Antipsorijatici

Psorijaza je hronično recidivirajuće kožno oboljenje koje se karakteriše promenama u vidu crvenih makula ili ploča, suve srebrenkasto-bele boje, koje se lako mrve. Psorijaza pokazuje naročito afinitet prema određenim područjima kože. Najčešće su to ekstenzorne strane velikih zglobova, kapilicijum i lumbosakralna regija tj. donji deo kože leđa. Međutim psorijaza se može manifestovati na bilo kom drugom delu tela.

Pre primene antipsorijatika, sa psorijatičnih žarišta potrebno je ukloniti ljuske što se najbolje postiže primenom 3 - 5 %-tne salicilne kiseline u belom vazelinu (trup i ekstremiteti) ili u maslinovom ulju. Masne podloge mogu biti trigliceridi masnih kiselina, ulja (npr. ricinusovo ili maslinovo ulje), voskovi (beli ili žuti vosak), lanolin, cetaceum, masni alkoholi (cetanol) ili parafinski ugljovodonici (vazelin). Masti zadržavaju vodu u koži, omekšavaju keratolitičke promene (ljuske), i time olakšavaju prodor leka u kožu. Treba voditi računa o mogućnosti resorpcije salicilne kiseline, pa je ne treba primenjivati na velikim površinama kože.

U lokalnom lečenju psorijaze koriste se cignolin, katrani, kortikosteroidi, analozi vitamina D i analozi vitamina A. 

Cignolin ima lokalno citostatsko dejstvo jer se veže za nukleinske kiseline epidermalnih ćelija i na taj način usporava sintezu DNK. Primenjuje se samo kod jako infiltrisanih žarišta. Cignolin se kod nas primenjuje kao magistralni preparat kome je dodata cinkova pasta, dodaje se 3% salicilne kiseline koja sprečava oksidaciju cignolina. U nižim dozama cignolin se može nanositi kao i bilo koji drugi antipsorijatik. Propratne pojave lečenja cignolinom jeste iritacija kože i prebojenost veša i odeće.

Katrani deluju redukujuće i antiinflamatorno. U lečenju psorijaze još se ponegde primenjuje 5 do 10 % katran kamenog ugljena. Velikoj grupi katranskih jedinjenja pripada naftalan. Radi se o tečnosti tamno smeđe boje, karakterističnog aromatičnog mirisa. Naftalan ima antioksidativno dejstvo i time smanjuje stvaranje ćelija na površini kože (epidermopoezu). Takođe ima i antiinflamatorno dejstvo.

Lokalni kortikosteroidi su delotvorni kod blažih oblika psorijaze, kozmetički su prihvatljivi, i sigurni ako se primenjuju uz nadzor lekara. Lokalni kortikosteroidi deluju antiinflamatorno i antiproliferativno. Lokalne kortikosteroide je najbolje primeniti na manjim površinama. Na terapijski otpornim psorijatičnim promenama, naročito dlanova i stopala, može se primeniti okluzivna tehnika koja se sastoji u premazivanju obolele površine kortikosteroidnom masti i prekrivanju plastičnom folijom koja ostaje na žarištu više sati.

Nepoželjne propratne pojave dugotrajne primene lokalnih kortikosteroida jesu: atrofija kože, teleangiektazije, strije, sklonost ranim recidivima, pretvaranje vulgarne psorijaze u pustuloznu.

Kalcipotriol sintetički je analog D3 vitamina koji se zadnjih 10-tak godina primenjuje u blagih i srednje teških psorijaza. Kalcipotriol deluje antiinflamatorno i antiproliferativno. Takođe reguliše diferencijaciju keratinocita. Kalcipotriol se upotrebljava kao krema i mast (koncentracija 5%) i losiona za kosu (5%). Efekat se poboljšava istovremenom primenom UVB - terapije. Moguće je primeniti i okluzivnu tehniku.

Tazaroten je esterifikovani retinoid koji se u koži pretvara u svoju aktivnu formu, tazarotensku kiselinu. Ona je jedini poznati metabolit tazarotena koji ima retinoidnu aktivnost. Tazarotenska kiselina specifično reguliše gensku ekspresiju, modulirajući bujanje ćelija, hiperplazuju kožnog tkiva, i diferencijaciju kožnih ćelija. Tazaroten se koristi u obliku gelova i krema za lečenje blage do umerene psorijaze koja ne prekriva više od 10% površine kože.

Preparati sa tazarotenom ne koriste se kod trudnoće i dojenja zbog mogućeg teratogenog delovanja na fetus, a ne koriste se ni u slučajevima psorijaze pustuloze i psorijaze eksfolijative, ni+ na dlakavim delovima kože ni na pregibnim mestima.

Tazaroten se s oprezom primenjuje u slučajevima oštećenja ili upale psorijatične kože zbog moguće iritacije. Koža premazana preparatima s tazarotenom ne bi se smela izlagati sunčevim zracima, niti UV zračenju u solarijumima.

Najčešće nuspojave jesu svrab, osećaj žarenja, crvenilo, iritacija kože, ljuštenje, kontaktni dermatitis, bolovi, pa i pogoršanje psorijaze.

Odluka o primeni sistemske terapije je veoma složena i bazirana je ne samo na težini psorijaze nego i na psihosocijalnim, pa i na ekonomskim faktorima. Sistemska terapija se sprovodi kod onih pacijenata kod kojih lokalna terapija nije bila efikasna.

Ciklosporin se koristi kod vrlo teških oblika psorijaze, generalizovane psorijaze, ali se koristi i u transplantacijskoj medicini. Ciklosporin u psorijazi inhibira T- ćelijsku aktivaciju i proliferaciju preko interleukina-2. Lečenje se sprovodi niskom dozama ciklosporina četiri do šest nedelja.

Moguće nuspojave jesu poremećaj bubrežne funkcije, hipertenzija, hipertrofija gingive, gastrointestinalni poremećaji, glavobolja. Poželjno je kombinovano lečenje: ciklosporin + kalcipotriol, ciklosporin + cignolin, ciklosporin + lokalni kortikosteroidi.

Metotreksat je citostatik, antagonist folne kiseline potrebne za sintezu DNK. Koristi se kod teških oblika psorijaze, naročito artropatske i eritrodermijske psorijaze. Metotreksat se može primeniti per os, a moguća je intramuskularna primena. Kontraindikacije za primenu metotreksata jesu bolesti jetre i hematopoeznog sistema, alkoholizam.

To su infliksimab i efalizumab. Infliksimab je monoklonalno antitelo koje spada u grupu specifičnih imunosupresiva. Delovanje mu se zasniva na blokiranju proteina alfa-TNF-a (alpha Tumor Necrosis Factor). Efalizumab je antitelo koje selektivno i reverzibilno blokira aktivaciju, reaktivaciju i kretanje T-ćelija imunološkog sistema. Ti procesi vode do simptoma psorijaze pa inaktivacija antitelima znatno smanjuje te simptome. Velika prednost leka je to što se daje jednom nedeljno i to subkutanom injekcijom, pa je pogodna i za kućnu primenu bez nadzora medicinskog osoblja.

Acitretin je sintetički analog retinoidne kiseline, koja dovodi do normalizacije epidermalne ćelijske proliferacije, diferencijacije i keratinizacije kod psorijaze i u bolestima s poremećajem keratinizacije. Koristi se u slučajevima teških poremećaja keratinizacije, kao eritrodermijska psorijaza, lokalna ili generalizovana pustulozna psorijaza, kongenitalna ihtioza, pityriasis rubra pilaris, Darierova bolest, i u ostalim teškim poremećajima keratinizacije kože kod kojih je moguća rezistencija na drugo lečenje. Budući je teratogen, tj. izaziva deformacije ploda njegova primena u trudnoći je strogo zabranjena. Takođe, ne sme se koristiti u slučajevima pojačane osetljivosti na sastojke leka (acitretin ili dodatke) ili na ostale retinoide, u bolesnika s teško oštećenom funkcijom jetre i bubrega i u bolesnika sa hronično povećanim lipidima u krvi. Zabranjeno je i istovremeno uzimanje acitretina i vitamina A ili drugih retinoida, tetraciklina ili metotreksata.
Lečenje zahtjeva kontrolu funkcije jetre, kontrolu vrednosti serumskog holesterola i serumskih triglicerida, pogotovo u visoko rizičnim grupama bolesnika (poremećaji metabolizma lipida, diabetes melitus, gojaznost, alkoholizam).

Moguće nuspojave jesu simptomi hipervitaminoze A, kao npr. suva usta, upale usana i ragade u uglovima ustiju, konjunktivitis i nepodnošenje sočiva. Može doći i do istanjenja kože i ljuštenja kože po celom telu, posebno na dlanovima i tabanima. Povremeno se mogu javiti glavobolje, noćni poremećaji vida, bol u mišićima, zglobovima i kostima. Mogući je pojačani gubitak kose, lomljivost noktiju i paronihija. Takođe je primećeno povremeno, obično reverzibilno, povišenje transaminaza i alkalne fosfataze.