Hemioterapeutici za dermatološku primenu

Veliki broj živih uzročnika bolesti (bakterije, virusi, gljive, paraziti) može dovesti do lokalne (kožne) ili opšte (sistemske) infektivne bolesti.

Sulfadiazin srebro je lokalni hemioterapeutik za sprečavanje i lečenje infekcija. U rani se razgrađuje i polako i ravnomerno oslobađa jone srebra. Oni se vežu na DNK bakterijskih ćelija i sprečavaju njihov rast i razmnožavanje, a pri tome ne oštećuju ćelije kože i potkožnog tkiva. Antibakterijski spektar je vrlo širok; deluje na skoro sve mikroorganizme koji su mogući uzročnici infekcija rane kod opekotina i drugih rana na koži. Prodire u nekrotično tkivo i eksudat što je veoma važno, jer sistemski antibiotici ne deluju na bakterije u nekrozi kod opekotina, budući je ona isključena iz krvotoka.

Koristi se u lečenju i sprečavanju infekcije kod bolesnika sa opekotinama. Takođe, namenjen je lečenju i sprečavanju infekcija kod ogrebotina, manjih traumatskih rana, kao i kod incizija, drugih čistih rana i kod slobodnih kožnih transplantata.

Ne sme se upotrebljavati kod nedonoščadi i novorođenčadi, jer može uzrokovati kernikterus. Isto tako, ne sme se upotrebiti u kasnoj trudnoći. S posebnim ga oprezom treba koristitii kod bolesnika koji su preosetljivi na sulfonamide, kod onih koji imaju urođeni manjak glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze i kod bolesnika sa oštećenjem jetre i bubrega.

Prilikom dugotrajne upotrebe na velikoj površini kože preporučuje se kontrola krvne slike, radi moguće pojave leukopenije, trombocitopenije i eozinofilije. Kao i kod svakog lokalnog antimikrobnog sredstva može se pojaviti superinfekcija.

Što se tiče nuspojava, može se javiti nadražaj kože i osećaj pečenja, kožne reakcije preosetljivosti sa svrabom, osipom i fotoosetljivost.

Dugotrajna upotreba većih doza može dovesti do neželjenih nuspojava sulfonamida koje se inače opažaju kod njihove sistemske upotrebe (mučina, povraćanje, proliv, glositis, bolovi u zglobovima, oštećenje jetre, glavobolja, grčevi, kristalurija, oštećenje bubrega, leukopenija, trombocitopenija, eozinofilija).

Aciklovir spada u grupu nukleotida i nukleozida. Deluje protiv virusa Herpes simplex tip 1 i tip 2, virusa Varicella zoster. Kad uđe u ćeliju koja je zaražena virusom herpesa aciklovir se biotransformiše u aciklovir-trifosfat. Strukturno je aciklovir-trifosfat vrlo sličan nukleozidu adenozin-trifosfatu koji je sastavni deo DNK. Aciklovir - trifosfat deluje kao lažni supstrat, a pravi inhibitor za herpesni enzim DNK-polimerazu. Sprečava sintezu herpesne DNK i pritom ne utiče na normalne ćelijske procese. Time je zakočeno razmnožavanje virusa u ćelijama i napredovanje infekcije virusom.

Dermatološki aciklovir namenjen je lokalnom lečenju infekcija kože uzrokovanih herpes simplex virusima, uključujući primarni i recidivirajući herpes genitalis i herpes labialis.

Preparati sa aciklovirom ne primenjuju se na sluznicu usta, oka ili vagine. Pre i posle nanošenja kreme na lezije treba oprati ruke i izbegavati nepotrebno diranje lezija, kako bi se izbeglo pogoršanje ili prenošenje infekcije. Tokom terapije aciklovirom, naročito u osoba s teško oštećenim imunitetom, može doći do pojave rezistentnih herpes simplex virusa.

Pri lokalnoj primeni aciklovira nuspojave se javljaju vrlo retko, među njima najčešće žarenje i peckanje kože na mestu primene, a u vrlo malo bolesnika mogu se javiti blagi eritem ili sušenje kože.

Prema podacima iz literature, izuzetno retko su zabeleženi su slučajevi kontaktnog dermatitisa nakon lokalne primene leka u obliku kreme.

Metronidazol je derivat nitroimidazola, hemoterapeutik za dermatološku primenu. Razarajući DNK i sprečavajući sintezu nukleinskih kiselina, deluje na mnoge anaerobne bakterije i protozoe. Kod rozacee i steroidnog rozaceiformnog dermatitisa terapija dermatološkim, lokalnim preparatima sa metronidazolom (kreme, masti, gelovi) dovodi do poboljšanja upalnih lezija kože i slabljenja subjektivnih smetnji (suva koža, peckanje i svrab). Do vidljivih rezultata dolazi nakon tri nedelje od početka sprovođenja terapije, a obašnjavaju se antiinflamatornim i imunosupresivnim dejstvom metronidazola.

Treba paziti da prilikom nanošenja lek ne dođe u kontakt s očima. Nakon nanošenja na kožu treba izbegavati izlaganje suncu. Lokalno primenjen metronidazol ima nisku toksičnost i dobro se podnosi. Najčešće su nuspojave lokalne reakcije: prolazno crvenilo, pečenje i zatezanje kože.

Podofilin je smola koja se dobija iz biljke Podophylum peltatum. Glavni aktivni sastojak podofilina je podofilotoksin. Podofilotoksin blokira mitozu ćelija. Zanimljivo je da se hemijskom modifikacijom podofilotoksina dobijaju pravi citostatici etopozid i tenipozid koji se koriste u lečenju raznih malignih tumora.

Podofilin, kao smola, koristi se u raznim dermatološkim preparatima za lečenje kondiloma i bradavica. Podofilotoksin uzrokuje prestanak rasta i odumiranje kondiloma i bradavica. Ne primenjuje se oralno jer je štetan. Primenjuje se u obliku losiona i gelova kojima se premazuju kondilomi i bradavice, dok se okolna koža zaštićena inertnim mastima, kao što je vazelin ili cinkova pasta.
Preparati sa podofilinom se ne primenjuju kod trudnica i dojilja zbog mogućeg štetnog delovanja, ne primenjuju se na većoj površini kože kako ne bi došlo do neželjene apsorpcije podofilintoksina kroz kožu u krv. Takođe, ne primjenuje se u slučajevima kada je koža upaljena i natečena jer se podofilintoksin može intenzivnije apsorbovati kroz takvu kožu. ne sme se držati na koži duže od 12 sati zbog opasnosti od apsorpcije podofilina.

Uobičajene nuspojave događaju se na mestu primene su osećaj pečenja, crvenilo, bol i oticanje kože.