Udata sam već 13 godina i imam dvoje divne i zdrave dece. Zadnjih 2 -3 godine imam osećaj da moj muž nije toliko zainteresovan za mene. Često dok razgovaramo on je odsutan i nezainteresovan za moj razgovor. Nisam mu ništa govorila i polako sam počela da se zatvaram u sebe, uteha su mi bili deca i posao. Jednostavno sam se pomirila sa tim . Ali je postajalo sve gore i gore, sexsualni odnosi su se proredili , intimnost nije više ni postojala, po celu noć ne bi spavao i non stop je ili gledao tv ili čačkao mobilni. Kad bi ga pitala u čemu je problem i sa kim se to cima telefonom samo bi mi kratko odgovorio ništa, nisam raspoložen. Letos su počele da mi se vrzmaju razne misli po glavi i postala sam nepodnosljivo ljubomorna i stalno sam ga napadala da ima drugu. On mi je govorio da to nije tačno i da ja treba da se lečim, a da on jednostavno nije raspoložen i ništa drugo. Malo sam se smirila. ali i dalje sumnjam da nije bilo u pitanju samo njegovo loše raspoloženje. Sada više jednostavno ne osećam ništa i kad imamo sex ne osećam ništa, čak mi se po nekada i gadi i želim da se što pre to završi. Po nekada satima razmišljam da nije problem u meni nemam nikakvu želju vezanu za njega. Izbegavam ga kad je to moguće često se pravim da spavam da mi se nebi približio. Zaboravila sam da napomenem da je on u poslednje vreme postao ljubazniji da se promenio da je sad onaj isti kao na početku braka, ali meni sve to deluje odvratno i nikako da se smirim. Ne razmišljam o razvodu jedino zbog dece i on je svestan toga, jer sam mu često govorila da me u poslednje vreme samo deca vezuju za njega.
Šta da radim, kako da budem ona stara koja je bila puna ljubavi i nežnosti, puna razumevanja za sve. Da li je u meni problem i kako da ga rešim ili smo oboje krivi. Po nekada sam pila persen da bi se smirila. Osećam se prazno, a i često mi se plače. Krivim njega za ovo moje stanje, a znam da neću moći još dugo ovako.
P.S. Kod psihijatra ne želim ići jer ovo je malo mesto i svako o svakom sve zna da ne bi morala posle da objašnjavam svima.
Pa i ne morate odmah kod psihijatra, a mislim i da ne trebate ići dok ne probate sve što niste. A niste mi napisali da ste otvoreno razgovarali sa suprugom o tome kako se osećate (pišete da mu niste ništa govorili, već se zatvarali u sebe, a kasnije stalno ga napadali da ima drugu). U čitavoj Prirodi izgleda da je čarobna formula u balansu, a ne u krajnostima. Teško je biti pun razumevanja za sve jer to utiče na Vašeg muža da se udalji od vas, kao što je teško biti zatvoren u sebe da bi se on bio pun razumevanja za Vas. Iz sopstvenog pisma možete videti kako koja vaša ponašanja utiču na Vašeg supruga. Ukoliko pokušate da napravite balans između dve krajnosti, možda nađete mir za kojim tragate.
Srdačno
Pitanje broj: #15446
Udata sam već 13 godina i imam dvoje divne i zdrave dece. Zadnjih 2 -3 godine imam osećaj da moj muž nije toliko zainteresovan za mene. Često dok razgovaramo on je odsutan i nezainteresovan za moj razgovor. Nisam mu ništa govorila i polako sam počela da se zatvaram u sebe, uteha su mi bili deca i posao. Jednostavno sam se pomirila sa tim . Ali je postajalo sve gore i gore, sexsualni odnosi su se proredili , intimnost nije više ni postojala, po celu noć ne bi spavao i non stop je ili gledao tv ili čačkao mobilni. Kad bi ga pitala u čemu je problem i sa kim se to cima telefonom samo bi mi kratko odgovorio ništa, nisam raspoložen. Letos su počele da mi se vrzmaju razne misli po glavi i postala sam nepodnosljivo ljubomorna i stalno sam ga napadala da ima drugu. On mi je govorio da to nije tačno i da ja treba da se lečim, a da on jednostavno nije raspoložen i ništa drugo. Malo sam se smirila. ali i dalje sumnjam da nije bilo u pitanju samo njegovo loše raspoloženje. Sada više jednostavno ne osećam ništa i kad imamo sex ne osećam ništa, čak mi se po nekada i gadi i želim da se što pre to završi. Po nekada satima razmišljam da nije problem u meni nemam nikakvu želju vezanu za njega. Izbegavam ga kad je to moguće često se pravim da spavam da mi se nebi približio. Zaboravila sam da napomenem da je on u poslednje vreme postao ljubazniji da se promenio da je sad onaj isti kao na početku braka, ali meni sve to deluje odvratno i nikako da se smirim. Ne razmišljam o razvodu jedino zbog dece i on je svestan toga, jer sam mu često govorila da me u poslednje vreme samo deca vezuju za njega.
Odgovoreno: 21. 11. 2008.Šta da radim, kako da budem ona stara koja je bila puna ljubavi i nežnosti, puna razumevanja za sve. Da li je u meni problem i kako da ga rešim ili smo oboje krivi. Po nekada sam pila persen da bi se smirila. Osećam se prazno, a i često mi se plače. Krivim njega za ovo moje stanje, a znam da neću moći još dugo ovako.
P.S. Kod psihijatra ne želim ići jer ovo je malo mesto i svako o svakom sve zna da ne bi morala posle da objašnjavam svima.
Pa i ne morate odmah kod psihijatra, a mislim i da ne trebate ići dok ne probate sve što niste. A niste mi napisali da ste otvoreno razgovarali sa suprugom o tome kako se osećate (pišete da mu niste ništa govorili, već se zatvarali u sebe, a kasnije stalno ga napadali da ima drugu). U čitavoj Prirodi izgleda da je čarobna formula u balansu, a ne u krajnostima. Teško je biti pun razumevanja za sve jer to utiče na Vašeg muža da se udalji od vas, kao što je teško biti zatvoren u sebe da bi se on bio pun razumevanja za Vas. Iz sopstvenog pisma možete videti kako koja vaša ponašanja utiču na Vašeg supruga. Ukoliko pokušate da napravite balans između dve krajnosti, možda nađete mir za kojim tragate.
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima