Zabavljam se sa devojkom koja ima malu devojčicu od 2 godine. Kod nje sam zapazio da se javlja ljubomora prema meni tj. kada pomazim mamu, devojčica mi kaže: "To je moja mama". Kada se ljubimo ili grlimo ona počne da plače, mislim da se oseća nesigurno i kroz plač kaže - mama uzmi me, mama uzmi me. Voleo bih da me mala prihvati i da me ne smatra za suparnika. Šta da radim ja konkretno i majka da bismo ovo rešili? Da napomenem da ja recimo par sati dnevno izdvojim da se vidim sa devojčicom tj. da svi prošetamo, jer još uvek studiram i ne mogu sa njima da provodim 24h. Molim Vas dajte neki savet ili kome bi trebalo da se obratim da popričam o ovome.
Na uzrastu od dve godine detetu je bitno da ima jednu stalnu, osetljivu, dostupnu i sigurnu osobu (što je najčešće majka) da bi se formirali emocionalno i socijalno adekvatni obrasci privrženosti, odnosno sposobnosti ostvarivanja emocionalnih kontakata sa drugima. Postojanje jedne stalne, sigurne osobe, omogućava i detetu sigurnost da istražuje odnose sa drugim osobama u okolini, ali i osećaj da uvek postoji mogućnost da se vrati sigurnoj bazi. Uloga majke je nezamenljiva ukoliko ispunjava sve te uslove koje su potrebni detetu. I sami kažete da da izdvojite par sati da se vidite sa devojčicom i njenom mamom da prošetate, tako da prilikom tih šetnji možete igrati neku igru koja će uključiti svo troje, pri čemu će devojčica imati glavnu ulogu. Svakako, kad ostvarite nešto bliskiji kontakt sa devojčicom, možete se družiti i samo Vas dvoje, dok će mama biti aktivni posmatrač. U savkom slučaju majka je sigurna baza kojoj se devojčica može vratiti u svakom trenutku kad to poželi.
Devojčica ne prihvata maminog dečka
Pregledajte odgovore po oblastima