Pravilna upotreba antibiotika

Antibiotici se koriste u terapiji infekcija koje su izazvane bakterijama i obuhvataju veliki broj različitih supstanci. Upravo zbog toga, pravilna upotreba antibiotika je veoma važna, kao i savesno uzimanje istih, kako bi se bakterijska infekcija uspešno izlečila.

Pacijenti često uzimaju antibiotike na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom, a često zbog toga dolazi do povećanja otpornosti bakterije na antibiotike i smanjuje se mogućnost izečenja.

O pravilnoj upotrebi antibiotika i značaju istih govorila je magistar farmacije Stefanija Mehandžiska za Stetoskop.info.

Šta u stvari predstavljaju antibiotici?

Antibiotici u užem smislu reči predstavljaju prirodne sekrete koji mikroorganizmi (bakterije, gljivice, aktinomicete) luče u spoljašnju sredinu u cilju odbrane od drugih mikroorganizama i preživljavanja. Pored prirodnih, polusintetske i sintetske supstance čine veliku grupu antibakterijskih lekova ili kako je poznatije, antibiotika. Ova grupa lekova se koristi u terapiji infekcija izazvanih bakterijama i obuhvata veliki broj različitih supstanci. Upravo zbog te velike raznolikosti, potrebno je dosta znanja i iskustva pre propisivanja same antibiotske terapije, kao i savesnost pacijenata prilikom uzimanja iste.

Kolika je efikasnost antibiotika kada postoji bakterija u organizmu?

Kada je ustanovljeno da bakterija postoji u organizmu, tada je efikasnost antibiotske terapije uslovljena pre svega izborom antibiotika. Ukoliko je bakterija, koja je izazvala infekciju, osetljiva na delovanje izabranog antibiotika i ukoliko se antibiotik uzima u dozi i vremenskom intervalu koji je doktor propisao, onda se očekuje velika efikasnost antibiotske terapije i izlečenje.

Zbog čega se antibiotici ne smeju piti bez izdavanja recepta od strane lekara?

Antibiotici se ne smeju piti bez prethodnog odlaska kod lekara iz razloga što pacijent nema dovoljno znanja da može sam da proceni da li mu treba antibiotik ili ne i ako treba, koji tačno iz široke palete antibiotika. Kako bi se antibiotik pravilno propisao potrebno je znanje o samom uzročniku bolesti – bakteriji, dobro poznavanje svih činilaca u vezi sa bolesnikom koji mogu uticati na izbor i doziranje antibiotika, kao i dobro poznavanje antibakterijskog spektra antibiotika, mehanizme delovanja, njegovo doziranje, kao i potencijalna neželjena delovanja do kojih može dovesti.

Simptomi bakterijske i virusne infekcije su vrlo slični, a primena antibiotika je efikasna samo u slučaju prisustva bakterije. Iz tog razloga se sa prvom pojavom simptoma ne trebaju odmah koristiti antibiotici, već ukoliko klinička slika to omogućava, antipiretici i drugi lekovi koji će ublažiti simptome i koji će dati prostora imunom sistemu da se odbrani. Ukoliko nakon tri, četiri dana simptomi postanu sve izraženiji i ne dođe do sniženja temperature, postoji sumnja da je u pitanju bakterijska infekcija i da postoji potreba za antibioticima. U tom slučaju doktor odlučuje koji antibiotik je odgovarajući, bilo na osnovu antibiograma, što je i najpoželjnije ili empirijski.

Pored toga što antibiotik deluje na bakterije u organizmu i uništava njihovo dejstvo, da li utiče i na zdrave bakterije koje se nalaze u našem organizmu?

Antibiotici koji se unose u organizam, ihibišu rast i uništavaju kako bakterije koje su uzročnici oboljenja, tako i zdrave bakterije koje čine fiziološku mikrobiotu čoveka. Ovaj problem, naročito je izražen na nivou creva, kada količina antibiotika koja nije apsorbovana, uništi dobre bakterije koje su sastavni deo crevne mikrobiote. U tom slučaju dolazi do poremećaja ravnoteže između zdravih i patogenih mikroorganizama u crevima, razvoja oboljenja, remeti se rad creva, slabi se imuni sistem.

Osim uništenja, antibiotici izazivaju i genetske promene kako patogenih, tako i zdravih bakterija. Naime, bakterije imaju veliku sposobnost genetske modifikacije u cilju preživljavanja i prilagođavanja uslovima spoljašnje sredine, kao i veliku brzinu razmnožavanja. Takođe, one imaju sposobnost prenosa gena koji će omogućiti preživljavanje kako iz generacije u generaciju, tako i sa jedne vrste bakterije na drugu. Veliki problem nastaje kada se antibiotik ne primeni na adekvatan način i kada zaostane određena količina patogenih bakterija sa sposobnošću preživljavanja u prisustvu datog antibiotika. Gen za preživljavanje se može preneti na zdrave bakterije koje zatim taj isti gen mogu preneti na drugu vrstu patogenih bakterija prilikom sledeće infekcije. Na taj način se širi rezistencija na određeni antibiotik i smanjuje se njegova efikasnost.

O čemu pacijenti treba da vode računa kada piju antibiotsku terapiju?

Pacijenti treba da vode računa da primenjuju antibiotik na način na koji je doktor objasnio, da ne preskaču doze, da koriste lek u vremenskom intervalu u kom je doktor rekao da se primenjuje i najvažnije, moraju voditi računa da ne prekidaju terapiju kada osete da su simptomi blaži, već da nastave da piju antibiotsku terapiju tačno onoliko dana koliko je doktor naznačio. U suprotnom, postoji velika verovatnoća razvoja bakterija koje će biti rezistentne na nepravilno primenjen antibiotik što znači da taj antibiotik više neće biti delotvoran u slučaju ponovne infekcije istom bakterijom ili u još gorem slučaju infekcijom i nekom drugom vrstom bakterije.

Pored pravilno primenjenog antibiotika, bitno je i da pacijenti unose i dobre bakterije u svoj organizam – u vidu probiotika. Ova vrsta preparata će pomoći da se povrati potencijalno narušena ravnoteža između dobrih i patogenih mikroorganizama u crevima i da se spreči dalja komplikacija zdravlja.

Šta je antibiogram i da li se on radi obavezno kada postoje indikacije ovom terapijom?

Antibiogram predstavlja rezultat ispitivanja osetljivosti ljudskog uzorka na različite vrste antibiotika. Iz uzorka se prvo ispituje prisustvo patogenih bakterija, izolovanje istih, a zatim se vrši ispitivanje osetljivosti. Ovaj put predstavlja najpravilniji prilikom propisivanja antibiotika jer se na taj način može propisati antibiotik sa užim antibakterijskim spektrom sa sigurnošću da će biti delotvoran protiv prisutne bakterije. U praksi je retkost propisivanja antibiotika na osnovu antibiograma što predstavlja grešku, jer se mahom propisuju antibiotici širokog antibakterijskog spektra čak i kada to nije neophodno i na taj način se rizikuje razvijanje rezistencije bakterija na date antibiotike i smanjenje njihove efikasnosti. Primena antibiotika bez antibiograma, dozvoljena je kada je klinička slika karakteristična za pojedine uzročnike bakterijske infekcije i kada se ne može dobiti reprezentativan uzorak.

Da li prekomerna upotreba antibiotika može dovesti do toga da organizam više ne može biti osetljiv na određenu vrstu antibiotika?

Prekomerna upotreba određene vrste antibiotika vrši pritisak na bakterije, koje se vrlo brzo prilagođavaju, da u svom genetskom potencijalu, pronađu način na koji će se odbraniti od datog antibiotika. Daljim prenosom gena za odbranu od određenog antibiotika dovode do rezistencije na dati antibiotik.

Koje je rešenje ukoliko dođe do razvijanja rezistencije na antibiotik?

Ukoliko dođe do razvoja rezistencije na antibiotik, rešenje je primena druge vrste antibiotika na koji se nije razvila rezistencija. Oni antibiotici na koje je bakterijska populacija razvila sposobnost odbrane, ne može se koristiti u terapiji oboljenja izazvana tim bakterijama. Kako bakterije lako razvijaju rezistenciju, potrebno je pronaci nove antibiotike koji će se koristiti umesto prethodnih. Kako je put sinteze novih antibiotika dug i težak, a sposobnost bakterija da se prilagode brz i stalan proces, postojeći antibiotici se moraju savesnije propisivati i koristiti.

Koji su Vaši saveti za pacijente u vezi sa upotrebom antibiotika?

Moj savet je da pacijenti slušaju doktora kada im objašnjava na koji način treba da koriste antibiotsku terapiju, kao i farmaceuta koji će im prilikom izdavanja leka uputiti dodatne informacije o tome kako je najbolje primeniti isti i da se pridržavaju svega rečenog. Savet je da nikako ne prekidaju antibiotsku terapiju kada simptomi postanu blaži jer to ne znači da je došlo do potpunog uništenja svih prisutnih bakterija i izlečenja. Takođe, bitno je da piju probiotike, ali sa razmakom od najmanje dva sata između antibitoika i probiotika kako antibiotik ne bi uništio dobre bakterije iz preprata.

---

Najvažniji savet je da ne vrše prtisak na doktore da im propišu antibioke i da se ne trude da u apoteci dobiju antibiotik bez recepta jer doktor koji ne propiše i farmaceut koji ne izda antibiotik savesno rade svoj posao i svesni su da neracionalna primena antibotika ne predstavlja opasnost samo za pojedinca već za celo čovečanstvo.