Imam sina od 2,5 godine.Sada je u fazi da nas sve redom u kuci
udara.I tera nas da se i medjusobno udaramo,sto kod nas u kuci zaista
nije mogao da vidi.Znam da to nije verovatno strasno i da ce ga
vremenom proci,ali nisam ubedjena potpuno.Ustvari me interesuje kako
njemu objasniti da to ne treba da radi?Sta on i koliko shvata u tom
uzrastu,to je pravo pitanje.Najgore je kad roditelj ostane bez ideja
kako da pomogne detetu!
hvala
Na uzrastu od 2,5 god. deca su mnogo vise motorna nego misaona bica i
mnogo vise nagonska nego emocionalna. Razvoj ima vise skokovit, a manje
linearni karakter. Tako, ponasanje dece pokazuje upravo ono sto ste i
napisali, prolazak kroz razlicite faze. Ispoljavanje agresivnosti kod
dece je prirodno i zadatak roditelja je upravo u pomoci detetu u
regulaciji agresivnosti na socijalno prihvatljiv nacin. Cesto kod dece
udaranje moze predstavljati izraz straha, po tzv. tipu reakcije udari
ili bezi ("fight or fly"), pogotovo sto tako mala deca ne umeju recima
da iskazu svoje emocije. Sa druge strane, odrasli najcesce ne uvidjaju
svoj emocionalni uticaj na dete. Odnosno, analizom situacije najcesce
se otkrije da je napadnuta osoba imala uticaja na reakciju deteta i da
je mogla da ga prepozna (pogotovo ako dete natera na plac). Nagadjajuci
sta moze biti u pitanju u slucaju prenaglasenog ponasanja vaseg deteta,
sticem utisak da se radi vise o naucenoj i stimulisanoj igri,
predstavi, a ne strahu ili nekakvoj psihopatologiji. A glumci zahtevaju
publiku. U tom slucaju treba primeniti jednostavne mehanizme ucenja
novog ponasanja po principu ignorisanja (dokle je moguce), cime se
smanjuje verovatnoca ponavljanja. Normalan razvoj govora, omogucava da
dete na tom uzrastu razume jednostavna uputstva, koja ce podrazumevati
princip jednom fino, drugi put odlucno. Osnovna poruka je to se ne radi
i sve dok to radi nece imati vasu paznju. Ukoliko se primenjuje kazna,
to mora biti veoma obazrivo, a ako se koristi tajm aut (o kome mozete
naci tekst na ovom sajtu), treba se drzati datih principa. Ipak,
najvazniji princip je pohvaliti, pruziti panju (nagraditi) detetu kada
se adekvatno ponasa. Sta je adekvatno ponasanje, moraju roditelji
zajednicki odrediti i istovetnu poruku upucivati detetu. U protivnom,
dete ce "sedeti na necijem ramenu" i upravljati ponasanjem roditelja.
Ukoliko se detetova igra stereotipno ponavlja (svakog dana isto), pri
tome dolazi do povredjivanja, a dete u njoj ne pokazuje zadovoljstvo,
vec ga jos vise uznemiri, tada treba potraziti konkretnu pomoc
specijaliste.
Pitanje broj: #164
Imam sina od 2,5 godine.Sada je u fazi da nas sve redom u kuci udara.I tera nas da se i medjusobno udaramo,sto kod nas u kuci zaista nije mogao da vidi.Znam da to nije verovatno strasno i da ce ga vremenom proci,ali nisam ubedjena potpuno.Ustvari me interesuje kako njemu objasniti da to ne treba da radi?Sta on i koliko shvata u tom uzrastu,to je pravo pitanje.Najgore je kad roditelj ostane bez ideja kako da pomogne detetu!
Odgovoreno: 10. 03. 2007.hvala
Na uzrastu od 2,5 god. deca su mnogo vise motorna nego misaona bica i mnogo vise nagonska nego emocionalna. Razvoj ima vise skokovit, a manje linearni karakter. Tako, ponasanje dece pokazuje upravo ono sto ste i napisali, prolazak kroz razlicite faze. Ispoljavanje agresivnosti kod dece je prirodno i zadatak roditelja je upravo u pomoci detetu u regulaciji agresivnosti na socijalno prihvatljiv nacin. Cesto kod dece udaranje moze predstavljati izraz straha, po tzv. tipu reakcije udari ili bezi ("fight or fly"), pogotovo sto tako mala deca ne umeju recima da iskazu svoje emocije. Sa druge strane, odrasli najcesce ne uvidjaju svoj emocionalni uticaj na dete. Odnosno, analizom situacije najcesce se otkrije da je napadnuta osoba imala uticaja na reakciju deteta i da je mogla da ga prepozna (pogotovo ako dete natera na plac). Nagadjajuci sta moze biti u pitanju u slucaju prenaglasenog ponasanja vaseg deteta, sticem utisak da se radi vise o naucenoj i stimulisanoj igri, predstavi, a ne strahu ili nekakvoj psihopatologiji. A glumci zahtevaju publiku. U tom slucaju treba primeniti jednostavne mehanizme ucenja novog ponasanja po principu ignorisanja (dokle je moguce), cime se smanjuje verovatnoca ponavljanja. Normalan razvoj govora, omogucava da dete na tom uzrastu razume jednostavna uputstva, koja ce podrazumevati princip jednom fino, drugi put odlucno. Osnovna poruka je to se ne radi i sve dok to radi nece imati vasu paznju. Ukoliko se primenjuje kazna, to mora biti veoma obazrivo, a ako se koristi tajm aut (o kome mozete naci tekst na ovom sajtu), treba se drzati datih principa. Ipak, najvazniji princip je pohvaliti, pruziti panju (nagraditi) detetu kada se adekvatno ponasa. Sta je adekvatno ponasanje, moraju roditelji zajednicki odrediti i istovetnu poruku upucivati detetu. U protivnom, dete ce "sedeti na necijem ramenu" i upravljati ponasanjem roditelja. Ukoliko se detetova igra stereotipno ponavlja (svakog dana isto), pri tome dolazi do povredjivanja, a dete u njoj ne pokazuje zadovoljstvo, vec ga jos vise uznemiri, tada treba potraziti konkretnu pomoc specijaliste.
Pregledajte odgovore po oblastima