Oni koji žele da žive dugo i budu zdravi trebalo bi da razmisle o trčanju.
Trčanje smanjuje
rizik od srčanog udara, ali i od
raka i neuroloških oboljenja poput
Alchajmerove bolesti, zaključak je istraživača sa Stanfordskog univerziteta u Kaliforniji.
Ljudi srednjih godina koji redovno trče duplo manje su izloženi riziku od smrti za narednih 20 godina nego oni koji nisu skloni upražnjavanju fizičkih aktivnosti.
Tokom 19 godina, koliko je studija trajala, 15 odsto ispitanika iz grupe "trkača" je umrlo, a čak 34 odsto pripadnika kontrolne grupe, saopštili su autori studije.
Bilo koja vrsta energičnog vežbanja će najverovatnije dati rezultate, naglasio je doktor Džejms Frajs, jedan od istraživača.
"I zdrav razum i nauka kažu da u trčanju nema nikakva magije. Važna je redovna energična fizička aktivnost," objasnio je doktor Frajs.
Tim naučnika analizirao je preko 280 članova trkačkih klubova širom Amerike, kao i 156 sličnih, zdravih osoba koji su bili kontrolna grupa.
Svi ispitanici bili su zaposleni na univerzitetima i bili su sličnog zdravstvenog i ekonomskog stanja, starosti 50 godina i više.
Istraživanje je počelo 1984. godine kada su ispitanici popunili upitnike o učestalosti fizičkih aktivnosti, težini i osobinama pri aktivnostima: brzina ustajanja, oblačenje i sređivanje, higijena, ishrana, hodanje, jačina stiska rukama i rutinske fizičke aktivnosti.
Većina se bavila nekim vidom fizičke aktivnosti, ali oni koji su trčali, ukupno su vežbali čak 200 minuta nedeljno, dok je vreme vežbanja preostalih učesnika iznosilo samo 20 minuta za isti period.
U početku, oni koji su trčali redovno, bili su mršaviji, ređe su bili pušači nego pripadnici kontrolne grupe i generalno su više vežbali tokom studije.
"Kako je vreme prolazilo grupe su smanjivale vreme provedeno u trčanju, ali su oni koji su ranije trčali više, na uštrb vremena provedenog u trčanju, više radili energične vežbe raznih vrsta," istakli su autori studije.
Članovi trkačkih klubova imali su u proseku značajno bolje rezultate pri svakom merenju tokom studije.
Istraživači su, takođe, ispitivali da li ima efekta početi sa trčanjem u poznijim godinama, kao i da li će oni koji prestanu da vežbaju početi da plaćaju cenu fizičke neaktivnosti.
Većina "trkača" je prestalo da trči oko 70. godine života, ali je bili teško naći one koji su putpuno prestali da vežbaju.
"Skoro svi su počeli da rade nešto drugo. Nastavljali su sa intenzivnim vežbama," istakao je Frajs.
Čak i oni koji su u starijem dobu počinjali da vežbaju, imali su pozitivne efekte i poboljšali su svoje zdravlje.
Studija je pokazala da rizik od povreda nije razlog da osoba ne trči-mnogi koji su redovno trčali su imali različite povrede uključujući i povrede kolena.
Ljudi srednjih godina koji redovno trče duplo manje su izloženi riziku od smrti za narednih 20 godina nego oni koji nisu skloni upražnjavanju fizičkih aktivnosti.
Tokom 19 godina, koliko je studija trajala, 15 odsto ispitanika iz grupe "trkača" je umrlo, a čak 34 odsto pripadnika kontrolne grupe, saopštili su autori studije.
Bilo koja vrsta energičnog vežbanja će najverovatnije dati rezultate, naglasio je doktor Džejms Frajs, jedan od istraživača.
"I zdrav razum i nauka kažu da u trčanju nema nikakva magije. Važna je redovna energična fizička aktivnost," objasnio je doktor Frajs.
Tim naučnika analizirao je preko 280 članova trkačkih klubova širom Amerike, kao i 156 sličnih, zdravih osoba koji su bili kontrolna grupa.
Svi ispitanici bili su zaposleni na univerzitetima i bili su sličnog zdravstvenog i ekonomskog stanja, starosti 50 godina i više.
Istraživanje je počelo 1984. godine kada su ispitanici popunili upitnike o učestalosti fizičkih aktivnosti, težini i osobinama pri aktivnostima: brzina ustajanja, oblačenje i sređivanje, higijena, ishrana, hodanje, jačina stiska rukama i rutinske fizičke aktivnosti.
Većina se bavila nekim vidom fizičke aktivnosti, ali oni koji su trčali, ukupno su vežbali čak 200 minuta nedeljno, dok je vreme vežbanja preostalih učesnika iznosilo samo 20 minuta za isti period.
U početku, oni koji su trčali redovno, bili su mršaviji, ređe su bili pušači nego pripadnici kontrolne grupe i generalno su više vežbali tokom studije.
"Kako je vreme prolazilo grupe su smanjivale vreme provedeno u trčanju, ali su oni koji su ranije trčali više, na uštrb vremena provedenog u trčanju, više radili energične vežbe raznih vrsta," istakli su autori studije.
Članovi trkačkih klubova imali su u proseku značajno bolje rezultate pri svakom merenju tokom studije.
Istraživači su, takođe, ispitivali da li ima efekta početi sa trčanjem u poznijim godinama, kao i da li će oni koji prestanu da vežbaju početi da plaćaju cenu fizičke neaktivnosti.
Većina "trkača" je prestalo da trči oko 70. godine života, ali je bili teško naći one koji su putpuno prestali da vežbaju.
"Skoro svi su počeli da rade nešto drugo. Nastavljali su sa intenzivnim vežbama," istakao je Frajs.
Čak i oni koji su u starijem dobu počinjali da vežbaju, imali su pozitivne efekte i poboljšali su svoje zdravlje.
Studija je pokazala da rizik od povreda nije razlog da osoba ne trči-mnogi koji su redovno trčali su imali različite povrede uključujući i povrede kolena.
Povezani tekstovi:
Trka za izlečenje je najveći evropski sportski događaj posve...
Za dve godine korisnici su napravili više od 200 miliona kor...
Iskoristite lepo vreme i pridružite nam se na još jednom pro...
Posetili smo čas nordijskog hodanja u okviru pete grupe Otvo...
Odličan savet, Branko:-) Mnogi i jedva čekaju da istrče s posla:-)
Vratite se trčeći.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde