Hitno mi je jer moram da rešim da li da ostanem u braku ili ne. Imam utisak da mi strašno smeta kada je pored mene, nervira me, mada ne mora ni da kaže ništa. Međutim, kada je vidim da joj je teško, kada zaplače, kada vidim da su nepravedni prema njoj - nije mi svejedno i tada želim da budem sa njom i podsetim se lepih stvari. Po ceo dan je odsutna, radi, ja sam u kući jer nemam posla i teško mi je. U braku smo 9 godina.

Jas sum od makedonija, imam problem so mazot. Momentalno sme razdeleni i imame 2 mesecno bebe. Razdeleni sme zaradi nemanje finansii i poradi toa sto ne mozese da ni obezbedi najophodnite sredstva za zivot. Jas ne se soglasuvav so negovite roditeli i si otidov od tamu. Problemot e sto toj saka da bideme zaedno i mnogu me saka i mene i deteto no nemoze zaradi finansiite nisto da napravi. Od edno rabotno mesto odi na drugo se pozajmuva pari od kogo ke stigne navodno da gi vrati dolgovite no nikako da se stabilizira. Se somnevam deka ima nekoj drug problem zatoa sto go izbrkaa i od rabota, od site tie pari sto toj gi pozajmil jas ne vidov ni denar. Neznam kade gi dal. Dali mozete nekako da mi pomognete i da mi dadete sovet za ponatamu zatoa sto uporno tvrdi deka ke najde stan pod kirija i da odime da ziveeme zaedno a toj voopsto ne ni raboti i toa ne mi go kaza tuku jas doznav od drugi deka mu dale otkas. Znaci me lazel celo vreme. Odnapred vi blagodaram i ke ve molam vo najbrzo vreme da mi dadete odgovor

Postovani, zivim sa covekom starijim od mene 11 godina. Planiramo da brak ozvanicimo i formiramo porodicu. Oboma je ovo drugi brak, sa tom razlikom da ja nemam dece a on ima dve cerke. Za vise od 1 god. Vidjanj josuvek me nije upoznao sa decom. Starija kcer je jako vezana za njega, introvertna, inertna, stidljiva, a druga komunikativna, potpuno drugacija od sestre. Obe su predmet stalnog instruiranja od strane majke (ne protiv mene, vec inace!) . Kada je pre 3 nedelje pokusao da ih dovede kod nas i upozna nas - mladja kcer je pristala a starija odbila, jer ona "ima jednu mamu i jednog tatu". Iako je otac objasnio da je ne upoznaje sa "mamom" vec sa tetom sa kojom zivi i da on ima pravo na zivot, bas kako i mama ima drugog ciku (samo sto ne zivi sa njim) . On i ja se odlicno slazemo, ali ovakav razvoj dogadjaja nismo ocekivali i ne znam kome je teze pao! Majka takodje ima drugog coveka, ali ga njima ne predstavlja nna taj nacin i cini mi se da stvara takvu situaciju da je otac los, jer ima drugu zenu, a ona je svetica jer "nema" drugog coveka. Sta da radim, kako da se ponasam u odnosu sa decom, i pri prvom susretu, a i inace? Planiramo nase dete, a mene je strah i te novine u nasem odnosu (pod "nasim" mislim na decu, njega i mene) .

Pozdrav od mene! Imam 27. Godina i verenika koji ima 29. Lepo se slazemo, volimo i razumemo se dosta dobro. Jedino sto mi smeta je sto je slabiji u emotivnom smislu od mene, lako mu je promeniti misljenje, neurotican je. . . Trudim se da mu pomognem pricamo stalno o tome. Jako je napet, ima trenutaka kada svima oko sebe podigne pritisak bez ikakvog razloga. Skrenula sam mu paznju na to, on onda pije i tako se opusti i bude ok. Plasim se da nije potencijalni alkoholicar. I to sam mu raekla, ali on tvrdi da ne pije iz tih razloga. Sledeci problem koji imamo je sto mi se ponekd cini da nemamo nasu intimu. Cini mi se da on sve (ali bukvalno sve) prica svojjim roditeljima i sestrama. Stalno je u nekom grcu i vise puta sam primetila da se on ustavri boji svega, da nikom nista ne veruje dok to njegovi ne odobre. Mene su prihvatili i ok su prema meni, ali me nervira to stalno mesanje u nas zivot. Volim ga i nemaju sta da mi zamere, ali mislim da preteruju. Tu ne krivim njih vec njega. Iako je tako vaspitan, odrasli smo i moze sada biti svoj covek i ziveti samostalno. Oboje radimo, i pre svadbe planirali smo da zivimo zajedno neko vreme. Medjutim umesali su se njegovi roditelji koji mu nisu direktno zabranili da ode ali posredno jesu. On je trazio da ja dodjem da razgovaram s anjima i da ce mu tako biti lakse da ode od njih. Sto sam odbila, jer ne zelim da se mesam u njihove odnose. On se naljutio i sada je besan i uvredjen. Iako ga volim i stalo mi je do njega stvarno nemam vise zivaca za takvo ponasanje.

Postovani, u braku sam 3 godine, dete ima 2. 5 godine. Moj muz i ja ne funkcionisemo najbolje od samog starta. Ali sada postaje sve gore i gore. Ja sam zaposlena, dok njega finansiraju roditelji, tako da on ne radi. On provodi vise vremena sa detetom. Ja uglavnom slobodno vreme provodim sa sinom, ali ne mogu da mu se posvetim, jer uvek mislim na nesto drugo. Uz sve to muz uopste ne uzima u obzir moje misljenje, govori da se ne brinem dobro o detetu. On mu je i otac i majka. Moj autoritet rusi pred detetom, a uvek je njegov na prvom mestu, i ne dozvoljava da ja kazem svoje misljenje. Bukvalno su nam se promenile uloge, on je zensko, a ja sam musko. Iz celokupnog nezadovoljstva i odsustva svega sto je potrebno za funkcionisanje normalne porodice, ja imam potrebu za drugaricama i izlascima, jer to mi je jedini izduvni ventil. Moje dete volim vise od icega, ali jednostavno sve ovo mi je ubilo zelju da se bavim detetom. Pri spomeni razvoda, muz je rekao da mi nikad ne bi dao dete. Sta da ucinim? Molim vas za savet!