da mu ulivamo lažnu nadu. Čim kažemo da ne znamo šta će dalje da bude, on počinje histerično da plače i nekontrolisano se ponaša? Molim vas da me posavetujete što hitnije, pošto je pitanje dana kada ćemo morati da ga suočimo sa istinom, kako i na koji način to da uradimo i šta da preduzmemo da bi on umerenije reagovao na probleme koje život donosi?
Unapred hvala
reakcije koje opisujete kod trinestogodišnjeg dečaka mogu spadati u nekoliko kategorija: prisilna briga (vi to nazivate opsednutošću), prenaglašano emocionalno reagovanje u sklopu problema prilagođavanja (vi to nazivate histerisanjem sa samokažnjavanjem) i možda nesagledanim problemom razumevanja socijalnih odnosa i normi ponašanja u sklopu sniženih sociointelektualnih kapaciteta. Takođe je bitno i sagledati u kojim porodičnim okolnostima se javlja nekontrolisano ponašanje dečaka i kakvu funkciju to može imati za porodicu. To sve treba da sagleda l ekar specijalista dečje psihijatrije. Pa vam stoga preporučujem i da ga potražite i pomogne dečaku da bolje razume i prohvati neminovne buduće događaje, onda kada se oni dogode,
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima