Postovani, sedim ispred monitora vec 3 sata i ne nalazim nijedan problem slican mome. Naime, veoma sam nezadovoljna mojim brakom, koji ne funkcionise od samog pocetka a vec smo u njemu 9 godina. Moj suprug je leceni narkoman, i ne konzumira heroin 13 god. Ali marihuanu da kao i pivo. Mozda nije fer da kao njegovu prvu osobinu stavljam to sto je bio narkoman ali mislim da svi problemi poticu odatle. Evo sta me sve boli: nikada nije okupao nase dete kad je bio beba (sad ima skoro 8) , prosetao, sam odveo na sport, kod prijatelja, u setnju i sl. Verujte mi sve sto vam pisem, od mene ocekuje sve: radim svoj posao, radim sa njim preko vikenda, upisala sam spec. Studije dete vodim svuda sa sobom i kreiram mu slobodno vreme non stop i opet nevaljam. Toliko je sujetan da ako muse protivreci odm nataju svadje i ispiranje mozga do u nedogled. Roditelji su me preklinjali da se ne udam za njega jer droga ostavlja posledice na mozak ali ja sam njih tada bila odbacila od sebe sve zbog ljubavi (on je za mene kada sam bila tinejdzerka uvek bio "faca", bogat, lep, poznaje poznate licnosti itd. Te sam ja jedva docekala sa 31god. Da se zabavljam sa njim pri tome sramoteci se svoje porodice jer nismo bili istog statusa iako sam dete funkcionera, ali koji nije mario za svoju porodicu) , te mi nisu dosli ni na svadbu. E, kad je doslo dete onda me je tukao u vise navrata, ja sam odlazila i vracala. Vise ne postoji? Fizicka agresija ali mentalna, psihicka i verbalna stalno. Stalno sam u grcu i strahu jer njegove promene raspolozenja me toliko opterecuju da ne zivim svoj vec njegov zivot, ako je on raspolozen onda smo svi a ako nije sklanjajte se. Idem evo vec 4 godine na psihoterapiju u bracno savetovaliste, svasta sam probala ali uvek isto. Znam ja ljudi ne mogu da se menjaju, pogotova ako su ima zivci unisteni ali vise me brine zasto ja nemam snage da ga ostavim, imam i gde i radim i imam podrsku svih. Ja u trenutku kada hocu da ga ostavim razmisljam kako ce on sve to podneti, a ne sto je meni stalno tesko. Sta da radim sa detetom tek je krenuo u 2 razred a treba da ga onda prebacujem u druku skolu i u drugi deo grada. Pocela sam da se mucim samoj sebi samo idem okolo i pricam o svom braku i muzu a nista ne resavam, isto se ponasam kao moja majka, ali od koje imam potpunu podrsku za razvod i koja mi kaze da se satakvim covekom devijantnog uma ne zivi. Zasto se bojim promene? Molim vas pomozite mi kako da izadjem iz ovog braka!
Poštovana, Zbog nesigurnosti da sami odgajate dete izgleda da ste odlučili da sačuvate muža, a samim tim i svoje ponašanje prilagodite tom cilju. Međutim činimi se da ste u tom prilagođavanju malo preterali i da ste negde usput izgubili svoju osnovnu ulogu, ulogu supruge, već da ste postali majka obojici. Iz literature je poznato da narkomani imaju jedan infantilan i neodgovoran odnos prema deci. Ta neodgovornost je uzrokovana farmakološkim dejstvom droge ali i nedovoljnom ili skoro nikavom zrelošću da se preuzme odgovorna uloga roditelja. Pokušali ste da odete, pa ste se opet vratili pri čemu je fizička agresija prešla u verbalnu, emocionalnu koja svakako ne boli ništa manje od fizičke, kao što reče b. Miljković " ubi me prejaka reč". Na svu sreću vi ste još uvek živi, spremni da se borite za sebe i svoje dete i nadam se da vas je psihoterapija bar malo ojačala. Ljudi svakako mogu da promene svoje ponašanje, samo je to pitanje motivacije. Vaša majka je trpela, ali vi ne morate. Prestanite da pričate već počnite da delate. Najpre pokušajte da razgovaret sa svojim mužem o svemu što vas muči. Svakako bi vam od koristi bilo da zajedno posetite bračno savetovalište i da počnete zajedno da se"menjate". Pozdrav
Pitanje broj: #38481
Zbog nesigurnosti da sami odgajate dete izgleda da ste odlučili da sačuvate muža, a samim tim i svoje ponašanje prilagodite tom cilju. Međutim činimi se da ste u tom prilagođavanju malo preterali i da ste negde usput izgubili svoju osnovnu ulogu, ulogu supruge, već da ste postali majka obojici. Iz literature je poznato da narkomani imaju jedan infantilan i neodgovoran odnos prema deci. Ta neodgovornost je uzrokovana farmakološkim dejstvom droge ali i nedovoljnom ili skoro nikavom zrelošću da se preuzme odgovorna uloga roditelja. Pokušali ste da odete, pa ste se opet vratili pri čemu je fizička agresija prešla u verbalnu, emocionalnu koja svakako ne boli ništa manje od fizičke, kao što reče b. Miljković " ubi me prejaka reč". Na svu sreću vi ste još uvek živi, spremni da se borite za sebe i svoje dete i nadam se da vas je psihoterapija bar malo ojačala. Ljudi svakako mogu da promene svoje ponašanje, samo je to pitanje motivacije. Vaša majka je trpela, ali vi ne morate. Prestanite da pričate već počnite da delate. Najpre pokušajte da razgovaret sa svojim mužem o svemu što vas muči. Svakako bi vam od koristi bilo da zajedno posetite bračno savetovalište i da počnete zajedno da se"menjate".
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima