ne dobih odgovor na pitanje koje postavih pre mesec dana, pa rekoh da pokušam ponovo. Moja majka ima 79 godina, od terapije uzima tritace comp, concor, isosorb retard, preduktal, aspirin, holipam, gluformin i glioral. Od pre 4 meseca, bukvalno svaki dan po 3-4 puta dnevno, oseća kao neki blaži pritisak, stezanje iza grudne kosti, ali isključivo u miru, tj. kada sedi ili leži, i to traje i do 30minuta, sve dok ne ustane i počne sa nekom aktivnošću. Tada to prestaje. Prilikom hodanja, penjanja uz stepenice, izlaska na hladno, ne oseća ništa. Na ekg holteru nije bilo depresije ni elevacije st segmenta i t talasa. Dobutaminski test, zaključak - dostignuta smf. Tokom testa bez bolova u grudima. Ekg u miru; s.r. St, t b.o. Tokom testa i u oporavku koritasta depresija st segmenta od 0.5mm do 1.0 mm, bez poremećaja ritma. Eho u miru hipokontraktilan distalni septum. Bez jasnog pogoršnja nakon opterećenja u odnosu na mir. Test ukazuje na verovatno smanjenu koronarnu rezervu. Moje pitanje je da li su te nelagodnosti u grudima, koje na početku opisah, angiozni napadi, da li tu postoji neko, po vašem mišljenju, ozbiljno suženje koronarnih arterija, tj. da li je koronarografija obavezna? Nadam se da ću ovog puta biti odgovora.
tegobe mogu biti koronarnog porekla ali je neligično da se bol povlači na fizičku aktivnost, logično je obrrnuto, da aktivnost provocira bolove. Test pokazuje vrlo diskretne promene, pa mislim da vaša majka nema ozbiljnu koronarnu bolest i da su lekovi dovoljna terapija i da u ovom trenutku koronarografija nije potrebna.
tahikardija je ubrzan srčani rad, može se javiti u mnogo fizioloških i patoloških stanjaa. Leči se prema vrsti, poreklu i frekvenci različitim lekovima,
moja majka ima 58 godina, izrazito mršava, ima tegobe sa preskakanjem i lupanjem srca. Kada joj se to dogodi ima malaksalost i nesvesticu. Ima ih jako često, bar tri puta nedeljno. Tada joj i pritiak padne. Ja sam joj jednom izmerila (95 sa 65, drugi put komšinica koja je lekar 100 sa 45. aparat je dobar! Između su vrednosti pritiska 105 sa 80. čim prestane lupanje srca njoj bude dobro. U novembru je zbog toga nosila holter ekga i pronađena je psvt sa frekvencom oko 16 i jedna epizoda sa frekvencom oko 205. Ona to nije ni osetila kao nešto strašno dok je nosila holter. Nije imala prethodno opisane simptome, već samo osećaj lupanja srca, za koji kaže da je mnogo blaži i manje neprijatan od onog što inače oseća. Dobila terapiju atenolol 2 puta pola i cortiazemr 2 puta po pola. Nije joj bilo bolje. Pre par dana kardiolog joj promenio terapiju na propafen 3 puta po jedan i atenolol 2 puta pola. Sa takvom terapijom urađen holter koji pokazuje 9 epizoda psvt, sa maks frekencom 135 i dužinom trajanja 58 udara. Ona to opet ne registruje kao nešto strašno. Na žalost ni ovog puta nije nosila holter kada joj je najgore. Elektrofiziolog, predlaže hitnu ablaciju, a ja nikako nisam uspela da mu objasnim da to nije ono najgore. Ona sa ovim funkcioniše normalno. Kada se jave one druge, na holteru neuhvaćene aritmije, to je neuporedivo gore. Zanima me da pošto te druge aritmije nisu uhvaćene da li treba još nešto od dijagnostike uraditi, kao i da li može ablacija da joj naškodi, ako ona zaista ima još neki poremećaj ritma? Izvinite na opširnosti!
ablacija je veoma dobar predlog daljeg lečenja i moj savet je da se prihvati. Rizik ablacije je da se ošteti av čvor i da treba stalni pejsmejker, što se lako rešava. Terapija nije dovoljno efikasna. Kada srce radi 200 u minuti, to su 3 i po kontrakcije u sekundi, što znači neefikasan srčani rad.
cenila bih kada biste mi pojasnili nalaz koji sam dobila nakon ultrazvuka srca. Lk normalne veličine, uredne debljine zidova, očuvane globalne kontraktilne funkcije. Lp normalne veličine, mitralni zalisci fibrozno izmenjeni, prednji se lako ugiba u lp, ali bez kriterijuma za prolaps. Tr trivijalna, transmitralni protok uredan. Ao u korenu normalne širine, trolisna, uredne separacije kuspisa i protoka. Perikard bez izliva.
mojoj majci treba da se uradi revaskularizacija miokarda (3 bypassa), ali po prijemu u bolnicu, utvrđen je problem sa karotidom na vratu. Zanima me kakvi su rizici i kako se izvode operacije u ovoj situaciji? Da li se rade nezavisno jedna od druge, kojim redosledom i sa kojim vremenskim razmakom?
Prikazano 1871-1875 od ukupno 2916 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke