Artroskopija (kod dece)

Artroskopija je minimalno invazivna hirurška procedura koja omogućava jasnu vizuelizaciju struktura zgloba pomoću artroskopa, optičkog instrumenta sa kamerom. Služi za dijagnostiku, ali i tretman različitih oboljenja i oštećenja zgloba i predstavlja najsavremeniju alternativu otvorenim hirurškim tehnikama u ortopediji.  

Indikacije za artroskopiju

Artroskopija se najčešće koristi za evaluaciju i tretman bolesti velikih zglobova kao što su ramena, lakat, ručni zglob, kuk, koleno i skočni zglob. Najčešći simptomi koji prethode artroskopiji pomenutih zglobova su bol, otok, crvenilo i smanjena pokretljivost pomenutih zglobova. Artroskopija je posebno značajna ako je u pitanju koleno, kod kojeg je ova metoda u potpunosti zamenila otvorenu hiruršku reparaciju povreda mekih tkiva. Najveću primenu ima u sportskom traumatizmu kolena, posebno kod dece i mladih, kod kojeg se izvodi niz procedura:

• lečenje rupture meniskusa,
• rekonstrukcija ligamenata (posebno kolena),
• odstranjivanje dela oštećene zglobne hrskavice,
• odstranjivanje delova kostiju ili hrskavice nakon povrede,
• luksacija čašice kolena
• postraumatska stanja sa prelomom unutar zglobne površine

Pored rešavanja traumatskih oštećenja mekotkivnih struktura kolena i drugih velikih zglobova, indikacija za artroskopiju kod dece predstavljaju i brojna oboljenja zglobova kao što su:

• juvenilni idiopatski artritis
• septički artritis
• osteohondritis
• hemartroza, bilo traumatska, bilo posledica koagulopatija
• sinovijalna plika
• artrofibroza

Priprema za artroskopiju je jednostavna

Jedna od prednosti artroskopije je u pripremi za proceduru koja je jednostavnija u odnosu na otvorene hiriruške procedure. Neophodno je, u konsultaciji sa lekarom, privremeno prekidanje terapije lekovima koji utiču na zgrušavanje krvi, kako bi se sprečila ozbiljnija krvarenja.

Prestanak konzumiranja hrane i pića je neophodan 8 do 12 sati pre procedure, ali to primarno zavisi od tipa anestezije koji se koristi. Bolesti srca, pluća, bubrega, diabetes mellitus i visoki krvni pritisak moraju biti pod kontrolom pre izvođenja operacije.

Infekcija zgloba je apsolutna kontraindikacija, pa mora biti sanirana pre procudere. Takođe, treba odraditi klinički pregled, analize krvi i urina, a eventualno i RTG pluća i EKG u sklopu preoperativne pripreme.

Ovako izgleda pregled

U zavisnosti od zgloba na kojem se izvodi, kao i pretpostavljenog uzroka oštećenja, u artroskopiji se mogu koristiti opšta, regionalna i lokalna anestezija. 

Procedura započinje pravljenjem malih rezova, veličine dugmeta, na koži iznad zgloba, kroz koje se uvodi artroskop sa kamerom i sistemom za osvetljenje i uveličavanje.  Zglob se zatim napuni fiziološkim rastvorom kako bi se povećao njegov volumen, poboljšala vidljivost, i kako bi hirurg imao više prostora za izvođenje zahvata.

Ovo omogućava prikaz svih struktura zgloba (zglobna hrskavica, ligamenti, kapsule itd.) na monitoru povezanom sa artroskopom, koji doktor prati za vreme intervencije. Nakon procene stanja zgloba i identifikovanja problema moguće je kroz druge rezove uvesti niz malih instrumenata u cilju njegovog rešavanja.

Oporavak obično traje oko nedelju dana

Oporavak podrazume R.I.C.E protokol, tj. rest (odmaranje), ice (stavljanje hladnih obloga), compress (pritisak) i elevation (držanje ekstremiteta uzdignutog što pomaže smanjenje otoka i bola).

Hirurški rezovi se previjaju, a potrebno je da ostanu suvi prvih nekoliko dana, pa u slučaju pojave crvenila, toplote i otoka neophodna je konsultacija lekara. Kao posledica opšte anestezije, normalna pojava je osećaj pospanosti po buđenju, a ukoliko je korišćena regionalna anestezija javljaju se utrnulost i slabost tretiranog esktremiteta.

U sklopu oporavka, ponekad je neophodno korišćenje štake, udlage ili drugih pomagala radi rasterećenja zgloba, ali i postepeno uključivanje blagih vežbi i drugih metoda fizikalne medicine u cilju održanja mišićne snage i sprečavanja kontraktura. Povratak normalnim aktivnostima se očekuje 7. dana po izvođenju procedure, dok se  intenzivnije fizičke aktivnosti ne preporučuju do završetka 4. nedelje.

Za Stetoskop.info Radoje Tubić, sa Medicinskog fakulteta.