Prof. dr Snežana Živanović

Poštovani ,
poznate ličnosti su imale disleksiju (npr. Albert Ajnštajn, Tomas Edison, Džon Lenon...) koja im nije smetala da postanu to što jesu. Svakako (obavezno !!!) se treba obratiti stručnjacima za pomoć, pre svega logopedu (možda i defektologu), psihologu (ili dečjem psihijatru). Ukoliko dete sem disleksije ima i neke druge simptome i znake neurološkog oboljenja konsultovati dečjeg neurologa (Klinika za dečje interne bolesti).

Poštovani,
do druge godine života obično je uvećanje grudi prolazna, bezazlena pojava. Naravno, treba konsultovati dečjeg endokrinologa radi ispitivanja, ukoliko ranije to nije učinjeno.

Poštovana majko,
Vi ste uveli i više namirnica nego što je potrebno za uzrast Vaše bebe. Osnovne smernice u ishrani odojčeta su sledeće: dve nove namirnice nedeljno; kombinovati jedno obojeno i jedno neobojeno povrće;obroku sa povrćem 3x nedeljno dodati meso (juneće, pileće, jagnjeće), žumance dodati 1x nedeljno (početi sa osminom) ukoliko ne postoji sklonost ka alergijskim bolestima. Ne forsirati bebu da pojede količinu obroka sa novom namirnicom koliko ste vi zamislili da treba da pojede, već koliko beba želi. U početku je dovoljno par kafenih kašičica, sa postepenim povećanjem količine narednih dana, do količine koju beba sama prihvati. Što se tiče rasporeda obroka: voćnu kašu dati uvek u isto vreme tj. u vreme užine oko 10h ili 17h, obrok sa povrćem i mesom, uvek u vreme ručka između 12 i 15h. Broj obroka zavisi od bebe: 3, eventualno 4 podoja, 1x voćna kaša, 1x obrok sa povrćem i mesom i 1x mlečna kaša u vreme večere ( sa pirinčom ili kukuruznim brašnom, ne žuriti sa grizom i keksom). U osmom mesecu može sledeće voće: jabuka, banana, kruška, šljiva, dunja, breskva. Vrlo je važno da obroci budu uvek u određeno vreme. U početku kada se beba navikava na nove namirnice, količinu obroka postepeno povećavati ! Obrok pripremati na isti način. Dok hranite svoju bebu budite dobro raspoloženi i opušteni !!!