Leishmania je protozoa (jednoćelijski parazit). Okruglog je ili ovalnog oblika sa ekscentričnim jedrom i blefaroplastom. Postoji više od 30 vrsta lajšmanija, koje po dospevanju u organizam napadaju makrofage (ćelije odbrambenog sistema) i u njima se razmnožavaju. Značjane vrste su : Leishmania Donovani, Leishmania tropica i Leishmania braziliensis. Sve vrste su flagelati koji parazitiraju u krvi i tkivima.
Put prenošenja
Prirodno stanište parazita (tzv. rezervoari) su: ljudi, psi i glodari. Prenošenje parazita vrši zaražena ženka mušice Flebotomus papatači, koja živi u toplom klimatskom pojasu. U umerenom klimatskom pojasu aktivni su tokom dugih, suvih i toplih leta. Ovi insekti su u narodu poznati kao nevidi. Slični su komarcima, tzv. dlakave ili peščane mušice, dužine 2-2,5 mm. Teško su uočljivi zato što su sitni kao i zato što ne stvaraju zvuk kad lete. Aktivni su leti, od sumraka do svitanja, a danju se povlače i ne napadaju ako nisu uznemiravani.
Zdrav čovek se zarazi posle uboda zaraženog flebotomusa koji pri ubodu ubacuje parazite u kožu. Kod mediteranskog tipa bolesti lanac infekcije najčešće čini pas – flebotomus - pas, a čovek se slučajno uključi u lanac. Kod tzv. indijskog tipa
kala-azara lanac infekcije se održava na relaciji čovek - flebotomus - čovek. Izuzetno retko je moguć prenos sa čoveka na čoveka putem transfuzije zaražene krvi, igala kontaminiranih zaraženom krvlju, sa obolele trudnice na plod i seksualnim kontaktom.
Zdrav čovek se zarazi posle uboda zaraženog flebotomusa koji pri ubodu ubacuje parazite u kožu. Kod mediteranskog tipa bolesti lanac infekcije najčešće čini pas – flebotomus - pas, a čovek se slučajno uključi u lanac. Kod tzv. indijskog tipa
kala-azara lanac infekcije se održava na relaciji čovek - flebotomus - čovek. Izuzetno retko je moguć prenos sa čoveka na čoveka putem transfuzije zaražene krvi, igala kontaminiranih zaraženom krvlju, sa obolele trudnice na plod i seksualnim kontaktom.
Patološki (medicinski) značaj
Lajšmanioza se javlja u tri oblika:
- KUTANA (KOŽNA)
- MUKOKUTANA (KOŽNO-SLUZOKOŽNI)
- KALA-AZAR (“ CRNA SMRT”, SA ZAHVATANJEM ORGANA)
Godišnje u svetu oboli oko 1,5 miliona osoba od kožnog oblika lajšmanijaze, i oko 0,5 miliona osoba od kala-azara.
Vreme koje protekne od infekcije (ujeda zaraženog flebotomusa) do pojave prvih simptoma bolesti (vreme inkubacije) iznosi od 7 dana do nekoliko meseci za kožnu lajšmaniozu, od 10 dana do nekoliko godina za kala-azar.
Oboleo čovek je zarazan za flebotomuse od nekoliko meseci do 2 godine. Tako je neko zarazan i u slučaju parazitonoštva („uspavane“ lajšmanije u ćelijama ne daju tegobe i znakove bolesti).
Kožni i kožno-sluzokožni oblik - Posle bolnog uboda nevida stvori se čvorić na koži koji je najčešće bezbolan i koji se narednih dana širi i nekada ulceriše (stvori se jedna ili više rana koje liče na vulkan - sa uzdignutim ivicama i centralnim kraterom). U toj regiji limfni čvorovi mogu biti uvećani. Do izlečenja dolazi ili spontano ili zahvaljujući sprovedenoj terapiji. Nelečene promene mogu trajati mesecima, pa i godinama. Promene na koži je bolje lečiti nego pustiti da spontano zacele jer mogu ostati ružni ožiljci. Tako ne postoji mogućnost da parazit ostane u organizmu sakriven i posle povlačenja promena na koži, i da ne dođe do recidiva (vraćanja bolesti u slučaju pada imuniteta) posle dugo vremena na istom mestu.
Kala-azar ili „crna smrt“ - To je najteža forma ove bolesti. Parazit napušta kožu i napada organe imunološkog sistema. Javljaju se povišena temperatura, uvećana jetra, slezina i limfni čvorovi. Ako se ne leči dovodi do teškog hroničnog oboljenja praćenog tamnom pigmentacijom kože, ekstremnim mršavljenjem i malokrvnošću koje se završava smrtnim ishodom.
Vreme koje protekne od infekcije (ujeda zaraženog flebotomusa) do pojave prvih simptoma bolesti (vreme inkubacije) iznosi od 7 dana do nekoliko meseci za kožnu lajšmaniozu, od 10 dana do nekoliko godina za kala-azar.
Oboleo čovek je zarazan za flebotomuse od nekoliko meseci do 2 godine. Tako je neko zarazan i u slučaju parazitonoštva („uspavane“ lajšmanije u ćelijama ne daju tegobe i znakove bolesti).
Kožni i kožno-sluzokožni oblik - Posle bolnog uboda nevida stvori se čvorić na koži koji je najčešće bezbolan i koji se narednih dana širi i nekada ulceriše (stvori se jedna ili više rana koje liče na vulkan - sa uzdignutim ivicama i centralnim kraterom). U toj regiji limfni čvorovi mogu biti uvećani. Do izlečenja dolazi ili spontano ili zahvaljujući sprovedenoj terapiji. Nelečene promene mogu trajati mesecima, pa i godinama. Promene na koži je bolje lečiti nego pustiti da spontano zacele jer mogu ostati ružni ožiljci. Tako ne postoji mogućnost da parazit ostane u organizmu sakriven i posle povlačenja promena na koži, i da ne dođe do recidiva (vraćanja bolesti u slučaju pada imuniteta) posle dugo vremena na istom mestu.
Kala-azar ili „crna smrt“ - To je najteža forma ove bolesti. Parazit napušta kožu i napada organe imunološkog sistema. Javljaju se povišena temperatura, uvećana jetra, slezina i limfni čvorovi. Ako se ne leči dovodi do teškog hroničnog oboljenja praćenog tamnom pigmentacijom kože, ekstremnim mršavljenjem i malokrvnošću koje se završava smrtnim ishodom.
Dijagnoza
Mikroskopski pregled punktata zdrave ivice lezije bojenog po Giemsa –Romanowskom, inokulacija kondenzovane vode NNN -kosog agara amastigoti, mikroskopski pregled punktata koštane srži, slezine, jetre, limfnog čvora, krvnog razmaza bojenog po Giemsa –Romanowskom, kultivacija u kondenzovanoj vodi NNN -krvnog kosog agara, kožni test antigenom od promastigota ima epidemiološko značenje, ITFA, RVK, ELISA.
Lečenje
Kod kožnog oblika dno rane se infiltrira vodenim rastvorom petovalentnog antimona a kod težeg oblika se petovalentni antimon daje i.m. kroz 20 dana
Povezani tekstovi:
Nematode koje započinju parazitizam kod čoveka nekada ne mog...
Mansonella ozzardi je helmint (crv) iz familije Filaridie i...
Mansonella perstans je helmint (crv) iz familije Filaridie....
Taenia saginata (goveđa pantljičara) je cestoda (pantljičara...
Broj komentara: 3
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke
Takođe. Na institutu za majku i dete su mi uspostavili dijagnozu. Doktor Đokic, dr Pašić, dr Marin Nestorov. Ostali su heroji iz mog detinjstva.
Ja sam imala kala-azar.. Manifestuje se jako povisenom temperaturom, uvecanom slezinom i jetrom. Gubitak apetita, samim tim i kilaze. Na Institutu za majku i dete su se borili kao lavovi dok nisu uspostavili dijagnozu, nakon toga me i izlecili. Nikada necu zaboraviti lik svakog pojedinca koji me je tada lecio, i ako je bilo pre dosta godina. Na zalost ni same bolesti.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti