Zdravlje u tanjiru najmladjih

Od četvrtog meseca starosti, fetus ima kvržice na jeziku koje služe za razlikovanje nekih ukusa

Preko plodove vode on oseća ukus namirnica koje majka jede. Po rođenju, beba razlikuje slatko (to mu je omiljeni ukus), slano, kiselo i gorko. Ona takođe primećuje razliku između majčinog i veštačkog mleka. Vrlo je prepredena! Naravno, to ne znači da treba preskakati neke etape.

Stručnjaci smatraju da roditelji ne dopuštaju uvek bebi da bude to što jeste. Oni, naime, žele da njihovo dete napreduje brže u svim domenima, uključujući i ishranu.
Činjenice pokazuju da se pržene namirnice uvode u ishranu najmlađih već od desetog-dvanaestog meseca, a redovno ih konzumira oko 50% dece do tri godine starosti. Isto važi i za suhomesnate proizvode i gazirana pića koji se nalaze na jelovniku već od trinaestog meseca. Ovo su sve prehrambene gluposti zbog kojih se više od polovine dece uzrasta od trinaest do osamnaest meseci hrani kao odrasle osobe, što ima ozbiljne posledice na njihovo zdravlje. Pedijatri kod dece sve češće konstatuju višak soli, proteina, brzih šećera i nedostatak gvožđa.

Odgovarajuće količine

Raznovrsna ishrana mora biti postepena i prilagođena bebi, jer će ona, pre navršene treće godine, četiri puta uvećati svoju težinu i dva puta visinu. Nažalost, istraživanja pokazuju da se prehrambene navike beba ukorenjuju već od trinaestog meseca. A to veoma loše utiče na njihovo zdravlje još u najranijem periodu: ateroskleroza, povišen krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, mogu se sresti i kod trogodišnjaka! Ne treba zaboraviti da gojaznost u detinjstvu direktno izaziva i gojaznost u kasnijem periodu.

Između prve i treće godine, dete svakog dana treba da unosi:

• Proteine (meso, riba, jaja) i to svega od 25 do 35 g. Ne zaboravite da jedno jaje odgovara komadu mesa ili ribe od 50 g. Znači, dete između prve i druge godine ne treba da jede više od polovine jednog jajeta. U suprotnom, deca starosti od devetnaest do dvadesetčetiri meseca unosila bi tri i po puta više proteina nego što im je potrebno, a deca od dvadesetpet do tridesetšest meseci – čak četiri i po puta više!
• Lipide (30-40 g), koji su detetu neophodni naročito za razvoj mozga. Najbolje su sirove biljne masti (ulje repice, maslinovo i sojino ulje) i to jedna supena kašika dnevno, kao i malo putera.
• Glucidi (125-165 g): skrobne namirnice moraju biti prisutne u svakom obroku do druge godine, a onda jednom dnevno. Testenina i pirinač se u ishranu uvode u osmom mesecu, hleb posle navršene prve godine i to najpre beli.
• Mlečni proizvodi (500 ml dnevno): tu se misli najpre na mleko, po mogućstvu veštačku formulu za rast, zbog gvožđa (sadrži ga 25 puta više nego kravlje), masnih kiselina (naročito omega 3 i 6 neophodnih za dobar rad moždanih ćelija), vitamina D. Ipak, ovo je nešto skuplja varijanta, te ukoliko to ne možete da priuštite svom detetu, preporučuje se punomasno kravlje mleko zbog dovoljne količine lipida. Konačno, korisno je znati da flašica od 250 ml mleka ima istu vrednost kao dva jogurta ili 300 g belog sira.
• Voće i povrće (200 g dnevno): njihova konzumacija je prosečna, čak i veoma mala. Sve vrste voća se mogu jesti kuvane, ispasirane, a zatim u malim komadima, osim suvog voća. Ne zaboravite koštunjave plodove. Isto važi za povrće, osim za nepasirano suvo povrće koje treba izbegavati do osamnaestog meseca.
• Tečnost, pri čemu se misli uglavnom na vodu, koja je jedina bebi neophodna i koju treba unositi u priličnoj količini.

Sačinite repertoar bebinih namirnica

To što beba od rođenja raspoznaje četiri ukusa, ne znači da je ona stvorila sopstveni ukus prema hrani. To se dešava vremenom, a uloga roditelja je primarna. Oni moraju da naviknu dete da ne jede ni suviše slano, ni suviše slatko i da ima četiri prava obroka u toku dana. Isto tako, dete do navršene druge godine treba da isproba najveći deo namirnica. Posle tog uzrasta, ono postaje nepoverljivo prema nepoznatom.

Da biste svoje dete privoleli da proba neko novo jelo, morate probuditi sva njegova čula. Pustite ga da oseti ukus, pričajte mu o obliku i boji dotične namirnice, o zvucima koji se stvaraju ili ne (krcka, topi se u ustima...).

Prihvatanje novih namirnica uopšte nije jednostavno – nekad je potrebno ponuditi detetu sedam do deset puta istu namirnicu pre nego što je prihvati. Najbolje je uvesti je zajedno sa nekom namirnicom koja je već poznata.

Atmosfera je takođe važna. Obrok treba da se obavi u zadovoljstvu i bez strepnje roditelja po pitanju hrane.
Ipak, od osamnaestog meseca starosti, obroci se ponekad komplikuju. Ako je doručak uvek dobro prihvaćen, ručak i večera stvaraju više problema. Dete okreće glavu, pljuje, gura tanjir, vrti se na stolici. Majka odustaje i detetu sprema samo jela koja voli. Ovaj kompromis, iako razumljiv, nije poželjan. Period od godinu i po do tri godine je ključni u sticanju dobrih prehrambenih navika.

Oko druge-treće godine: dete se plaši nepoznatih namirnica

Ovaj period odbacivanja namirnica čini deo normalnog razvoja svakog deteta. Otprilike od druge godine, 75% dece počinje da bira hranu (strah od isprobavanja novih namirnica uglavnom se odnosi na voće i povrće). Ova faza traje do pete godine, a nekad i duže.
U ovakvim slučajevima, roditelji ne treba da se brinu. Jelo treba da predstavlja zadovoljstvo. Nema svrhe ljutiti se, terati dete da završi svoj obrok, uskratiti mu slatkiš... Naime, tako će se pre stvoriti blokada i averzija prema jelu. Potrebno je vreme da dete razvije sopstveni ukus, a vi u tome treba da mu pomognete (a ne odmognete!), vodeći pritom računa o uravnoteženoj ishrani.