Koronarna angiografija

Koronarna angiografija je dijagnostička procedura, koja podrazumeva primenu rendgenskih zrakova zarad prikazivanja koronarnih arterija, koje pomažu normalnom funkcionisanju srca. Usled njihovog suženja ili začepljenja, nastaje bolest poznata kao koronarna bolest srca, koja izaziva angine pektoris, infarkt miokirda i ishemijske srčane slabosti.

Procedura se izvodi u lokalnoj anesteziji i obično traje od 15-30 minuta. Može se raditi putem različitih pristupa: preko arterija na podlaktici, butnih arterija ili preko drugih pristupnih mesta. Postupak podrazumeva korišćenje katetera, koji se uvodi uzvodno do početka aorte na samom srcu. Kardiolog zatim kroz kateter ubrizgava kontrastno sredstvo, koje ispunjava unutrašnjost koronarne arterije. Ona se snima rendgenom i utvrđuje se postoje li određene komplikacije, kao što su suženja ili začepljenja.

Postupci kateterizacije srca mogu dijagnostikovati i lečiti stanja srca i krvnih sudova. Koronarna angiografija, koja može pomoći u dijagnozi srčanih bolesti, najčešći je postupak kateterizacije srca.

Kada se primenjuje koronarna angiografija?

Lekar vam može preporučiti koronarnu angiografiju ako imate:

• simptome bolesti koronarnih arterija, kao što je bol u grudima (angina);
• bolove u vilici, vratu ili ruci, koji se ne mogu objasniti drugim testovima;
• pojačane bolove u grudima;
• urođenu srčanu bolest;
• abnormalne rezultate na neinvazivnom testu ehokardiografskog stresa;
• druge probleme sa krvnim sudovima ili grudnim košem;
• probleme srčanog zalistka.

Koronarna angiografija se obično radi nakon što se izvrše neinvazivni testovi srca, kao što su: elektrokardiografija, ehokardiografija ili test stresa.

Koji su potencijalni rizici?

Kao i kod većine postupaka na srcu i krvnim sudovima, koronarna angiografija sa sobom nosi neke rizike, zbog izloženosti rendgenskom zračenju. Velike komplikacije su retke, ali ipak postoje potencijalni rizici, koji uključuju:

• povredu kateterizovane arterije;
• nepravilan srčani ritam (aritmije);
• alergijske reakcije na boju ili lekove, koji se koriste tokom postupka;
• oštećenje bubrega;
• prekomerno krvarenje.

Kako se pripremiti za koronarnu angiografiju?

U nekim slučajevima, koronarna angiografija se radi po hitnom postupku. Međutim, termini se uglavnom zakazuju unapred, što pacijentu daje dovoljno vremena za pripremu.

Vaš lekar će vam dati konkretna uputstva i razgovaraće sa vama o svim lekovima koje uzimate. Neka osnovna pravila su:

• izbegavajte jelo i piće noć pre procedure;
• u bolnicu ponesite sve lekove, koji su vam prepisani po redovnoj terapiji i pitajte doktora da li ujutru treba da uzmete lek, koji uobičajeno konzumirate;
• ako imate dijabetes, konsultujte se sa doktorom po pitanju uzimanja insulina ili drugih oralnih lekova pre obavljanja koronarne angiografije.

Kako se izvodi postupak?

Pre postupka

Pre koronarne angiografije, vaš zdravstveni tim će vam pregledati medicinsku istoriju, uključujući alergije i lekove koje uzimate. Tim može obaviti i fizički pregled, te tako proveriti vaše vitalne znakove, uzimajući u obzir krvni pritisak i puls.

Neposredno pre same procedure biće potrebno da ispraznite bešiku i obučete bolničku haljinu. Takođe će možda biti potrebno da uklonite sočiva, naočare, nakit i ukosnice.

Tokom postupka

Prilikom samog postupka lekar će vam reći da legnete na rendgenski sto. Budući da se tokom procedure možete pomeriti, sigurnosne trake mogu biti pričvršćene na grudima i nogama. Možda će biti potrebno da dobijete sedative za opuštanje, kao i druge lekove i tečnosti. Bićete pospani i postoji mogućnost da zaspite. Međutim, lekar će moći lako da vas probudi da biste sledili dalja uputstva.

Elektrode na grudima nadgledaju vaše srce tokom postupka, pulsni oksimetar meri količinu kiseonika u vašoj krvi, dok vam se kiseonik meri manžetnama aparata za merenje krvnog pritiska. 

Postupak započinje tako što se mala količina kose obrije sa prepona (podlaktice ili drugog pristupnog mesta), da bi se napravio manji rez u tom predelu. Područje je zatim potrebno oprati i dezinfikovati, i u njega ubrizgati injekciju lokalne anestezije kako bi ono utrnulo.

Kroz napravljeni rez treba da se umetne određena fleksibilna sajlica u butnu arteriju, a zatim da se pomeri lagano kroz aortu do ušća koronarnih arterija. Preko sajlice se onda navlači kateter, kome sajlica služi kao vodič. Ovaj postupak ne bi trebalo da izaziva bol, u suprotnom, pacijent bi trebalo da obavesti zdravstveni tim, ukoliko oseća nelagodu.

Nakon što kateter dospe u aortu, kontrastno sredstvo se ubrizgava u njegov lumen. Tada se primenjuje rendgen, pomoću kog se dalje prati kretanje kontrastnog sredstva kroz aortu i koronarne arterije. Da bi se napravili snimci iz različitih uglova, potrebno je daljinskim komandama rotirati cev i kameru oko pacijenta.

Angiogram ili slika, koja je nastala tokom angiografije, vizuelno će prikazati da li postoji neka abnormalnost u arterijama srca, kao što su suženje ili blokada.

Nakon postupka

Nakon završenog postupka pacijentu se uklanjaju kateter i sajlica iz butne arterije (arterije na podlaktici ili drugog pristupnog mesta), a rez se zatvara ručnim pritiskom, stezaljkom ili malim čepom. Pacijentu se izdaje nalaz, u kome je navedeno nađeno stanje, a zatim mu radiolog daje preporuku za adekvatno lečenje.

Kada pacijentovo stanje postane stabilno, on se može vratiti kući istog dana ili ostati u bolnici da prenoći. Pacijent treba da pita svoj zdravstveni tim kada može da nastavi sa uzimanjem lekova, kupanjem i obavljanjem drugih svakodnevnih aktivnosti. Preporuka je da pacijent izbegava naporne aktivnosti ili dizanje teškog tereta nekoliko dana, pošto će mesto reza neko vreme biti nežno i možda malo podliveno.

Pozovite lekara ukoliko:

• imate znakove infekcije, poput crvenila ili temperaturu;
• osećate slabost ili utrnulost noge;
• otežano dišete ili vas bole grudi;
• primećujete krvarenje, nove modrice ili otoke na mestu reza;
• osećate jači bol ili nelagodnost na području uboda.

Ako mesto uboda aktivno krvari i ne prestaje nakon što ga pritisnite, obavezno kontaktirajte hitnu medicinsku pomoć.

Rezultati koronarne angiografije

Koronarna angiografija može pružiti uvid lekarima u vaše krvne sudove, jer:

• pokazuje koliko je koronarnih arterija blokirano ili suženo masnim naslagama (ateroskleroza);
• određuje gde se blokada nalazi u krvnim sudovima;
• pokazuje koliko je protok krvi blokiran kroz krvne sudove;
• proverava protok krvi kroz srce i krvne sudove.

Poznavanje ovih informacija može pomoći lekaru da vam predloži adekvatan tretman i da utvrdi koliku opasnost srce predstavlja po vaše zdravlje. Na osnovu dobijenih rezultata, lekar može, na primer, odlučiti da ćete imati koristi od koronarne angioplastike ili stenga, kako bi vam se začepljene arterije uspešno očistile. Takođe je moguće da se angioplastika ili stentiranje uradi tokom vaše koronarne angiografije, kako bi se izbegla potreba za drugom procedurom.