Inhibitori agregacije trombocita

Pojačano neželjeno zgrušavanje krvi karakteristika je tromboza i embolija. Jednom rečju takva stanja nazivamo tromboembolijska stanja. Embolusi su u 80-90% srčanog porekla. Najčešće su u pitanju srčane mane, infarkt miokarda, primarne miokardiopatije, ugrađene veštačke valvule, srčane i arterijske aneurizme. Embolije se često javljaju kod poremećaja srčanog ritma, naročito kod fibrilacije pretkomora. Tromboze nastaju usled povećanja ateromatoznog plaka i nadovezanog tromba i češće se javljaju kod dehidratacije, hipotenzije, infektivnih bolesti, karcinoma, disproteinemije, diseminovane intravaskularne koagulacije i drugoih patoloških stanja. Hiperkoagulabilnost se javlja kao posledica trombocitoze, nakon hirurških operacija, zbog povreda, blokade arterija i vena, infekcija, zloćudnih tumora, tokom trudnoće ili zbog korišćenja oralnih kontraceptiva.

Antitrombotici jesu lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi. U antitrombotike spadaju antikoagulansi (heparini i antagonisti vitamini K), inhibitori agregacije trombocita i fibrinolitici (urokinaza, streptokinaza i alteplaza).

Lekovi koji smanjuju hemostaznu funkciju trombocita koriste se u lečenju bolesnika sa arterijskim vaskularnim bolestima i tromboembolijama: tranzitorni ishemični atak, sekundarna prevencija cerebrovaskularnih inzulta, veštački srčani zalisci, nestabilna angina, primarna i sekundarna prevencija akutnog infarkta miokarda, koronarni by-pass, održavanje A-V kanile.

Acetilsalicilna kiselina je pre svega analgoantipiretik. Međutim, mehanizam delovanja acetilsalicilne kiseline je takav da uključuje i uticaj na tromboksan A2. Upravo je tromboksan A2 važan faktor agregacije trombocita. Naime, acetilsalicilna kiselina ireverzibilno blokira enzim ciklooksigenazu koja je odgovorna za sintezu nekih prostaglandina koji učestvuju u zapaljenskim procesima i povišenju telesnu temperaturu. Ali ciklooksigenaza je važna i za sintezu tromboksana A2, pa njina blokada znači i blokadu sinteze tromboksana A2. Bez njega trombociti imaju slabiju tendenciju agregacije.

Koristi se za sprečavanje i lečenje stanja s povećanim nakupljanjem trombocita, npr. akutnog infarkta srca i cerebrovaskularnog inzulta (moždani udar), dodatno lečenje nestabilne angine pectoris i kratkotrajnih smetnji moždane cirkulacije, sprečavanje začepljenja aortokoronarnog "bypassa".

Klopidogrel sprečava agregaciju trombocita tako što selektivno blokira vezivanje adenozin difosfata na njegov receptor na trombocitima i na taj način zaustavlja aktivaciju GPIIb/IIIa kompleksa. Koristi se u prevenciji i tretmanu srčanog udara, akutnog koronarnog sindroma i kod stvaranja ugrušaka. Ne koristi se kod krvarenja, poremećaja krvi, kod ulkusne bolesti, bolesti jetre ili ako je potrebna operacija uključujući i operaciju zuba. Ne preporučuje se ni tokom trudnoće, niti tokom dojenja.

Od nuspojava, moguće su alergijske reakcije (otežano disanje, oticanje usana, jezika, lica) povraćanje krvi, krvava stolica, jaka glavobolja, vrtoglavica, krvarenje iz nosa, zatvor, proliv.
 
Dipiridamol inhibira agregaciju trombocita. Mehanizam delovanja nije potpuno razjašnjen, ali se veruje da je u pitanju više mehanizama. Dipiridamol blokira unos adenozina u eritrocite koji je inhibitor agregacije trombocita, takođe inhibira i fosfodiesterazu zbog čega se povećava koncentracija cikličnog adenozin-mono-fosfata u trombocitima, a takođe inhibira i sintezu tromboksana A2 . Time dipiridamol proširuje koronarne krvne sudove i time znatno poboljšava dopremanje kiseonika i kvi do srčanog mišića. Pospešuje razvoj kolateralnih krvnih sudova srca.
Koristi se kod hronične koronarne insuficijencije, profilakse i lečenja srčanog infarkta.

Eptifibatid, sintetski ciklični heptapeptid koji sadrži šest aminokiselina, uključujući jedan cisteinamid i jednu reziduu merkaptopropionila, je inhibitor agregacije trombocita i pripada klasi RGD (arginin-glicin-aspartat)-mimetika. Eptifibatid reverzibilno inhibira agregaciju trombocita sprečavajući vezivanje fibrogena, von Willebrand faktora i drugih adhezivnih liganda za receptore glikoproteina (GP) IIb/IIIa.

Eptifibatid je indikovan za sprečavanje smrti i infarkta miokarda u bolesnika koji imaju nestabilnu anginu ili infarkt miokarda bez Q-zupca, kod bolesnika koji dobijaju standardnu medicinsku terapiju i/ili kojima je potrebna perkutana koronarna intervencija,  kao dodatak perkutanoj transluminalnoj koronarnoj angioplastici za sprečavanje naglog začepljenja lečenih koronarnih sudova i s tim povezanih akutnih ishemičkih kardijalnih komplikacija (smrt, infarkt miokarda, potreba za hitnom intervencijom). Namenjen je upotrebi zajedno sa aspirinom i heparinom.
 
Tiklopidin je tienopiridinski derivat snažnog antiagregacionog delovanja. Sprečava agregaciju trombocita koju uzrokuje adenozin-difosfat (ADP). Sprečava vezivanje fibrinogena s glikoproteinskim kompleksom (GP) IIb/IIIa na membrani trombocita i time takođe međusobno povezivanje trombocita, vezanje von Willebrandovog faktora, fibronektina i trombospondina na spomenuti kompleks i posredno aktiviranje koagulacione kaskade. U određenoj meri takođe sprečava agregaciju trombocita koju izazivaju trombin, kolagen, arahidonska kiselina, adrenalin i PAF.

Dejstva tiklopidina jesu smanjenje agregacije trombocita i njihovog odlaganja na ateromske naslage (plakove), oštećeni endotel arterija ili veštačke površine (veštačke srčane zaliske); normalizacija dužine života trombocita; povećanje elastičnosti i smanjenje agregabilnosti eritrocita; smanjenje koncentracije fibrinogena; smanjenje viskoznosti i povećanje filtrabilnosti krvi, sprečavanje oslobađanja TxB2, bTG i PF4 te produženje vremena krvarenja.

Koristi se za sprečavanje: napredovanja ateroskleroze i tromboembolijskih komplikacija u bolesnika s velikim rizikom, tromboembolijskih komplikacija pri ugradnji "bypassa" na arterijama, tromboze u hemodijaliznom sistemu i smanjenja doze heparina pri hemodijalizi, tromboembolijskih komplikacija pri operativnim zahvatima pri kojima se koristi vantelesni krvotok i oksigenacija krvi.
 
Iloprost - najjači prirodni vazodilatator u organizmu jeste prostaciklin (PGI2). On ima dvostruko delovanje - deluje citoprotektivno i inhibitor je agregacije trombocita. Iloprost deluje daleko duže nego prostaciklin i efekat mu je 100 puta jači. Efekti važni za kliničku primenu iloprosta jesu vazodilatacija, inhibicija agregacije trombocita, zaštita zida krvnih sudova i pojačanje fibrinolitičkog potencijala. Iloprost utiče na tonus krvnih sudova i opušta ih. Sprečava spazam arterija zbog dejstva leukotriena, tromboksana, i nekih drugih faktora. Osim toga deluje i direktno na glatke mišiće krvnih sudova opuštajući ih. Iloprost podstiče izlečenje ulceracija uzrokovanih ishemijom, ublažava bol pri ozbiljnim, hroničnim poremećajima arterijske cirkulacije.

Koristi se za lečenje uznapredovanog obliterirajućeg tromboangitisa (Buergerova bolest) s kritičnom ishemijom ekstremiteta u slučajevima gde revaskularizacija nije indikovana.
Ne sme se koristiti kod ozbiljne koronarne bolesti ili nestabilne angine, infarkta miokarda koji se dogodio u poslednjih šest meseci, akutne ili hronične urođene srčane mane, aritmije povezane s prognozom i sumnje na plućnu kongestiju.
 
Tirofiban je nepeptidni antagonist trombocitnih GP IIb/IIIa receptora, inhibitor agregacije trombocita. GP IIb/IIIa receptor je najvažniji receptor na površini trombocita koji je uključen u proces agregacije trombocita. Tirofiban se u kombinaciji s heparinom koristi u obliku infuzija kod bolničkog lečenja bolesnika s nestabilnom anginom ili srčanim infarktom bez Q zupca za sprečavanje srčanog infarkta. Tirofiban se koristi i u bolesnika sa srčanim ishemijskim sindromima koji su podvrgnuti koronarnoj angioplastici ili aterektomiji zbog prevencije ishemijskih srčanih komplikacija povezanih s naglim zatvaranjem lečene srčane arterije.