Razvoj govora kroz igru

Razvoj jezika traje ceo život. Čak i mi, odasli, čujemo i učimo nove reči i tako bogatimo svoj vokabular.

Za svako dete je važno da razume i koristi u svom govoru što više reči. Bogat rečnik u predškolskom periodu siguran je znak dobrog uspeha u školi.

Najlakši način da razvijemo detetov vokabular jeste da pričamo SA detetom. Znači, ne pričati detetu jer to npr. radi televizor. Mi pustimo program, a dete niko ništa ne pita, ono samo sluša; dete je nemi posmatrač.

Važno je pričati SA detetom. Uključiti ga u konverzaciju, zahtevati njegovo učešće i aktivno prisustvo. Na taj način ono ostvaruje napredak.

Dete se tokom dana igra brojnim igračkama na različite načine, a mi sve to možemo da iskoristimo i obogatimo detetov rečnik.

Kad se dete igra vozilima, mi možemo

imenovati vrste vozila (auto, sportski auto, džip, autobus, avion, kamion, prikolica, voz, lokomotiva, vagon...)
porediti vozila (veći/manji, brži/sporiji...)
pričati o tome šta/koga prevoze (ljude, tovar, automobile, đubre,...)
pričati o tome šta mi radimo (vozimo, jurimo, parkiramo, sudarimo, prevrnemo... Sa starijom decom: vozimo do mosta, parkiramo ispred radnje, sudarimo se na putu...)

Kad se dete igra kockama, mi možemo:

porediti kocke po veličini (velike/male)
klasifikovati ih po bojama
brojati kocke
pričati sa detetom o tome šta gradimo (kuću, dvorac, most, zamak...)
imenovati šta dete radi (traži, nađi, stavi, skini, skloni... Sa starijom decom: stavi na vrh, skini sa strane, skloni ispod...)

Kada se dete igra lutkom, mi možemo:

imenovati delove tela na lutki
imenovati garderobu koju lutka ima, kao i radnje vezane za to (obuci, svuci, veži, skini, otkopčaj, zakopčaj)
govorom propratiti dečju igru svakodnevnih aktivnosti (kupamo lutku, oblačimo lutku, idemo u park, idemo u vrtić/školu, lutka ruča, ide kod lekara...)

Kad se dete igra loptom, mi možemo:

imenovati ono što radimo i šta zahtevamo od deteta (hvataj, baci, uzmi, nađi, podigni, šutni,..)
porediti radnje (baci visoko/nisko, baci snažno/polako, lopta ide brzo/sporo...)
učiti dete socijalnim veštinama (sad bacam ja, sačekaj svoj red, ti si na redu, dodaj loptu...)

Kad dete crta/boji, mi možemo:

pričati o bojama i bojicama koje koristi (drvene, flomasteri, voštane; crveno kao jabuka, žuto kao sunce...)
pričati o oblicima koje dete crta (krug kao lopta, kao sunce, kao točak... Sa starijom decom: nacrtao si ispod drveta loptu, na nebu je žuto sunce, ispred kuće nacrtaj stazu, na krovu je ptica...)

Kad se dete igra testom/plastelinom/glinom, mi možemo:

pričati o oblicima koje pravimo (liči na pitu, kobasicu, picu, spljošteno ,uvijeno...)
porediti dobijene oblike (veće/manje, debelo/tanko, tvrdo/meko...)
pričati o tome šta radimo (stisni, skloni, dodaj, pomeri, rolaj...)
ako imamo modle, možemo imenovati oblike koje dobijamo

Kad se dete igra slagalicama, mi možemo:

pričati o slici, delovima koje tražimo, boji koju tražimo i slažemo
pričati o tome gde treba staviti deo slagalice (gore/dole, pored...)

Kad se dete igra setovima (životinje sa farme, životinje iz zoo vrta, doktorski set...), mi možemo:

imenovati delove/figure kojima se dete igra
pričati o situaciji koju dete igrom proživljava. To su najčešće već viđene situacije, bilo da ih je dete lično doživelo ili videlo.

Objavljen: 03.05.2018
Logopedija,

Autor Dipl. logoped Smilja Majević

Diplomirani logoped Smilja Majević bavi se problemima kasnog progovaranja, govornih i jezičkih poremećaja (razvojna disfazija, mucanje, problem artikulacije), kao i patologijom glasa, problemima čitanja, pisanja, računan...