Postovani, moja sedmogodisnja devojcica je ove nedelje posla u prvi razred. Skola, knjige, predmeti i drustvo u odeljenju joj se jako svidjaju. Ali nazalost, uciteljicom nije odusevljena. Kaze da je stara (sto je cinjenica, jer je G-dja pred penzijom, ovo joj je poslednja generancija), da na njih vice, izgleda kao da je izgubila i zivce i strpljenje. Na roditeljskom sastanku je delovala izgubljeno i nervozno, prestraseno od kompjutera i elektronskog dnevnika, novog programa i novina u udzbenicima. Sa omalovazavanjem je govorila o veronauci, gradjanskom vaspitanju i engleskom jeziku i plasim se da ce svoje stavove preneti i na decu. Moja devojcica je razocarana njenim ponasanjem, ume da cita i pise, odlicno crta ali nije naisla na (verujem, s razlogom, ocekicane) pohvale a jos manje odusevljenje za dobro uradjene zadatke. Neprekidno ih kritikuje sto su na aktivni odnosno nemirni, kako ona to kaze i sticem utisak da od ucenika ocekuje da se ponasaju ne kao da su prvaci koji su u skoli tek nedelju dana vec odrasli i mnogo razumniji djaci. Ne znam kako da se prema detetu postavim i kako da joj objasnim ponasanje uciteljice. Od navrsenih godinu dana zivota isla je u vrtic i nije joj prvi put da se susretne sa autoritetom i da postuje nalozeno ali mimo svih mojih ocekivanja, ne uklapa se u komunikaciju sa uciteljicom. Napominjem da sam u razgovoru sa ostalim roditeljima naisla na slicna razmisljanja i da niko od nas nije siguran kako bi bilo najpametnije reagovati, a da se ne ugroze ni deca a ni uciteljica. Molima Vas da me posavetujete i prokomentarisete izlozeno. Unapred zahvalna...
Iako na vaše pitanje mogu odgovoriti kratko, kao dodatak napisaću i svoj lični stav o okolnostima koje ste opisali a sa kojima se susreće veliki broj mališana. Kao prvo, svoju zabrinutost roditelji mogu izneti lično učiteljici. Roditeljski sastanci su tome i namenjeni, da roditelji budu obavešteni, ali i da oni koji ih obaveštavaju dobiju povratnu informaciju. Savet roditelja ima predstavnike iz svih odeljenja i direktno je u kontaktu sa direktorom škole, a svaka škola ima svog psihologa koji je važan član stručnog tima škole i svojim sugestijama bitno može uticati formu nastave i pristup učitelja. Tako bi trebalo da funkcioniše institucija u koju ste poslali dete na obrazovanje i (do)vaspitavanje, a ne na zaplašivanje. Kako objasniti detetu? Teško. Dete se priklanja autoritetu (nosiocu moći) i biće u stalnom konfliktu jer će dva autoriteta (roditelji i učiteljica) govoriti suprotne stavove. Zato smatram da je korisno detetu objasniti, ali još korisnije reagovati prema odrasloj osobi koja unosi zabunu ili korigovati svoje stavove. Stučno, smatram da je važno šta se govori deci jer neoprezno izgovorene reči kod osetljive dece mogu provocirati strahove različitiog inteziteta koji u različitoj meri mogu i ometati njihovo funkcionisanje . Za ponašanje učiteljice koje ste opisali, mnogi će verujem reći da je štetno, naravno po decu. Sa druge strane, možda će neko reći da je i učiteljica u pravu i da su novotarije unele samo haos i raspustile decu. Polarizacija stavova je posledica pogrešnog shvatanja prava deteta i sprečavanja zlostavljanja dece. Devedesete su dovele do izvrtanja sistema vrednosti pa je novina u školstvu bila maltretiranje nastavnika. Međutim, ni povratak na stare navike apsolutne moći učitelja i nastavnika više nije moguć jer deca imaju prava da ne budu ponižavana i zaplašivana, pogotovo kada postoje mnogi drugi efikasniji pristupi. Ali od starih navika se teško odvajamo i često je potrebna pomoć, a motiv svakako treba biti dobrobit dece. Stoga, savetujem da krenete putem koji je opisan na početku. Srdačno
Pitanje broj: #10443
Postovani, moja sedmogodisnja devojcica je ove nedelje posla u prvi razred. Skola, knjige, predmeti i drustvo u odeljenju joj se jako svidjaju. Ali nazalost, uciteljicom nije odusevljena. Kaze da je stara (sto je cinjenica, jer je G-dja pred penzijom, ovo joj je poslednja generancija), da na njih vice, izgleda kao da je izgubila i zivce i strpljenje. Na roditeljskom sastanku je delovala izgubljeno i nervozno, prestraseno od kompjutera i elektronskog dnevnika, novog programa i novina u udzbenicima. Sa omalovazavanjem je govorila o veronauci, gradjanskom vaspitanju i engleskom jeziku i plasim se da ce svoje stavove preneti i na decu. Moja devojcica je razocarana njenim ponasanjem, ume da cita i pise, odlicno crta ali nije naisla na (verujem, s razlogom, ocekicane) pohvale a jos manje odusevljenje za dobro uradjene zadatke. Neprekidno ih kritikuje sto su na aktivni odnosno nemirni, kako ona to kaze i sticem utisak da od ucenika ocekuje da se ponasaju ne kao da su prvaci koji su u skoli tek nedelju dana vec odrasli i mnogo razumniji djaci. Ne znam kako da se prema detetu postavim i kako da joj objasnim ponasanje uciteljice. Od navrsenih godinu dana zivota isla je u vrtic i nije joj prvi put da se susretne sa autoritetom i da postuje nalozeno ali mimo svih mojih ocekivanja, ne uklapa se u komunikaciju sa uciteljicom. Napominjem da sam u razgovoru sa ostalim roditeljima naisla na slicna razmisljanja i da niko od nas nije siguran kako bi bilo najpametnije reagovati, a da se ne ugroze ni deca a ni uciteljica. Molima Vas da me posavetujete i prokomentarisete izlozeno. Unapred zahvalna...
Odgovoreno: 13. 09. 2008.Iako na vaše pitanje mogu odgovoriti kratko, kao dodatak napisaću i svoj lični stav o okolnostima koje ste opisali a sa kojima se susreće veliki broj mališana. Kao prvo, svoju zabrinutost roditelji mogu izneti lično učiteljici. Roditeljski sastanci su tome i namenjeni, da roditelji budu obavešteni, ali i da oni koji ih obaveštavaju dobiju povratnu informaciju. Savet roditelja ima predstavnike iz svih odeljenja i direktno je u kontaktu sa direktorom škole, a svaka škola ima svog psihologa koji je važan član stručnog tima škole i svojim sugestijama bitno može uticati formu nastave i pristup učitelja. Tako bi trebalo da funkcioniše institucija u koju ste poslali dete na obrazovanje i (do)vaspitavanje, a ne na zaplašivanje. Kako objasniti detetu? Teško. Dete se priklanja autoritetu (nosiocu moći) i biće u stalnom konfliktu jer će dva autoriteta (roditelji i učiteljica) govoriti suprotne stavove. Zato smatram da je korisno detetu objasniti, ali još korisnije reagovati prema odrasloj osobi koja unosi zabunu ili korigovati svoje stavove. Stučno, smatram da je važno šta se govori deci jer neoprezno izgovorene reči kod osetljive dece mogu provocirati strahove različitiog inteziteta koji u različitoj meri mogu i ometati njihovo funkcionisanje . Za ponašanje učiteljice koje ste opisali, mnogi će verujem reći da je štetno, naravno po decu. Sa druge strane, možda će neko reći da je i učiteljica u pravu i da su novotarije unele samo haos i raspustile decu. Polarizacija stavova je posledica pogrešnog shvatanja prava deteta i sprečavanja zlostavljanja dece. Devedesete su dovele do izvrtanja sistema vrednosti pa je novina u školstvu bila maltretiranje nastavnika. Međutim, ni povratak na stare navike apsolutne moći učitelja i nastavnika više nije moguć jer deca imaju prava da ne budu ponižavana i zaplašivana, pogotovo kada postoje mnogi drugi efikasniji pristupi. Ali od starih navika se teško odvajamo i često je potrebna pomoć, a motiv svakako treba biti dobrobit dece. Stoga, savetujem da krenete putem koji je opisan na početku. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima