Trichophyton

Trichophyton spada u jedan od tri roda gljivica koje čine dermatofite. Dermatofiti su keratinofilni mikroorganizmi. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Mogu biti geofilnog, zoofilnog i antropofilnog porekla. Geofilni specijesi žive u zemlji, zoofilni parazitiraju na različitim životinjama a antropofilni na čoveku. Sve tri vrste mogu biti uzročnici bolesti kod čoveka.

Najčešće vrste su:

Na širenje dermatofitija tj. nastajanje infekcije utiču: faktori sredine (toplota, vlažnost, gumena zatvorena obuća, zanimanje...), faktor uzročnika (količina vitalnih spora u patogenom materijalu, virulencija, dužina neposrednog kontakta sa zaraženim materijalom), faktor domaćina (imunološki i neimunološki: integritiet epiderma, brzina proliferacije bazalnih ćelija, zasićene masne kiseline na površini kože, životno doba, pol, genetski i rasni faktori, endokrini i metabolički faktori, udružene bakterijske infekcije).

Oboljenja izazvana dermatofitima su kontagiozna. Infekcija se prenosi direktnim putem i indirektnim (preko zaraženih predmeta). Interesantno je da genetski vezane osobe češće obolevaju od dermatofitija nego muž i žena, gde je direktni kontakt češći.

Gljive iz roda trihofitona izazivaju oboljenja dlake, brade, neobrasle kože, interdigitalnih prostora, dlanova, tabana i noktiju.
Tinea corporis (Trichophytia superficialis) gljivična je bolest neobraslih delova kože koja se manifestuje u vidu crvenih žarišta u obliku pravilnog kruga sa uzdignutim, infiltriranim i ljuskavim ivicama i središnjom regresijom. Na ivici promene ponekad mogu biti prisutni i mehurići (vezikule). Žarišta mogu biti samostalna (nekoliko milimetara) ili spojena u veličinu od nekoliko desetina centimetara. Subjektivno je prisutan svrab.

Tinea capitis (Trichophytosis capillitii) je dermatofitoza koja zahvata područje dlaka. Razlikujemo nekoliko oblika (površinsku, duboku i favus).

Kod površinskog oblika nalazimo pojedinačna ili mnogobrojna žarišta, veličine novčića ili veća. Prekrivena su sitnim ljuskama i sivkastom peruti. Dlake su neravnomerno slomljene, gube sjaj i boju, ali unutar žarišta ima i zdrave kose. Takve se promene mogu naći i na bradi muškaraca (Tinea barbae).

Kod oblika koji zahvata i dublje slojeve slika bolesti je vrlo impresivna. U samom žarištu se vide mehurići ispunjeni gnojnim sadržajem (pustule), koji mogu stvoriti i veće gnojno žarište (apsces). Kosa opada, a na pritisak izlazi gnojni sadržaj sa sukrvicom pa se stvaraju kruste. Promene su na dodir bolne, a često je prisutna i regionalna upala limfnih struktura. Ovakve promene takođe se mogu naći i na bradi muškaraca (Kerion barbae).

Favus (Tinea favosa) bolest je koja zahvata dlake, ali i golu kožu. Najvažniji simptom je skutulum (tvorevina oblika plitke zdelice, 2-3 mm, žućkaste boje sa sačuvanom dlakom u središtu) i neprijatan miris.
Tinea unguium zahvata područje noktiju. Karakteristično počinju na slobodnoj ivici i bočnim delovima nokta pojavom belih ili žućkastih promena koje se postupno šire prema bazi nokta. Vremenom nokat zadeblja te se odiže nokatna ploča i dolazi do grudvičastog mrvljenja i destrukcije nokta. Bolest se može javiti samostalno ili udruženo sa T. pedis ili manus.
Atletsko stopalo (tinea pedis) je naziv za infekciju kože stopala između prstiju, ali se može proširiti i na druge delove stopala i nokte. Naziva se atletsko stopalo jer se vrlo često javlja kod sportista koji su veći deo dana u sportskoj obući gde im se noga pojačano znoji što pogoduje nastanku infekcije. Na koži stopala:crvena, ispucala, oguljena koža, ponekad koža krvari, svrab, peckanje, osećaj bockanja, razvoj malih mehura. Ovi mehuri često prethode pucanju kože. Kada mehur pukne, osetljiva područja tkiva ispod njega postaju izložena, otiču i bole. Svrab i peckanje mogu se pojačavati ukoliko nastane širenje ili pogoršanje infekcije. U težim slučajevima koža može zadebljati i ljuštiti se.

Na nožnim noktima: promena boje (nokat postaje žut ili smeđ), zadebljanje nokta, neugodan miris, skupljanje odumrlih ćelija pod noktom, bele pege po noktu.

Tinea ingvinalis - nalazi se u području prepona, i u području skrotuma. Žarišta su oštro ograničena, naglašene ivice, ljuskava, centralno crvena, vlažna.

Postavlja se na osnovu epidemiološke anamneze, kliničke slike, nativnog preparata, kulture materijala, pregleda Woodovom lampom.

Lečenje uključuje niz antigljivičnih proizvoda kao što su kreme klotrimazol, mikonazol, ketokonazol, ekokonazol ili ciklopiroks-olaminska krema. Ukoliko infekcija ne reaguje na primenu ovih lokalnih lekova, potrebno je uzimati terapiju per os.