Postovani, imam 39 godina. U braku sam nešto više od 12 godina, a ukupno u vezi oko 16, 5 godina. U braku imam dvoje dece (10 i 12 godina) . Već par godina moj brak ne funkcioniše dobro, ali zbog emocija koja sam imala, zbog odgovornosti prema deci, zbog straha od samoće, zbog gomile predrasuda, straha odo osude sredine, jer se nije radilo o fizičkom maltretiranju, jednostavno nisam imala snage za pokretanje razvoda. Užasno sam patila i bila nesrećna. Negde pre dve godine, moj muž je imao vezu sa 13-14 godina malđom devojkom na tom istom poslu na kome je provodio više vremena nego u kući. U tom periodu odnos prema meni je bio užasan, pun potcenjivanja, omalovažavanja, netrpeljivosti. Nakon što sam otkrila da ima vezu, veza je prekinuta. Ispričao mi je sve detalje te veze, da mu ništa nije značila, priču da me voli, da ne ostaje sa mnom samo zbog dece, nego upravo zbog mene takve kakva sam, da mu je sada lakše jer više ne mora da vodi dvostruki život,. . . . . . Poverovala sam i nakon toga je došla možda najbolja od 12 godina. Ali poslednje godine je počeo opet užas, zapostavljanje,. . . Odsutan je po 12-20 sati nedeljno, i subotom i nedeljom. Decu zatiče uspavanu u krevetu i ne vidi ih po nekoliko dana. Tada sam odlučila da se suočim sa svim i pokrenula sa njim priču o tome kuda ide naš brak. Rezultat toga je bio da sam saznala da on mora da nas napusti, da malo bude sam, da se prerano oženio, da mora da se sredi i vidi šta želi,. . A možda nam se nakon svega i vrati. Jasno je rekao da me ne može voleti onako kako muškarac voli ženu. Šta sam drugo mogla nego da se dolučim za razvod. Složili smo se i potpisali sporazum za razvod braka. Već mesec dana čekam da se iseli iz stana, jer je bio takav dogovor, ali on dolazi i dalje u stan, svaku noć iza ponoći, u 3, a nekad i ne dođe. Naravno, ja nikada ne znam ni gde je ni kada će doći. Visoka sam 168cm, a u zadnjih mesec dana zbog svega sam smršala čak 5 kg i sad imam oko 50kg. Svi oko mene su zabrinuti za moje zdravlje, a ja još krijem našu odluku o razvodu od svih, delom zbog sebe, delom zbog toga što je on tako želeo. Nekako se teško nosim sa svim tim. Najgore je što on očekuje da na njegove dolaske i nedolaske ja ne reagujem, ali je to valjda normalna lljudska reakcija što ne spavam, što se sekiram. Jedino što želim je da zauvek ode iz mog života, da se organizujem kako znam i umem sa decom. Podstanari smo, deca idu u školu i ne mogu tek tako da menjam stan, a dogovor je svakako bio da će se on iseliti. Kakve su moje zakonske mogućnosti da se zaštitim od njegovih dolazaka i odlazaka kako hoće. Znam da to nije isto kao kada imaš muža alkoholičara, koji te fizički zlostavlja, ali mene je ovo ubilo zdravstveno. Fakultetski sam obrazovana, radim na odgovornom poslu i sad me već strah da umorna, opterećena svim i tu ne napravim neke propuste. Deca će živeti sa mnom i ako ni zbog čega drugog trebam da budem zdrava zbog njih, da zbog njih radim svoj posao kvalitetno i obezbedim nam egzistenciju. Zar moram da samo sedim u kući, čekam i kidam se do konačnog razvoda?
Poštovana, Život u savremenom braku podrazumeva simetričnost i ravnopravnost u odlučivanju i inicijativama. Iz vašeg pisma se naslućuje da inicijativu pre4puštate mužu čak i sada kada ste razvedeni i kada imate želju za svežim životnim startom. Često to nije slučajno jer osobe nauče da budu u senci i kada pokažu inicijativu osećaju veliku nesigurnost. Sa druge strane, izgleda da je vaš muž i želeo da bude "uhvaćen" da bi vas i time pokrenuo na akciju (a sami kažete da je ta godina bila najbolja) . I sada kao da od vas izaziva vašu inicijativu da preuzmete odgovornost i da ne čekate da on učini sve. Ako zaista želite da se iseli, to mu jasno stavite do znanja. Ne trebaju vam institucije da biste to rekli mužu. Druga stvar je ukoliko zaista vi ne želite da se on iseli, niti ste želeli da se razvedete. Onda je neophodno da se uključi bračni savetnik, ili makar psihoterapeut da sa njim razjasnite trenutne i nekadašnje lične emocionalne dileme. Pozdrav
Pa hvala puno na odgovoru. Od trenutka kada sam sve ovo napisala, jednostavno sam predala zahtev za razvod braka, u danu ga iselila. Sama sam sa dvoje dece. Na trenutke osećam strah i nesigurnost pred odgovornošću koju sam preuzela, ali guram. Ja sam borac i sve će to jednog dana biti kako valja. U životu sam bila jako uporna, sve što sam zamislila i postavila sebi kao cilj, od završetka studija sa dvoje dece, do dobrog posla, završavala sam. Volela sam osećaj da nekoga imam, da se na njega oslonim, da verujem da mogu na njega računam. On je taj koji je bar jednako slab i koji je tražio od mene tu podređenu ulogu da bi sam izgledao jači. Za proteklih 2 nedelje odvojenog života sam dobila od njega dve poruke u kojima nagoveštava, da kada se stvari u njegovoj glavi i životu slože, sve je opet moguće. Ja znam da nije. Dobar odnos sa decom je važan i tu samo može biti moguć domen naše saradnje. Biće kriza, ali idemo dalje. Možda se nekad opet pojavim sa nekim pitanjem u trenutku slabosti, ali i sve to je deo života. Ja sam nepopravljiv romantik. Zaista sam ga volela godinama. Nadala sam se da će i u poslednjim nedeljama njegov inat prestati, ali nažalost nije. Možda je to obostrana nezrelost, što je nedopustivo kada imamo po 40 godina, dvoje maloletne dece. Sa našim životima se možemo i igrati, ali deca su iznad toga. I njih je povredio, jer ih je dan nakon iseljenja izveo na dva sata, upoznao sa koleginicom sa posla i svoja dva sata proveo jednako sa njom, kao i sa decom. Za dve nedelje ih je video 3 puta po sat u proseku, poslednji put samo pola sata, novu godinu im nije čestitao, samo jednom ih je nazvao za dve nedelje. Predali smo sporazumni zahtev za razvod braka i iselio se, a da svojim roditeljima nije imao hrabrosti da sve to kaže. Prosto su mi došli u kuću, ništa ne sluteći, i ja sam sa njima razgovarala i sve im saopštila, a on izbegava da sa njima uopšte razgovara. Mislim da je naš razvod dobar izbor i za decu. Hvala.
Pitanje broj: #48701
Život u savremenom braku podrazumeva simetričnost i ravnopravnost u odlučivanju i inicijativama. Iz vašeg pisma se naslućuje da inicijativu pre4puštate mužu čak i sada kada ste razvedeni i kada imate želju za svežim životnim startom. Često to nije slučajno jer osobe nauče da budu u senci i kada pokažu inicijativu osećaju veliku nesigurnost. Sa druge strane, izgleda da je vaš muž i želeo da bude "uhvaćen" da bi vas i time pokrenuo na akciju (a sami kažete da je ta godina bila najbolja) . I sada kao da od vas izaziva vašu inicijativu da preuzmete odgovornost i da ne čekate da on učini sve. Ako zaista želite da se iseli, to mu jasno stavite do znanja. Ne trebaju vam institucije da biste to rekli mužu. Druga stvar je ukoliko zaista vi ne želite da se on iseli, niti ste želeli da se razvedete. Onda je neophodno da se uključi bračni savetnik, ili makar psihoterapeut da sa njim razjasnite trenutne i nekadašnje lične emocionalne dileme.
Pozdrav
Komentari na pitanje: #48701
Pregledajte odgovore po oblastima