Sintetski antigljivični lekovi

Azoli

Azoli su sintetski antigljivični lekovi sa širokim spektrom dejstva. Najvažniji iz ove grupe su: flukonazol, itrakonazol, ketokonazol, mikonazol i ekonazol. Azoli inhibiraju gljivični enzim citohrom P450 3A, lanozin 14 alfa-demetilazu, koji je odgovoran za konverziju lanosterola u ergosterol, glavni sterol u ćelijskoj membrani gljivica. Krajnji efekat je inhibicija replikacije gljivica. Azoli takođe inhibiraju vezivanje gljivica kvasnica u hife-invazivnu i patogenu formu parazita.

Ketokonazol

Ketokonazol je prvi iz grupe azola koji se može primeniti oralno s ciljem lečenja sistemskih gljivičnih infekcija. Međutim, ketokonazol je veoma toksičan i česti su relapsi bolesti po prestanku primene leka. Dobro se resorbuje iz digestivnog trakta i dobro distribuira u tkiva i tkivne tečnosti. Inaktiviše se u jetri i izlučuje u žuči i urinu.

Glavno neželjeno dejstvo je hepatotoksičnost, koja se javlja retko, ali može da bude fatalna. Ostala neželjena dejstva su gastrointestinalne tegobe i svrab. Pri primeni velikih doza zabeležena je smanjena sinteza testosterona, koja dovodi do pojave ginekomastije kod muškraca.

Flukonazol

Flukonazol se može primeniti oralno ili intravenski. Postiže visoke koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti i očnoj vodici i može biti lek izbora kod većeg broja gljivičnih meningitisa.

Neželjena dejstva flukonazola su blaga, a najčešće su mučnina, glavobolja i bol u stomaku. Kod nekih bolesnika zabeležena je pojava eksfolijativnih lezija kože. Može da se javi i hepatitis, ali retko.

Itrakonazol

Itrakonazol se primenjuje oralno i nakon resorpcije podleže snažnom matabolizmu u jetri. Veoma je liposolubilan i na tržištu  se nalaze preparati  itrakonazola zajedno sa beta-ciklodekstrinom. U ovom obliku, može se primeniti i intravenski. Ne prolazi krvno-moždanu barijeru i ne ulazi u likvor.

Itrakonazol izaziva gastrointestinalne tegobe, glavobolju i vrtoglavicu. Retko se javlja hepatitis, hipokalijemija i impotencija. Kožne alergijske reakcije su česte.

Mikonazol

Mikonazol se primenjuje oralno za infekcije gastrointestinalnog trakta. Ima kratko poluvreme eliminacije. Terapijske koncentracije se postižu u kostima, zglobovima i plućima, ali ne i u CNS.

Neželjena dejstva su relativno retka i najčšće se bolesnici žale na gastrointestinalne tegobe, svrab, krvne poremećaje i hiponatrijemiju. Tokom intravenske primene leka čest je razvoj anafilaktičke reakcije, poremećaja srčanog ritma i groznice. Lek može delovati na endotel vena.

Flucitozin

Flucitozin je sintetski antigljivični lek koji se primenjuje oralno i efikasan je u terapiji velikog broja sistemskih mikoza, uglavnom onih izazvanih gljivama iz grupe kvasnica. Ukoliko se primeni samo flucitozin, moguć je razvoj rezistencije, pa se kod teških infekcija, npr.kriptokoknog meningitisa obično kombinuje sa amfotericinom.

Flucitozin se konvertuje u antimetabolit 5-fluorouracil (5-FU) u gljivičnim ćelijama, ali ne i u ćelijama čoveka. 5-FU inhibira timidilat sintetazu i time sintezu DNK. Rezistencija se razvija brzo i lek se ne primenjuje sam.

Flucitozin se primenjuje putem intravenske infuzije, ali se može dati i oralno. Dobro se distribuira u telesne tečnosti, uključujući tu i likvor.

Neželjena dejstva su retka. Gastrointestinalne tegobe, anemija, neutropenija, trombocitopenija i alopecija, mogu se javiti i uglavnom u blažem obliku i reverzibilnog su karaktera po prestanku primene leka. Hepatitis se izuzetno retko javlja.

Ehinokandidni

Ehinokandidni inhibiraju sintezu 1,3-beta-glukana, glukoznog polimera važnog sastojka ćelijskog zida gljivice. U odsustvu ovog polimera gljivične ćelije gube integritet i brzo nastaje njihova liza. Ehinokandini se sastoje od prstena od šest aminokiselina vezanih za bočni lipofilni lanac.

Kaspofungin aktivan je in vitro protiv velikog broja gljivica i dokazano je efikasan u lečenju kandidijaze i invazivne aspergiloze, refrakterne na amfotericin. Lek se slabo resorbuje posle oralne primene i kaspofungin se dobro vezuje za proteine u krvotoku. Nakon intravenske primene poluživot leka je 9-10 sati, pa je prihvatljiva jednokratna primena leka.

Registrovani lekovi

• flukonazol – FLUCONAL (Hemofarm Srbija), FLUKONAZOL (Jugoremedija Srbija), FLUKONAZOL (Srbolek Srbija), FLUKONAZOL (Zdravlje Srbija),  DIFLAZON (Krka Slovenija), DIFLUCAN (Pfizer Francuska), FLUCONAZOLE (Polfarmex Poljska), FLUMYCOZAL (Aegis Kipar), FLUNAZOL (Bosnalijek Bosna i Herzegovina), STABILANOL (Pharmathen Grčka),
• itrakonazol – KANAZOL (Slaviamed Srbija), FUNIT (Nobelfarma Ilac Sanayii ve Ticaret Turska), PROKANAZOL (Liconsa Španija), Sporanox (Janssen-Cilag Italija),
• vorikonazol – VFEND (Pfizer USA),
• kaspofungin – CANCIDAS (Merck USA).