Hiperglikemijski sindrom

Kolika je učestalost i smrtnost ovog stanja?

Kako zbrinuti pacijenta sa ovim sindromom?

• Brza rehidratacija pacijenata sa održavanjem elektrolitske homeostaze
• Korekcija hipereglikemije
• Lečenje precipitirajuće bolesti
• Praćenje i korekcija kardiovaskularne, plućne i bubrežne funkcije

Brza rehidratacija pacijenata sa održavanjem elektrolitske homeostaze:

• Rastvorom izotonog NaCl se uvek otpočinje lečenje, jer natrijum i voda moraju biti najpre nadoknađeni
• Nadoknaditi dovoljan volumen da bi se omogućila normalna perfuzija vitalnih organa i bubrega. Obično 2 litra 0,9% izotonog rastvora NaCl može biti dato već u prvom, ili u prva 2 sata terapije. Kada se uspostavi renalna perfuzija sa adekvatnom diurezom, može se dati 0,45% NaCl radi nastavka kontinuirane hidratacije.
• Razumni cilj tretmana je nadoknada polovine procenjenog deficita volumena u prvih 12 sati terapije , a ostali deficit se nadoknađuje u narednih 12 sati.
• Intravenski data tečnost omogućava renalnu eliminaciju glikoze i razređenje ekstracelularnog volumena, prouzrokujući značajan pad glikemije.
• Kada osmolarnost seruma padne na manje od 320 mOsm/kg, opet se može dati 0,9% isotoni rastvor NaCl. Kada glikemije (kontrolisana na svaki sat) padne ispod 17 mmol/l, uključije se rastvor 5% glikoze, koji prevenira nagli pad glikoze, koji može biti udružen sa edemom mozga.
• Značajni gubitak kalijuma zahteva obazrivu nadoknadu. Sa rehidratacijom, koncenracija kalijuma se smanjuje, a sa uvođenjem insulina u terapiju ubacuje u ćelije. Dodatni pad kalijuma može dovesti srčanih aritmija. Kalijum se može dodati u infuzion rastvor ukoliko je kalijemija ≤ 5 mmol/l. Ukoliko je u startu rehidratacije prisutna hipokalijemija potrebno je do 60 mEq/l kalijuma. Kontrolisati kalijum najmanje jednom u 4 sata, do stabilizacije glikemije.
• Fosfati, magnezijum i kalcijum se ne nadoknađuju rutinski, ali kod prisustva simptoma )npr. tetanija) potrebna je supstituciona terapija.

Korekcija hipereglikemije

• Početi infuzijom insulina od 0,1U/kg/h
• Kontrolisti glikemiju na svaki sat. Ako je stabilna posle 3 sata, prorediti kontolu na 2 sata.
• Prve ciljne vrednosti glikemije su između 14 i 17 mmol/l., sa tendencijom daljeg smanjenja kada pacijent postane stabilan.
• Kada glikemija padne ispod 14 mmol/l smanjiti insulinsku infuziju za 0,5 U/h.
• Za koncentraciju između 14 i 17 mol/l ne menjati brzinu infuzije.
• Za glikemiju preko 17 mmol/l povećati insulinsku infuziju za 0,5 U/h, a za preko 19,6  mmol/l za 1 U/h, izuze ukoliko pad glikemije nije veći od 5,5 mmol za sat.
• Kada se stanje pacijenta stabilizuje, posle najmanje 24 časa, mogu se postaviti stroži ciljevi u kontroli glikemije od 5- 7 mol/l, i oni se najpre ostvaruju insulinskom terapijom, a ako dođe do oporavka endogene sekrecije pankreasa i primenom oralnih hipoglikemika.

Lečenje precipitirajućih  bolesti

• Kada je precipitirajuća bolest odgovorna za NHS, treba je otkriti i lečiti, što je obično i uslov za izlečenje NHS.
• Posroje i preporuke da se profilaktički daje heparin i antibiotik širokog spektra, ali nema kontrolisanih studija koje bi dokazale opravdanost tih preporuka.

Praćenje i korekcija kardiovaskularne, plućne i  bubrežne funkcije

• Izraženi elektrolitski i metabolički poremećaji u HNS zahtevaju pažljiv kardiorespiratorni monitoring u jedinici intenzivne nege
• U slučaju komprovitanog disanja indikovana je endotrahealna intubacija i mehanička ventilacija.
• U slučaju poremećaja stanja svesti neophodna je knsultacija neurologa, između ostalog i u cilju dijagnostikovanja prateće neurološke bolesti (CVI ili druge).
• Konsultovati i specijaliste drugih grana medicine, po potrebi.