Poštovani,
moja majka ima ozbiljne psihičke probleme, a ja i cela porodica ne znamo kako da joj pomognemo. Naime, prošle godine, posle dugogodišnje bolesti, izvršena joj je transplatacija jetre u inostranstvu. Pre mesec i po dana morala je na novu intervenciju pošto su joj se žučni kanali prilično zapušili. Sve to je uspešno završeno, a sada kada se vratila kući ona upada u neku depresiju i danima plače, odbija hranu. Uvek je bila u centru pažnje zbog teške bolesti - hepatit B i ispunjavali smo joj svaku želju, a to i dalje radimo. Ne znam, dolazim do zaključka da to i nije tako dobro i da smo izabrali pogrešan put da joj pomognemo.
Šta da radimo?
Poštovani,
ovo je svakako težak period za Vašu majku i lično, mislim da je realno zabrinuta za život imajući u vidu moguće rizike transplatacije (koja nije odmah dala dobre rezultate), pa zatim reintervencije, iza koje sledi iščekivanje da li će jetra "proraditi" ili će morati ponovo na operaciju ili će... ko zna koja sve pitanja po tipu "šta ako" može postaviti samoj sebi. Ukoliko je njen nalaz krvi dobar, pogotovo biohemijski nalazi, konsultujte se sa njenim internistom da li bi joj smetalo ako davanje lekova, koje bi psihijatar eventualno propisao. U ovom trenutku, "razmaženost" i vaše postupanje prema njoj nisu nikakvi krivci, već verujem da iz vas progovara premor, a iz nje realan strah od smrti. Zato u sistem uvucite i psihijatra koji će na svoj način omogućiti da strah malo "popusti" (on se nikada neće izgubiti jer je realan), a da Vi malo predahnete. Srdačno
Pitanje broj: #15870
Poštovani,
Odgovoreno: 26. 11. 2008.moja majka ima ozbiljne psihičke probleme, a ja i cela porodica ne znamo kako da joj pomognemo. Naime, prošle godine, posle dugogodišnje bolesti, izvršena joj je transplatacija jetre u inostranstvu. Pre mesec i po dana morala je na novu intervenciju pošto su joj se žučni kanali prilično zapušili. Sve to je uspešno završeno, a sada kada se vratila kući ona upada u neku depresiju i danima plače, odbija hranu. Uvek je bila u centru pažnje zbog teške bolesti - hepatit B i ispunjavali smo joj svaku želju, a to i dalje radimo. Ne znam, dolazim do zaključka da to i nije tako dobro i da smo izabrali pogrešan put da joj pomognemo.
Šta da radimo?
Poštovani,
ovo je svakako težak period za Vašu majku i lično, mislim da je realno zabrinuta za život imajući u vidu moguće rizike transplatacije (koja nije odmah dala dobre rezultate), pa zatim reintervencije, iza koje sledi iščekivanje da li će jetra "proraditi" ili će morati ponovo na operaciju ili će... ko zna koja sve pitanja po tipu "šta ako" može postaviti samoj sebi. Ukoliko je njen nalaz krvi dobar, pogotovo biohemijski nalazi, konsultujte se sa njenim internistom da li bi joj smetalo ako davanje lekova, koje bi psihijatar eventualno propisao. U ovom trenutku, "razmaženost" i vaše postupanje prema njoj nisu nikakvi krivci, već verujem da iz vas progovara premor, a iz nje realan strah od smrti. Zato u sistem uvucite i psihijatra koji će na svoj način omogućiti da strah malo "popusti" (on se nikada neće izgubiti jer je realan), a da Vi malo predahnete. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima