Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba zbog koje se skoro 30% bolesnika obraća lekaru primarne zdravstvene zaštite. U nekom trenutku svog života, glavobolju doživljava 70-95% osoba, a svega oko 5% ovih osoba se obraća lekaru za pomoć. Više od 1% ambulantnih pregleda, računajući i preglede hitnih službi se realizuje zbog glavobolja. Glavobolja se najćešće javlja kod osoba starih od 20 do 40 godina.
Prema Međunarodnoj klasifikaciji glavobolje se razvrstavaju u primarne, sekundarne, kranijalne neuralgije, primarne i centralne uzroke bola lica i neklasifikovane i nedovoljno specifične glavobolje. Potrebno je napomenuti da jedan bolesnik može u isto vreme da ima nekoliko različitih vrsta glavobolja. Prilikom lekarskog pregleda, neophodno je obratiti pažnju na sledeće podatke:
Koje je životno doba početka glavobolje?
Primarne glavobolje se mogu javiti u detinjstvu, adolescenciji ili drugoj i trećoj dekadi života. Glavobolja koja se prvi put javlja posle 50. godine života češće je sekundarna i posledica je postojanja neke druge bolesti (zapaljenje ili bolest krvnih sudova glave, tumor…).
Koliko traje glavobolja?
Određene vrste glavobolja se karakterišu tipičnim vremenskim trajanjem, npr. migrenska glavobolja najčešće traje 1-3 dana, glavobolja tenzionog tipa duže, glavobolje trigemino-autonomnih glavobolja (TAG, u stranoj literaturi trigemino-autonomne cefalagije - TAC) traju kraće od tri sata, a neuralgija manje od minuta.
Kako nastaje glavobolja?
Glavobolja nastaje naglo kod krvarenja, migrene i klaster glavobolje, a postepeno kod glavobolje tenzionog tipa, tumora i infekcija.
Lokalizacija glavobolje
Glavobolja je npr. kod migrene najčešće lokalizovana u predelu leve ili desne polovine glave i slepoočno, sa promenom strana iz jednog napada u drugi. Glavobolja kod hipertenzije je često lokalizovana u predelu potiljka dok je glavobolja usled bolesti zuba, sinusa ili oka najčešće u predelu čela itd.
Lokalizacija nekih od tipova glavobolja: sinusne, klaster, tenzione glavobolje i migrene.
Ponavljanje i učestalost glavobolja
Ponovna pojava istog tipa glavobolje je, uglavnom, osobina primarnih glavobolja koje se prema učestalosti napada dele na povremene i stalne. Sekundarne glavobolje se mogu javljati povremeno ili stalno, napadi se javljaju sve češće i nisu istog tipa.
Intenzitet glavobolje
Za procenu intenziteta bola, preporučuje se verbalna ili vizuelna analogna 0-10 skala (VAS), prema kojoj se sa 0 označava stanje bez bola, a sa ocenom 10 bol najvećeg intenziteta prema proceni bolesnika. Iako se na ovaj način neprecizno upoređuje intenzitet bola među bolesnicima, VAS je veoma koristan za praćenje individualnog oporavka. Najintenzivnije su glavobolje kod veoma visokih vrednosti krvnog pritiska, zapaljenjskih procesa, visokih vrednosti telesne temperature, klaster glavobolje i pucanja patoloških proširenja (aneurizmi) moždanih krvnih sudova.
Tipovi glavobolja
Pulsirajući bol se opisuje kod migrene, kod povišene telesne temperature, tumora krvnih sudova i povišenog krvnog pritiska. Glavobolja tenzionog tipa ima kvalitet stezanja ili pritiska, a klaster glavobolja se odlikuje probadajućim bolom u predelu jednog oka.
Koji faktori provociraju ili pogoršavaju glavobolju?
Neki od značajnijih su kašalj, konzumacija određenih namirnica, fizička aktivnost, pokreti vrata ili vilice. Migrenska glavobolja, kao i glavobolja izazvana porastom pritiska u lobanjskoj šupljini počinje rano ujutru, a napad klaster glavobolje posle par sati noćnog sna.
Koji fenomeni su udruženi sa glavoboljom?
Sa migrenom mogu biti udruženi umor, zevanje, potreba za slatkom hranom, mučnina, povraćanje, preosetljivost na svetlost i zvuke, dok glavobolja tenzionog tipa nema ili ima oskudne udružene tegobe. Postoje saznanja da su senzacije koje predhode ili prate glavobolje uticale na kvalitet života i rad mnogih poznatih ličnosti iz prošlosti.
Detaljan internistički i neurološki pregled se obavlja kod svih bolesnika koji se žale na glavobolju, međutim rezultati ovih pregleda su kod većine bolesnika normalni. Kod svih bolesnika sa glavoboljom potreban je pregled očnog dna (promene očnog živca i krvnih sudova oka mogu da sugerišu povišeni intrakranijalni pritisak) kao i merenje očnog i sistemskog pritiska ukoliko je bol lokalizovan u predelu oka.
Od dopunskih ispitivanja, a po preporuci lekara, mogu se raditi sledeće analize:
- Laboratorijske analize: kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita, serumski TSH i T4, glikemija, serumski natrijum, kalijum i kalcijum, serumski kreatinin.
- Neurovizuelizacione metode: rentgen, skener, magnetna rezonanca.
- Analiza likvora (kod bolesnika sa sumnjom na krvarenje u mozgu, meningitis ili druge infekcije mozga).
- Elektroencefalografija (EEG)
Literatura
Zidverc-Trajković J. i sar. 2005. Glavobolja. Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj praksi. 1. Izd. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi.
Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa glavoboljom.
Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa glavoboljom.
Autor
Dr
Dragana
Stamenkovic
Povezani tekstovi:
Osteoporoza je sistemski poremećaj koji se karakteriše smanj...
Infekcije urinarnog sistema se javljaju uglavnom kod žena pr...
Sanitetski prevoz (sanitet) se uglavnom koristi za prevoz os...
Do gušenja dolazi kada neki strani predmet ili komad hrane o...
Broj komentara: 4
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke
Molim Vas za preporuku šta raditi, ja danas brojim 15ti dan pulsirajuće glavobolje kod slepoočnice desnog oka. Uglavnom uvek u isto vreme me odmah preseče i drži minimum 1h, lekovi za bol ne pomažu. Da li je ovo neka vrsta klaster glavobolje i šta da činim? Hvala
Molim vas da mi odgovorite..Ja imam glavobolje od svoje 6 godine praćenje povracanjem i smetaju mi zvuk i svjetlost. .Ponekad me zaboli kod lopatica i ide ka vratu i onda tad pocinje bol u glavi takodje dešava se da me boli oko i desna strana glave ,dešava se da imam fiskove u glavi koji traju nekoliko sekundi ..možda ovo zvuci nemoguće ali imam sve ove simptome .Išla sam kod doktora n EEG i sve je u redu ne znam u čemu je problem molim vas da mi kazete Vaše mišljene šta da radim
Istu, ali istu glavobolju imam već dva meseca, i ne znam šta da radim. Bio kod neurologa, uradila mi UZ karotida, sve je ok - idi kući uzmi xanax. Ali isto bol izda desnog uha koji se menja u stiskanje kao obručom oko glave, i ujutro ga možda i najjače osećam...
Zdravo , ovako , unapred da vam zahvalim ,ja imam 38 godine imao sam hirurshku intervenciju 2016 godine vadjenje na desne doljne osmice ( umnjaka ) inache kutnjaci su mi bili bash jaki i duboko u vilicu , dve anestezie su mi dali iglom, posle nekoliko sati nakon operacie pochela me boleti glava zadnjem delu glave pozadi desnom uhu , taj bol je bio konstantan 3 meseca i osechaj je uzhasan , stezala me je glava ko obroch a posebno desna zadnja strana glave, na licu nisam osechao neki bol i na vilicom ali zato me ja glava stezala da sam ceo taj period pio analgetike , nisam bio pri sebe od bola uzhas,bol je nestao nakon 3 meseca sam od sebe pri sto je ispalo malo parche od zuba shiljasto koje nisu ochistili nakon operacie i sashili su valjda ranu tako , 2018 godine javio se isti bol i to stezanje glave , uradio sam MR glave , EEG , MR vratne kichme rezultat je (na cervikalni deo od rbet detektiraju se laki dorsomedialni diskus hernie , kao naduv na disk bez diskopatiku , do dan danas taj bol je konstantan celo vreme , pocheo sam da pijem sedative bromazepam deluje onako kad prestane opet isti bol , dali je moguche da je neki nerv oshteten pri operacije zato sto ranije nikad nisam imao takav bol nisam mogao ni da zamislim , bol se javlja nakon vadenje doljnog desnog kutnjaka , mislim na trigeminalni nerv dali je moguche da je oshtechen prilikom anastezije ili vadjenja umnjaka, ili je problem od vratne kichme ,ne znam vishe gde da se obratim , ko da sam ukleshten zadnjem delu glave a bol se shiri i prema vratu ,ako mozhe neki savet , hvala vam unapred , zdrav sam ovako ali ovo me srushilo psihichki i fizichki
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Lečenje