Zakasneli pubertet (Pubertas tarda) - uzrok, simptomi, lečenje

Zakasneli ili odloženi pubertet je stanje u kome ne dolazi do psihofizičkog razvoja i znakova puberteta u periodu kada dete kroz njega treba da prođe. Za dečake je fiziološki normalna granica ulaska u pubertet do 14, a za devojčice do 12. godine. Ispoljava se daleko češće u dečaka nego u devojčica.

Šta je pubertet?

Pubertet predstavlja fazu u razvoju ljudskog tela. Deca u pubertetu prolaze kroz telesne i emocionalne promene koje rezultuju reproduktivnom sazrevanju. Nekoliko karakteristika odlikuje ulazak u pubertet:

• ubrzan rast;
• razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika;
• promena u psihofizičkom funkcionisanju. 

Pubertet počinje kada deo mozga, hipotalamus, počne da proizvodi gonadotropin-oslobađajući hormon (GnRH). GnRH stimuliše hipofizu da oslobodi još dva hormona — luteinizirajući hormon (LH) i folikulostimulišući hormon (FSH). Ovi hormoni putuju do polnih organa (jajnika i testisa), podstičući ih da počnu oslobađanje polnih hormona (estrogena i testosterona). Ovi hormoni dovode do pojave prvih znakova puberteta.

Uzrok zakasnelog puberteta

Zakasneli pubertet često nema jasan uzrok nastanka. Često se dešava da se javlja i familijarno, tojest, ukoliko je neko od roditelja kasnije ušao u pubertet, šansa da se to ponovi kod deteta je veća. Iako ovo uglavnom nije razlog za brigu, ukoliko postoji odstupanje od perioda kada dete treba da uđe u pubertet, važno je to prijaviti pedijatru.

U drugim slučajevima, kada uzrok kasnog ulaska u pubertet nije familijarnog karaktera, on može biti uzrokovan bilo kojim od sledećih faktora:

• Hromozomski i genetički poremećaji;
• Hronične bolesti (dijabetes, celijakija, anemija...);
• Tumori hipofize ili hipotalamusa;
• Nedovoljna aktivnost hipofize (hipopituitarizam);
• Smanjena aktivnost štitne žlezde (hipotireoza);
• Abnormalnosti u razvoju reproduktivnog sistema;
• Nesposobnost tela da koristi androgene hormone (sindrom androgene neosetljivosti);
• Preterana fizička aktivnost;
• Teška malnutricija (anoreksija).

Simptomi i klinička slika zakasnelog puberteta

Klinička slika zavisi od vremena kada se zakasneli pubertet javlja. Obično je reč o dečacima koji su i u godinama do puberteta ispoljavali opšti usporeni telesni razvoj sa sporijom denticijom, nižim rastom, često sporijim psihičkim sazrevanjem, a nekada i sklonošću gojaznosti. Kako u njihovih vršnjaka dolazi između 12-14. godine do naglog porasta u telesnoj visini i pojave znakova polnog sazrevanja, dečaci sa zakasnelim pubertetom postaju u tom dobu naročito upadljivi po svom nižem rastu i izostanku znakova puberteta. Takva situacija može biti uzrok značajnih emocionalnih i psihičkih problema. Obično se u uzrastu od 16-18. godine zapaža spontana pojava znakova puberteta, pri čemu je tok polnog sazrevanja, kao i konačna visina, obično u normalnim granicama.

Simptomi zakasnelog puberteta kod dečaka su:

• Izosatanak povećanja testisa do 14. godine;
• Manjak stidnih dlačica do 15. godine:
• Visok, nemutirani glas;
• Nizak ili usporen rast;
• Mogućnost pojave masnih naslaga oko kukova, karlice, stomaka i grudi.

Zakasneli pubertet u devojčica, tj. izostanak polnog sazrevanja u uzrastu 10-12. godine, zahteva znatno veću pažnju i obazrivost, s obzirom na mogućnost da je reč o nekom obliku primarnog ili sekundarnog hipogonadizma.

Simptomi zakasnelog puberteta kod devojčica su:

• Izostanak rasta grudi do 12. godine;
• Više od 5 godina između prvog rasta dojki i prve menstruacije;
• Devojčica nije dobila prvu menstruaciju do 15. godine;
• Manjak stidnih dlačica;
• NIzak ili usporen rast.

Dijagnostika zakasnelog puberteta

Dijagnoza zakasnelog puberteta se postavlja na osnovu porodične anamneze, kliničke slike, pregleda i određivanja nivoa hormona. Dijagnostika odloženog puberteta može uključivati i primenu sledećih testova i imidžing metoda:

• analiza krvi - radi provere nivoa hormona, hromozomskih poremećaja i hroničnih bolesti koje mogu da odlože pubertet;
• rendgensko snimanje - radi se RTG snimak levoj šake i zgloba kako bi se procenila koštana zrelost deteta. Kod preranog puberteta, koštano doba je često starije od kalendarskog, a kod zakasnelog je situacija obrnuta;
• CT skeniranje - pokazuje kosti, mišiće, masnoću i organe, detaljnije od običnih rendgenskih snimaka;
• Magnetna rezonanca (MRI) - koristi se kako bi se dobile detaljne slike tkiva u telu.

Lečenje zakasnelog puberteta

Dečaci i devojčice sa familijarnim tipom zakasnelog puberteta bez terapije u kasnijem toku postižu punu zrelost i najčešće su višeg rasta. U nekim slučajevima, lečenje se može obaviti i hormonskom terapijom, kako bi se pomoglo pojavi sekundarnih seksualnih karakteristika. 

U drugim slučajevima, lečenje se uspostavlja u odnosu na uzrok problema. 

Emocionalna podrška može pomoći deci i adolescentima da se izbore sa odloženim pubertetom.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa pubertetom.

Ukoliko prepoznajete bilo koji od navedenih simptoma, zakažite pregled privatno na broj telefona 063/687-460.