U Beogradu održana 56. Kancerološka nedelja

U Beogradu je završen najveći godišnji događaj u onkologiji, 56. po redu Kancerološka nedelja koja je ugostila eksperte iz regiona i sveta, a pridružuje joj se 33. Simpozijum sestara-tehničara onkoloških institucija Republike Srbije i 13. Forum za onkološke pacijente. Reporter Stetoskopa prenosi utiske sa usmenih prezentacija radova koje su održane na samoj završnici Kancerološke nedelje, u subotu 9. novembra u hotelu Crowne Plaza..

O međusobnoj povezanosti pacijentovog odlaganja da se javi lekaru i dijagnostifikovanim stadijumom karcinoma dojke, govorio je drMersid Ćorović sa Kliničkog centra Crne Gore. On je istakao da su i pored velikog napredka u dijagnostici i lečenju, maligne bolesti danas od najvećih medicinskih i socioloških problema i beleže uzlazni trend.

Studije su pokazale da je gust žlezdani parenhim dojke, sam po sebi, rizik za nastanak karcinoma. U dijagnostici kod dojki ovakve građe, koje se nazivaju denizne dojke, 2D mamografija nije dovoljno precizna, pa je potrebno kombinovati skrining metode. Prema istraživanjima, jedan od pet slučajeva karcinoma dojke prođe nedetektovano, a većina tih karcinoma je u deniznim dojkama, objasnila je u svom izlaganju dr Nataša Prvulović Bunović, načelnica centra za Imidžing Instituta za onkologiju Vojvodine i docent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

VIše o statusu limfnih čvorova pazušne jame nakon neoadjuvantne terapije kod pacijentkinja operisanih zbog karcinoma dojke, govorio je dr Nenad Lalović iz Centra za hirurgiju Univerzitetske bolnice Foča. Doktor se bavio istraživanjem razlika u broju odstranjenih i metastatski izmenjenih limfnih čvorova, između pacijentkinja koje su lečene neoadjuvantnom hemioterapijom i onih koje su primarno hirurški lečene.

Dr Alesia Dinjacio (Alessia D’Ignazio) sa Univerziteta u Sieni, predstavila je istraživanje o faktorima rizika za mestastaze u para-aortnim limfnim nodusima, koje je poredilo dve grupe pacijenata, u Italiji i Japanu. Na osnovu statističkih podataka, pokazale su se značajne razlike između azijskih i zapadnoevropskih zemalja kada je reč o broju metastaza, stopi ukupnog preživljavanja i efektima preoperativne hemoterapije.

Zašto je važan C125 tumor marker za predviđanje mogućnosti hirurškog uklanjanja karcinoma jajnika i preživljavanja, govorio je dr Slobodan Maričić iz Instituta za onkologiju Vojvodine. On je objasnio kada je protein C125 koristan indikator u vezi sa dijagnostikom, odgovorom na hemioterapiju, dijagnostikom relapsa, resektibilnošću i preživljavanjem.

Kako sebi dozvolimo da u današnje vreme kod lekara odemo sa uznapredovalim tumorom poglavine, koji se na samom početku može rešiti jednostavno u lokalnoj anesteziji, pitanje je koje je postavila dr Dragana Petrović Popović, sa Kliničkog Centra Srbije. 

Doktorka je u svom izlaganju predstavila bizarne slučajeve tri pacijenta, sa džinovskim tumorima na poglavini. Jedan od pacijenata je više od dvadeset godina živeo sa tumorom ogromnih dimenzija, koji je povremeno krvrio, ispuštao sekret, bio ulcierisan (sa ranicama), praćen neprijatnim mirisom. Uprkos tome, on nije želeo da se javi lekaru, jer ga ništa nije bolelo, sve dok na insistiranje nije popustio i došao na pregled, tumor je uklonjen i pacijent je sada stabilan.

Dr Anđela Dimkić Milenković je govorila o zaključcima analize potpuno ekscidiranih (uklonjenih) slučajeva bazocelularnog karcinoma u regiji glave. Od ukupnog broja analiziranih slučajeva, dobra suma od 73 odsto, je bilo potpuno ekscidirano.

Mali broj bolesnika ima dramatičan klinički tok, a još manji broj bolesnika doživi transformaciju u agresivniji oblik folikularnog limfoma, rekla je dr Mila Purić sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Za istraživanje je napravljen mali uzorak bolesnika sa agresivnim tokom bolesti. 

Postoji velika potreba za određivanjem prediktivnih faktora koji bi identifikovali bolesnike sa agresivnijim tokom bolesti i refrakternošću na standardnu hemioterapiju, a bolesnici koji su kandidati za transplantaciju bi njoj trebalo da budu podvrgnuti ranije dok još postoji očuvana hematološka rezerva, dok oni koji nisu kandidati mogu imati korist od manje agresivnih pristupa kao što je radioterapija, a postoji potreba za otkrivanjem novih bioloških lekova, zaključila je Purić.

Dr Milka Vještica sa Kliničkog centra u Banja Luci, govorila je o lečenju karcinoma prostate medikamentoznom kastracijom, sa akcentom na LH-RH faktore. Analiza se odnosila na ukupan odgovor pacijenata na terapiju različitih doza lekova, kojom se uticalo na vrednosti testosterona, do dostizanja očekivanih vrednosti.

Studiju slučaja o primeni intratekalnog leka, Trastuzumaba, predstavio je dr Milan Ristevski sa Univerzitetske klinike za Radiologiju i Onkologiju u Makedoniji.

Za Stetoskop.info Miloš Đošić