Fizička aktivnost izgleda utiče na povećanje proizvodnje hemijskog
jedinjenja koje ima antidepresivne efekte u mozgu miševa, zaključili su
američki stručnjaci sa Univerziteta Jejl.
Neke ranije studije su pokazale da fizička aktivnost može da pomogne
ublažavanju simptoma depresije, ali razlozi nisu bili jasni, podsetio
je Rojters.
Pri ispitivanju na miševima, stručnjaci sa Jejla koncentrisali su se na hipokampus, koji se dovodi u vezu sa regulacijom raspoloženja i odgovorom mozga na lekove protiv depresije. Kod miševa koji su tokom nedelju dana redovno 'trenirali' na točku za trčanje, ustanovljena je promenjena aktivnost 33 gena, od kojih većina nikad ranije nije identifikovana. Fizička aktivnost je naročito povećala aktivnost gena koji se dovodi u vezu sa VGF proteinima, važnim za razvoj i održavanje nervnih ćelija.
Šta više, kad su istraživači miševima u mozak ubrizgali sintetičku verziju VGF došlo je do snažnog antidepresivnog efekta kod životinja izloženih stresnim situacijama. 'Najvažnije je da smo identifikovali ključni faktor antidepresivnog efekta fizičke aktivnosti - što može da se iskoristi u razvoju novih terapeutskih agenasa', kaže jedan od istraživača dr Ronald Đuman.
On ističe da fizička aktivnost definitivno utiče na mozak, kako na direktan način - opisanim dejstvom na nervne ćelije u hipokampusu, tako i na indirektan način - boljim protokom krvi i povećanom hormonskom aktivnošću. Osim što predstavlja još jedan dokaz korisnosti fizičke aktivnosti, ovo istraživanje ukazuje na VGF kao ključ budućeg angažmanana razvijanju novih lekova protiv depresije, koji bi imali sasvim drugačiji mehanizam delovanja od dosadašnjih, efikasnih kod oko 65 odsto pacijenata.
Pri ispitivanju na miševima, stručnjaci sa Jejla koncentrisali su se na hipokampus, koji se dovodi u vezu sa regulacijom raspoloženja i odgovorom mozga na lekove protiv depresije. Kod miševa koji su tokom nedelju dana redovno 'trenirali' na točku za trčanje, ustanovljena je promenjena aktivnost 33 gena, od kojih većina nikad ranije nije identifikovana. Fizička aktivnost je naročito povećala aktivnost gena koji se dovodi u vezu sa VGF proteinima, važnim za razvoj i održavanje nervnih ćelija.
Šta više, kad su istraživači miševima u mozak ubrizgali sintetičku verziju VGF došlo je do snažnog antidepresivnog efekta kod životinja izloženih stresnim situacijama. 'Najvažnije je da smo identifikovali ključni faktor antidepresivnog efekta fizičke aktivnosti - što može da se iskoristi u razvoju novih terapeutskih agenasa', kaže jedan od istraživača dr Ronald Đuman.
On ističe da fizička aktivnost definitivno utiče na mozak, kako na direktan način - opisanim dejstvom na nervne ćelije u hipokampusu, tako i na indirektan način - boljim protokom krvi i povećanom hormonskom aktivnošću. Osim što predstavlja još jedan dokaz korisnosti fizičke aktivnosti, ovo istraživanje ukazuje na VGF kao ključ budućeg angažmanana razvijanju novih lekova protiv depresije, koji bi imali sasvim drugačiji mehanizam delovanja od dosadašnjih, efikasnih kod oko 65 odsto pacijenata.
Povezani tekstovi:
Trka za izlečenje je najveći evropski sportski događaj posve...
Za dve godine korisnici su napravili više od 200 miliona kor...
Iskoristite lepo vreme i pridružite nam se na još jednom pro...
Posetili smo čas nordijskog hodanja u okviru pete grupe Otvo...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde