Istorija reikija

Informacije, koje potvrđuju postojanje veštine korišćenja Univerzalne životne energije, datiraju od pre 2500 godina.

Reiki se pominje u Sanskritskim sutrama, u spisima monaha s Tibeta, iz Indije, Kine i u radovima istaknutih duhovnih učitelja širom sveta. Među zemljama koje su koristile Reiki nalaze se Indija, Tibet, Kina, Egipat, zemlje Južne Amerike, Grčka, Rim.

Znanja o veštini primanja Životne energije bila su izgubljena jedan duži vremenski period. Do toga je došlo iz više razloga, ali jedan od njih jeste taj što znanja o Reikiju nisu bila dostupna širokim masama. Veština je na neki način bila privilegovana, čuvala se u mističkim školama i manastirima starih kultura. Ovladavanje tom veštinom uglavnom je bilo rezervisano samo za odabrane, po pravilu za duhovne vođe, istaknute sveštenike i monahe.
Mikao Usuji

Početkom XX veka, Japanac dr Mikao Usui, čovek izuzetnih duhovnih vrednosti i intelektualnih sposobnosti proveo je skoro 10 godina u istraživanjima i putovanjima širom sveta kako bi došao do svih mogućih izvora koji su upućivali na čovekovo ovladavanje tom "čudesnom" veštinom i sastavio jednostavnu tehniku prenošenja i primene veštine kanalisanja Univerzalne životne energije koju je nazvao Reiki.

Mikao Usui je Reiki inicijaciju (otvaranje enrgetskog kanala) doživeo pre svega sam, nakon 21 dana provedenog na planini Kurajama (Japan), u samoći i meditaciji, bez hrane, živeći isključivo na vodi. Za Mikao Usuia Reiki je prvenstveno predstavljala veštinu za duhovni razvoj i, kao prirodan i neminovan rezultat toga, ozdravljenje na svim nivoima.

Godine 1921, Mikao Usui je zajedno s jednim od svojih posebno nadarenih učenika, dr Ćadžiro Hajašijem (Chujiro Hayashi), penzionisanim vojnim lekarom, počeo uspešno da praktikuje Reiki metodu uporedo s metodama savremene medicine u privatnoj klinici, takođe edukujući zainteresovane. Tokom svog života dr Mikao Usui je Reikiju obučio 2000 ljudi.

Dr Mikao Usui i njegovi učenici prikazali su visoke primere saosećanja i požrtvovanja tokom zemljotresa u Japanu 1922. godine. Putovali su iz grada u grad, radili su danonoćno, spašavajući ljude. Heroizam Reiki praktičara bio je obeležen od strane japanske vlade.

Jedna od pacijentkinja klinike dr Mikao Usija i Ćadžiro Hajašija bila je 31-godišnja Amerikanka japanskog porekla, Havaji Takata, koja je u kliniku stigla veoma bolesna, da bi je nakon nepunih 6 meseci napustila u potpunosti izlečena. Fascinirana Reikijem, Havaji Takata se obučava toj veštini kod Ćadžira Hajašija i postaje prva u svetu žena – Reiki praktičar.
Havaji Takata

Havaji Takata (Hawayo Takata) godine 1938. od Ćadžira Hajašija prima sva njegova znanja i dobija stepen Reiki Mastera, a kasnije i titulu Grand Mastera.

Havaji Takata je proširila znanja o Reiki veštini širom Amerike i kasnije širom sveta, mnogo putujući, održavajući seminare i predavanja. Havaji Takata je iza sebe ostavila 22 Reiki Mastera-učitelja u Americi i Kanadi.

Godine 1980. Havaji Takata je prenela sva svoja znanja i titulu Grand Mastera svojoj unuci Filis Lei Furumoto, koja je nastavila da širi znanja o Reikiju širom Zapadnog sveta.

Najpoznatije svetske Reiki organizacije koje propagiraju široku edukaciju nalaze se u Nemačkoj i Americi.

Krajem 1980-ih godina, Filis Lei Furumoto je kao Grand Master, zvanično dala svim učiteljima Reikija pravo na posvećivanje u stepen Mastera-učitelja, što je ubrzalo proces širenja Reiki metode u svetu.

Danas u svim zemljama, kao i kod nas u Srbiji, postoji mnogo, i svakim danom se pojavljuje sve više Mastera-učitelja, koji ne pripadaju nijednoj organizaciji. To su takozvani slobodni Reiki Masteri-učitelji. Oni podjednako kvalitetno i uspešno vrše obučavanje.

Tokom godina, Reiki tretmani su se razvijali, pojavile su se razne škole, novi pravci i novi stilovi, ali svi oni se zasnivaju na istom principu, a to je kanalisanje Životne energije.

Takođe, pojavile su se i različite nove verzije istorije razvoja Reikija, čak po nekima od njih postoji „pravi“ Reiki, koji nikada nije napustio Japan. Međutim, Reiki metoda deluje i daje pozitivne rezultate kod svakog praktičara, bez izuzetka, u Americi, Rusiji, Srbiji, Nemačkoj, na Tibetu, u Austriji, Francuskoj, Australiji i svim drugim zemljama.Mikao Usuji

Ne postoji dobra ili loša Reiki metoda, „prava“ ili „pogrešna“, Reiki je jedan i pripada svima. Obuke se razlikuju prema iskustvu i praksi linije učitelja, ličnom iskustvu i količini stečenog znanja Mastera-učitelja, njegovoj perspektivi viđenja Reikija, kao i količini praktičnog znanja, koje učitelj pruža. Za Reiki je potpuno normalno da se razlikuje od škole do škole, od učitelja do učitelja, od praktičara do praktičara – odsustvo forme, neprestani razvoj i transformacija i jesu osnov Reikija.

Za svakoga, ko dođe u dodir sa Životnom energijom i oseti na sebi njen isceljujući prirodan uticaj, postaju nevažne razlike u istorijskim verzijama i razlike u školama i stilovima, važno ostaje samo jedno, a to je realno unapređenje zdravlja na svim nivoima.