Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Kako smo stvorili superbakterije i šta ćemo sad?

Antibiotska rezistencija jedna je od najvećih, ako ne i najveća pretnja čovečanstvu danas.

U vremenu pandemije, terorizma i trgovine ljudima ovo je ozbiljna tvrdnja, ali smatram da ne preuveličavam.

Revolucija medicine vezana za lečenje bakterijskih infekcija desila se 1928. godine kada je Aleksandar Fleming otkrio penicilin. Par decenija kasnije penicilin je korišćen za lečenje rana kod vojnika u II Svetskom ratu, ali već 1950. godine ovaj antibiotik je postao dobrim delom neefektivan. Istraživanje je krenulo ka novim antibioticima, otkriveni su beta laktami, ali ni oni nisu imali dug rok trajanja - 1962. otkriven je prvi slučaj MRSA bakterije (soj stafilokoknih bakterija koji je rezistentan na meticilin).

Za ovih 100 godina antibiotici su spasili milione života, ali trka sa rezistencijom je neprestana i mi sve više zaostajemo. A tu trku ne smemo dozvoliti da izgubimo.

Zbog čega rezistencija toliko brine lekare i farmaceute?

Rezistencija vas može ugroziti bez obzira na starost, zdravstveno stanje ili kog ste materijalnog stanja. I ne samo to - rezistente bakterije stvaraju ogromne probleme i u veterini i poljoprivredi, što ih zaista čini gorućim svetskim problemom.

Prema podacima koje sam pronašla, u SAD-u se svake godine oko 2 800 000 ljudi zarazi rezistentnim bakterijama. Od toga, 35 000 njih izgubi bitku. Uprkos velikoj kampanji i kontroli propisivanja antibiotika, broj smrti zbog rezistentnih bakterija je poslednjih godina smanjen samo za 18%.

Rezistentne bakterije povećavaju broj lečenja u bolnici, produžavaju lečenje i troškove, ugrožavaju ozbiljne medicinske procedure kao što su lečenje karcinoma, kontrola dijabetesa i transplantacije organa, i na kraju, odnose živote.

Šta je rezistencija i kako nastaje?

Objasniću primerom - svaki put kada naše telo oboli od bakterijske infekcije, mi krećemo u rat. Napadamo bakterije antibitiocima, i dobar deo njih ćemo ubiti. Osećamo se bolje, mislimo da smo ozdravili i da više nema potrebe za lekovima.

Za to vreme, preostale bakterije koje su bile izložene leku a koje nismo uspeli da ubijemo jer nismo dovoljno dugo uzimali lek, nismo ga uzimali pravilno (preskakali smo doze, pili alkohol, i td.) ili smo ga uzimali u niskoj dozi, one kopaju rovove i bunkere.

Kada dođe vreme da ih ponovo napadnemo, antibiotik koji smo prethodno koristili više nema funkciju. Bakterije su naučile kako ćemo ih napasti i spremne su. Čekaju nas u svojim bunkerima i smeju nam se.

Tada mi moramo da izvezemo tenkove. Borba se nastavlja, bakterije postaju sve opremljenije za rat. Trenutno je čovečanstvo u fazi nuklearnog rata, ali sve više bakterija uspeva da izgradi efikasna skloništa, i onda im zaista ne možemo ništa.

Rezistencija se javlja i prirodnim putem, bakterije vremenom mutiraju i postaju otporne, ali smo mi svojim lošim praksama ovaj proces višestruko ubrzali.

Na to je upozorio i Aleksandar Fleming još 1945. godine kada je rekao da će sa početkom lečenja antbioticima početi i era zloupotrebe.

Bio je u pravu.

Globalna kriza je dobrim delom izazvana našim ponašanjem.

Koliko puta ste vi ili neko iz vašeg okruženja uzeli antibiotik čim osetite simptome prehlade? Antibiotici leče bakterije, a ne viruse koji su izazivači prehlada i gripa. Jedino što se takvom praksom postiže jeste da se uništavaju dobre bakterije, a nasuprot njima stasavaju rezistentni sojevi patogenih, ‘loših’ bakterija.

Koliko puta ste uzeli antibiotik na dva-tri dana, pa prestali kada se osetite bolje? Setite se priče iznad, o bakterijama koje kopaju rovove. Sledeći put kada vam bude bio potreban antibiotik, onaj koji ste prošli put koristili možda neće biti dovoljan.

Rezistencija se stvara i kroz poljoprivredu - antibiotike koji se daju životinjama da bi im se pojačao rast i sprečile infekcije, mi unosimo kroz meso. Krave, svinje i kokoške izlučuju antibiotike kroz urin i feces, napajajući zemlju lekovima koji se onda površinskim vodama šire i utiču na bakterije u zemljištu.

Pritom, da ne zaboravimo i anti-bakterijska sredstva koja zvuče kao dobra ideja, a u stvari su veliki zlikovci.

Prvo, besprekorno čista sredina čini vaš imunitet slabim i ‘ušuškanim’.

Drugo, ogromne količine anti-bakterijskih (neefikasnih) sredstava iz sapuna, maramica i sprejeva čine čuda za razvoj otpornih sojeva.

Šta možemo da uradimo?

Rešenje nije u razvoju novih lekova, već u promeni našeg ponašanja.

Farmaceutske kompanije su u velikoj meri napustile istraživanja novih antibiotika, iz više razloga (niska profitabilnost, kratko korišćenje zbog brzog razvoja rezistencije, regulatorni problemi).

Istraživanja su se preusmerila na alternativna rešenja (vakcinaciju, viruse koji ‘jedu’ bakterije, i slično), ali ne možemo čekati da spas dođe u formi novih lekova, već moramo uvesti promene već danas.

Prvo i osnovno je: nemojte uzimati antibiotike na svoju ruku.

U našoj zemlji prodaja antibiotika bez recepta nije dozvoljena, ali se u praksi to retko kontroliše. Antibiotici se uzimaju za svako bolno grlo, kašalj, pa i za zapušen nos. Tako činimo magareću uslugu ne samo sebi, već čitavom čovečanstvu.

Ako vam vaš lekar propiše antibiotik, koristite ga onako kako vam je rečeno. Nemojte prekidati terapiju ranije, nemojte preskakati doze i nemojte piti alkohol.

Pridržavajte se opštih uputstava da zaštitite svoje zdravlje - perite ruke (običnim, ne antibakterijskim) sapunom, vakcinišite se ako vam to vaš lekar savetuje, tražite savet lekara čim osetite simptome infekcije i ako živite ili radite sa životinjama, nemojte im davati antibiotike ako nije preko potrebno.

Neka vaš prvi korak bude da se rešite svih onih polovičnih kutija antibiotika koje imate u nekoj fioci. Ali nemojte ih bacati u đubre - odnesite ih u apoteku kako bi bili uništeni na pravi način.

Kao zaključak, naglasiću da ovaj problem neće rešiti par naučnika u nekoj laboratoriji na zapadu. Moramo ga rešavati svi zajedno - složno, disciplinovano i što pre. 


Podeli tekst:

NjKV princeza Ljubica Karađorđević je magistar farmacije, sa fokusom na digitalni marketing i stručno pisanje.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460