Inhalacioni anestetici

Važna karakteristika inhalacionih anestetika je brzina kojom koncentracije anestetika u arterijskoj krvi, u kojima se ostvaruje farmakološko dejstvo, prate promene koncentracije leka u udahnutom vazduhu. Pluća su jedini kvantitativno važan organ preko koga anestetik dospeva i napušta organizam. Svi inhalacioni anestetici su mali, liposolubilni molekuli koji veoma lako prolaze alveolarnu membranu.

Brz uvod i oporavak od anestezije najvažnje su karakteristike inhalacionih anestetika, jer se time obezbeđuju fleksibilna kontrola dubine anestezije. Brzina uvoda u anesteziju i oporavak od anestezije zavisi od dva parametra: rastvorljivosti u krvi i rastvorljivosti u mastima. Jako liposolubilni lekovi u značajnoj meri se akumuliraju u masnom tkivu i mogu prouzrokovati dugotrajnu pospanost, posebno nakon teških, višesatnih intervencija.

Mnogi inhalacioni anestetici uvođeni su u primenu i postepeno napuštani uglavnom zbog svoje zapaljivosti ili toksičnosti. U ove lekove ubraja se hloroform (hepatotoksičnost i poremećaj srčanog ritma), dietil etar (eksplozivan i jako iritabilan za respiratorni trakt, dovodi do brojnih postoperativnih komplikacija), vinil etar (eksplozivan), ciklopropan (eksplozivan, snažno deprimira disanje i izaziva hipotenziju), trihloretilen (hemijski nestabilan, bez posebnih prednosti), metoksifluran (spor oporavak od anestezije i nefrotoksičan).

Halotan je širokokorišćen inhalacioni anestetik, mada se danas sve više umesto halotana upotrebljava izofluran i drugi lekovi. Halotan nije eksplozivan ni nadražajan; indukcija i oporavak od anestezije halotanom su brzi; veoma je potentan i brzo dovodi do prestanka disanja i srčanog zastoja, pa se koncentracija leka prilikom primene mora brižljivo pratiti. Halotan u koncentracijama potrebnim za anesteziju izaziva sniženje krvnog pritiska, delimično usled vazodilatacije. Halotan nije analgetik i izaiva relaksaciju uterusa, čime je njegova upotreba u porodiljstvu ograničena.

Kao i drugi halogenovani anestetici, halotan povećava osetljivost srca na dejstvo adrenalina i može da izazove poremećaje srčanog ritma a posebno su česte ventrikularne ekstrasistole. U nekim slučajevima, aritmogena svojstva halotana mogu biti veoma opasna, npr. u toku operacije feohromicitoma halotan povećava rizik od ventrikularne fibrilacije. Takođe, veoma opasna neželjena dejstva su hepatotoksičnost i maligna hipertermija.

Enfluran je halogenovani etar, sličan halotanu po potentnosti i umerenoj brzini izazivanja anestezije. Predstavljen je kao alternativa metoksifluranu, a prednost mu je bila da stvara mnogo manju količinu fluorida (zbog čega nije nefrotoksičan) i slabije je liposolubilan od metoksiflurana tako, da je oporavak od anestezije brži.

Glavna mana enflurana, koji inače ima mnogo dobrih osobina, jeste da može da izazove konvulzije bilo tokom uvoda u anesteziju ili tokom oporavka od anestezije. Enfluran, kao i drugi halogenovani anestetici, može da izazove malignu hipertermiju.

Izofluran, danas najviše korišćen isparljivi anestetik, po svojim karakteristikama je sličan enfluranu. Ne metaboliše se značajno i ima minimalne toksične efekte; takođe, za razliku od enflurana, ne izaziva konvulzije. Izofluran je veoma skup lek zbog teškoća u izdvajanju izomernih oblika tokom sinteze leka. Izofluran izaziva hipotenziju i moćan je koronarni vazodilatator. Paradoksalno tome, može da izazove koronarnu ishemiju kod bolesnika sa anginom pektoris i to fenomenom koronarne "krađe".

Sevofluran je noviji lek, hemijski je potpuno fluorisani metil etil eter, zbog svoje male rastvorljivosti u krvi i mastima, brzo uvodi bolesnika u anesteziju i oporavak od anestezije je brz pa se najčešće koristi za kratkotrajne hirurške zahvate.
Delimično se metaboliše i stvara se mala količina fluorida, nedovoljna da izazove toksičan efekat. Slično drugim halogenovanim anesteticima, sevofluran može da izazove malignu hipertermiju kod genetski predisponiranih osoba.