Poštovani, 

Moje dete je staro dve i po godine. Jako je veseo i bistar i sve zna. U pričanju nema rečenicu, priča neki jezik koji ja ne razumem (bebski) ali, i kaže mama, deda, neću, daj i tako te složene proste reči. On u stvari priča stalno ali ga niko ne razume, nismo još bili kod doktora. U čemu je problem? 

Poštovani,

Imam dete koje ima više od 3, 5 godine. Ima dijagnozu f83&f80.1. Svi nalazi su u redu, eeg, osim što je timpanometrija pokazala tip b i tip c. Posle terapije Narivent i Nasonex nalaz je bio uredan. Krenuo je da brlja i po koju reč, ali ne kao vršnjaci. Ide kod defektologa i radi se sa njim. IQ je 54, &iq socijalno emo 74 to treba ponoviti. Ali najviše me zanima zbog vakcine MMR, da li da mu je dam ili da sačekam još malo? Nisam protivnik vakcina i stariji je sve na vreme primio. 

Poštovani, 

Moje dete ima 3 godine i dijagnostikovanu razvojnu disfaziju od strane logopeda iz doma zdravlja. On izgovara dosta reči, razlikuje boje, zna sva slova i brojeve, zna koja je koja životinja i oponaša ih, razlikuje prevozna sredstva, razume osnovne naredbe, ali ne sastavlja rečenice, dosta toga zna i na engleskom jeziku. Logoped nam ništa ne predlaže sem čekanja. Da li deca sa ovom dijagnozom mogu sama spontano da počnu da izgovaraju rečenice ili im je za to neophodna stručna pomoć ili još neki pregled? 

Poštovani, 

Potreban mi je Vaš savet. Moj sin ima dve i po godine, po rođenju smo živeli u inostranstvu. Njegov otac govori dva strana jezika, a ja sa njim od rođenja komuniciram na srpskom jeziku, tako da je dete slušalo tri jezika. Kada je sin imao godinu dana rastali smo se, otac živi u inostranstvu i retko ga viđa, pa u poslednjih godinu i po komuniciramo samo na srpskom. On je veoma veseo, bistar, raguje na zvuke i pojave, veoma je aktivan, čak i više od svojih vršnjaka, puno trči, šutira loptu, vozi trotinet. . Razume sve što mu se kaže, reguje na komande: idi donesi/odnesi, obuj se, idemo napolje, hajde da stavimo veš u mašinu, uzmi bicikl da se vozimo, vrati na mesto, skupi igračke, uzmi bojice, gde je mesec i slično. Do skoro nije bio zainteresovan za knjige, a sada kada ga pitam da mi pokaže u knjizi koji je oblik ili predmet: npr. gde je krug, kvadrat, kuca, maca, auto. . Sve zna da pokaže. Igramo se sklapanja oblika od štapića, na primer ja mu kažem da napravi slovo a, e ili kuću i on poređa štapiće tako da se dobije taj oblik. Zna da pročita napisana slova: a, e, i, o, u, b i s. Imamo i nekoliko drvenih tabli sa oblicima, brojevima, slovima i životinjama i sve zna da stavi na svoje mesto. Npr. juče je jeo paštetu koju jako voli, a ja sam ga pitala da ponovi “pašteta” pa ću mu dati i on je lepo rekao, a kada sam ga pitala da kaže ponovo samo je govorio “hvala” i “njam njam”. Ponekad imam osećaj da je to za njega igra: npr. ja ga pitam gde je “voz”, a on se smeje pokaze prstom i kaže “ćihu-ćihu-ćihuhu”. Uglavnom kaže “daj” i pokaže na ono što hoće. Pevuši “djiha-djiha-djihaha” i potpuno pogodi intonaciju i ritam. Zna da izgovara reči: mama, deda, kvadrat, cveće, četiri, pet, hvala, kapa, a na primer krug je “kung”, ptičica je “tićica”, pa-pa je “ta-ta”. Vodila sam ga pre par meseci na pregled kod logopeda u okviru sistematskog pregleda i mišljenje je da govor kasni jer je po rođenju slušao više jezika i zato što je veoma aktivan pa se fokusira na istraživanje sveta oko sebe. Preporuka je da vežbamo i da se javimo na kontrolu oko 3. godine. Ja vidim da on polako napreduje, ali njegov otac tvrdi da je mentalno zaostao jer ne govori 300-500 reči i ne sklapa rečenice i insistira da ga vodimo na snimanje mozga. Obzirom na to da je zdrav i prav ja ne želim da paničim, ali me zanima kada je vreme da se zabrinem. Najlepše hvala

Posšovani, 

Imam 26 godina. Radno iskustvo od 3 god u državnoj službi. Povremeno mi se desi kada se uzbudim da teško govorim. Posebno kada je neki bitan razgovor sa šefom i to. Pokušavam da kontrolišem ali dolazi do ubrzanog lupanja srca. Pred razgovor za posao dobijem neki strah, a inače pričam normalno. Nekada ceo dan kao da imam gušenje, jako teško pricam, a trudim se da to niko ne primeti, a patim u sebi. Šta da radim? Sramota me je, niko ne zna kako se osećam. Srdačan pozdrav. Milica