Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460
Placeholder doctor image

Psihijatar Ivana Stojković

Psihijatar

Placeholder doctor image

Psihijatar Ivana Stojković

Psihijatar

O lekaru

Obrazovanje:

2016. Diplomirala na Filozofskom fakultetu, na katedri za Psihologiju na Prištinskom Univezitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

2006. Hemijsko Tehnološka škola, Vranje, Smer - Tekstilni tehničar


Radno iskustvo:

Za vreme pohadjanja srednje škole aktivno volontirala u udruzenju “Srećna porodica”, koje se bavi potrebama i rešavanjem problema interno raseljenih lica sa Kosova, na projektu “Sa knjigom je sve drugačije”, zatim na projektu “Ovo smo sa sobom poneli”.

2006/2007. Obilazila kolektivne centre za interno raseljena lica sa Kosova u Niškom okrugu I volontira na projektu “ Deljenje časopisa Bilten” u okviru udruženja „Srećna porodica“.

2009. Saradnik na projektu “Putujuća žurka” u udruženju “Srećna porodica”

2012. Obavljala stručnu praksu na poslovima stručnog saradnika u školi za učenike sa smetnjama u

intelektualnom razvoju, “ŠOSO 14. Oktobar” Niš

2012. Obavljala stručnu praksu u Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu

2014. Obavljala stručnu praksu u Centru za socijalni rad Sveti Sava, Niš

2012-2013. Volontirala na projektu “Stariji brat - starija sestra” u Otvorenom klubu sa decom sa

posebnim potrebama, u kom je jednom nedeljno organizovanla druženje, kreativne, edukativne

radionice, u cilju poboljšanja socijalnih kontakta, interakcije dece učenika škole “14 Oktobar” , uzrasta od 12 do 16 godina.

2014. Počela sa volontiranjem u NURDOR-u (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka).

2015. Volontirala u pisanju projekta za izgradnju hemato-onkološkog dečjeg odeljenja u Nišu.

Učesnik u rehabilitacionom kampu “Ljubavi i nade” u Ivanjici koji organizuje Nurdor

Učesnik na aktuelnom projektu “Šoljica razgovora” koji se organizuje na Dečjem Onkološkom odeljenju.

Aktivna u obavljanju kancelarijskih poslova, organizovanje događaja i prikupljanje sredstava.


2015. Učestvovala u edukaciji volontera na edukacijama volontera koje organizuje Nurdor.

2016. Učestvovala i organizovala kreativne radionice na letnjem kampu u Pakoštanima, Hrvatska za

samohrane mame i njihovu decu koja su se lečila od malignih oboljenja

2016.Volontirala u projektu “Otvorena vrata naše male domske zajednice” koji organizuje Volonterski

centar u saradnji sa Domom za decu i omladinu ”Duško Radović”u Nišu.

2016.Ucesnik seminara Pomoć pomagačima, podrška I pomoć deci I mladima u migrantskoj krizi,

organizovanog od strane Udruženja Narodni Parlament u Leskovcu.

2016. Organizator i učesnik interaktivne radionice o migrantskoj krizi u Nišu.

2016. Pohadjala seminar Devijantno ponašanje mladih, odrzan u okviru Psihološkog savetovališta u Nišu

2016. Volontirala na projektu “Školujem se dakle radim“, Volonterskog centra, koji ima za cilj osnaživanje

srednjoškolaca sa intelektualnim poteškoćama. Projekat je realizovan u školi za osnovno I srednje

obrazovanje “14 Oktobar” u Nišu.

2016. Od septembra do decembra je radila kao Službenik za zaštitu dječjih prava, NGO Danski savet za

izbeglice, Kamp za Porodice u Bujanovcu na projektu UNICEF- a - Dečiji kutak- podrška deci

izbjeglicama

2017. Od aprila do decembra je radila kao Facilitator u NGO Danski savet za izbeglice na Unicef - ovom

projektu u Centru za azil Krnjača u Beogradu.

2018. Od aprila zapošljena na projektu Ministarstva za rad „Madad 2“ finansinaran od strane Evropske Unije.

Nastavak podrške za povećanje i unapređenje kapaciteta za upravljanje migrantskom krizom u Republici Srbiji.


Veštine:

Poseduje osnovno znaje engleskog jezika

Poznaje rad na računaru i odlično se snalazi u radu na internetu i u radu sa office paketom.

O lekaru

Obrazovanje:

2016. Diplomirala na Filozofskom fakultetu, na katedri za Psihologiju na Prištinskom Univezitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

2006. Hemijsko Tehnološka škola, Vranje, Smer - Tekstilni tehničar


Radno iskustvo:

Za vreme pohadjanja srednje škole aktivno volontirala u udruzenju “Srećna porodica”, koje se bavi potrebama i rešavanjem problema interno raseljenih lica sa Kosova, na projektu “Sa knjigom je sve drugačije”, zatim na projektu “Ovo smo sa sobom poneli”.

2006/2007. Obilazila kolektivne centre za interno raseljena lica sa Kosova u Niškom okrugu I volontira na projektu “ Deljenje časopisa Bilten” u okviru udruženja „Srećna porodica“.

2009. Saradnik na projektu “Putujuća žurka” u udruženju “Srećna porodica”

2012. Obavljala stručnu praksu na poslovima stručnog saradnika u školi za učenike sa smetnjama u

intelektualnom razvoju, “ŠOSO 14. Oktobar” Niš

2012. Obavljala stručnu praksu u Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu

2014. Obavljala stručnu praksu u Centru za socijalni rad Sveti Sava, Niš

2012-2013. Volontirala na projektu “Stariji brat - starija sestra” u Otvorenom klubu sa decom sa

posebnim potrebama, u kom je jednom nedeljno organizovanla druženje, kreativne, edukativne

radionice, u cilju poboljšanja socijalnih kontakta, interakcije dece učenika škole “14 Oktobar” , uzrasta od 12 do 16 godina.

2014. Počela sa volontiranjem u NURDOR-u (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka).

2015. Volontirala u pisanju projekta za izgradnju hemato-onkološkog dečjeg odeljenja u Nišu.

Učesnik u rehabilitacionom kampu “Ljubavi i nade” u Ivanjici koji organizuje Nurdor

Učesnik na aktuelnom projektu “Šoljica razgovora” koji se organizuje na Dečjem Onkološkom odeljenju.

Aktivna u obavljanju kancelarijskih poslova, organizovanje događaja i prikupljanje sredstava.


2015. Učestvovala u edukaciji volontera na edukacijama volontera koje organizuje Nurdor.

2016. Učestvovala i organizovala kreativne radionice na letnjem kampu u Pakoštanima, Hrvatska za

samohrane mame i njihovu decu koja su se lečila od malignih oboljenja

2016.Volontirala u projektu “Otvorena vrata naše male domske zajednice” koji organizuje Volonterski

centar u saradnji sa Domom za decu i omladinu ”Duško Radović”u Nišu.

2016.Ucesnik seminara Pomoć pomagačima, podrška I pomoć deci I mladima u migrantskoj krizi,

organizovanog od strane Udruženja Narodni Parlament u Leskovcu.

2016. Organizator i učesnik interaktivne radionice o migrantskoj krizi u Nišu.

2016. Pohadjala seminar Devijantno ponašanje mladih, odrzan u okviru Psihološkog savetovališta u Nišu

2016. Volontirala na projektu “Školujem se dakle radim“, Volonterskog centra, koji ima za cilj osnaživanje

srednjoškolaca sa intelektualnim poteškoćama. Projekat je realizovan u školi za osnovno I srednje

obrazovanje “14 Oktobar” u Nišu.

2016. Od septembra do decembra je radila kao Službenik za zaštitu dječjih prava, NGO Danski savet za

izbeglice, Kamp za Porodice u Bujanovcu na projektu UNICEF- a - Dečiji kutak- podrška deci

izbjeglicama

2017. Od aprila do decembra je radila kao Facilitator u NGO Danski savet za izbeglice na Unicef - ovom

projektu u Centru za azil Krnjača u Beogradu.

2018. Od aprila zapošljena na projektu Ministarstva za rad „Madad 2“ finansinaran od strane Evropske Unije.

Nastavak podrške za povećanje i unapređenje kapaciteta za upravljanje migrantskom krizom u Republici Srbiji.


Veštine:

Poseduje osnovno znaje engleskog jezika

Poznaje rad na računaru i odlično se snalazi u radu na internetu i u radu sa office paketom.

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Beograd

Jezici

  • Srpski

Pitajte doktora ili Stetoskop

Broj odgovorenih pitanja: 9

  1. Otežan govor kod deteta
    Pitanje broj: #157950

    Poštovani,

    Imam ćerkicu staru skoro 4 godine. Ima problema sa govorom, retko koju reč izgovara čisto, pretežno prve ili zadnje slogove izgovara. Slabo ili nikako sklapa rečenice, zna sva slova, boje, brojeve, voće, povrće itd. Pomalo i čita ali malo teže razumljivo. Zna pesmice, imitira šta joj se svidi, voli da se igra ali nijedna igra ili igračka joj ne drži pažnju duže od 20ak minuta izuzev kad smo na igralištu. Prilazi deci ali ne može komunicirati pa se nekad "ludira" da bi im privukla pažnju. Često je nasmejana i zna da inicira igru. Kad je zovemo ne odaziva se uvek, već ponekad. Kontakt s očima nije dugotrajan ali ga ima izuzev kad pevamo pesmice ili joj nešto objašnjavamo onda nas gleda dugotrajnije. Razume skoro sve komande ali ne odgovora kad je pitamo npr. kako si, šta si radila danas i sl. Pokazuje šta želi ili kaže, ponekad negoduje kad joj ne damo nešto. Na pregledu sluha nam je rečeno da slabije čuje na levo uvo. Bili smo kod psihijatra, logopeda ali samo dva puta na kratko i nisu nam ništa mogli konkretno reći, trebalo je  još par puta otići ali smo se preselili u inostranstvo. Svašta nam je padalo na pamet, od autizma pa nadalje. Interesuje nas koji problem naše dete ima. 

    Odgovoreno: 01. 07. 2018.
    • Psihijatar Ivana Stojković
      Poštovani,

      Ne mozete očekivati da na sajtu dobijete dijagnozu ili rešenje nekog problema. Jedino što Vam mogu reći da pretpostavljam da Vaša ćerkica može da prevaziđe poteškoće sa govorom u radu sa stručnim licima koji će kroz detaljnije preglede utvrditi i razloge zbog kojij su nastali i u skladu sa tim nastaviti rad sa njom. Predlažem da se aktivirate što pre s obzirom da razvojni period traje do 5. godine, pa će najbolje reagovati na rad u ovom periodu.

      Pozdrav
  1. Upotreba kreka
    Pitanje broj: #158028

    Poštovani,

    Zanima me da li "krek" rekreativnim korišćenjem može da dovede do nekih zdravstvenih problema? Pod rekreativnim unošenjem mislim na oko 5-6 puta mesečno, naravno umereno. 

    Odgovoreno: 01. 07. 2018.
    • Psihijatar Ivana Stojković
      Poštovani,

      Bilo da je kratkotrajna ili dugotrajna, zloupotreba ima mnogo nuspojava koje ozbiljno ugrožavaju zdravlje.
      Kratkoročni zdravstveni rizici uključuju:
      kardiovaskularne probleme (povišen krvni pritisak, ubrzano puls, povišena temperature)
      ubrzano disanje
      mučninu
      čudno ili bizarno ponašanje
      halucinacije (vidne i slušne)
      sumanuta razmišljanja
      paranoju
      teskobu i paniku
      gore navedeni negativni učinci se mogu javiti čak i nakon samo jedne jake doze.
      dugoročne posledice zloupotrebe cracka se mogu javiti nakon par dana, sedmica, meseci ili godina kontinuirane zloupotrebe.
      Dugoročni zdravstveni rizici uključuju:

      kardiovaskularni problemi koji uključuju srčani i moždani udar
      oštećenje kardiovaslukarnog sistema
      pothranjenost, velik gubitak težine
      zbunjenost/delirijum
      trajne psihoze
      oštećenja usana, desni i zuba
      depresija, teskoba, iritiranost
      ne čekajte da vam se psiho-fizicko zdravlje skroz ošteti da potražite pomoć.
      Pozdrav
  1. Zabrana izlaska u vezi
    Pitanje broj: #157202

    Poštovani,

    Dečko koga ja jako volim, a voli i on mene, od mene zahteva da prestanem da izlazim u grad sa svojim prijateljima, tačnije uvodi zabranu toga. Zanima me da li ja treba njemu da ugodim na taj jedan zahtev koji mu smeta, ne znam uopšte kako da se postavim? 

    Odgovoreno: 23. 06. 2018.
    • Psihijatar Ivana Stojković
      Poštovana,

      Potrebno je naći balans u vezi, a ne odgovarati na zahteve ili uvoditi zabrane, kako bi se emotivna veza razvijala. Ne znam zašto Vašem partneru smetaju vaši izlasci, ali bi možda bilo najbolje da ga uključite u Vaše aktivnosti sa prijateljima.

      Pozdrav
  1. Opijanje kod mladih
    Pitanje broj: #156950

    Poštovani, 

    Moja ćerka ima 15 godina, prvi je razred gimnazije, veoma uspešna u školi, vanškolskim aktivnostima i na takmičenjima (ovo nije pod pritiskom roditelja, naravno ohrabrujemo je i podržavamo ali ne vršimo pritisak, uglavnom smo tu da pomognemo ako treba ali retko treba), takođe i prilično omiljena u društvu. Samim tim imamo dosta poverenja u nju, tj. imali smo. Pre oko godinu dana izašla je u grad i tamo se sa društvom napila do obeznanjenja, zvali su nas da dođemo po nju, srećom ništa joj se loše nije desilo. Razgovarali smo, bila je kažnjena sa izlascima, pokušali smo da održimo neki balans da ne bi pala u depresiju i ne daj bože išla u neke ekstreme (misli o samoubistvu), vremenom se situacija nekako normalizovala, mislili smo pogrešila je, shvatila je, to je iza nas. Međutim sada se ponovilo, i to sa tabletom ekstazija na žurci na koju smo je pustili sa jednom grupom iz tih vanškolskih aktivnosti, sve se saznalo, zvali su nas, izbacili je iz grupe i sada smo u toj situaciji. Iskreno ne znamo kako da reagujemo, posebno što ona ne pokazuje kajanje i smatra da je to danas normalno i da mora s vremena na vreme "da pobegne od svog života", njene reči. Razgovarali smo, pričali ali je zatvorena i ne izgleda mi da išta od toga ima efekta. Nada da je od slučaja prošle godine naučila lekciju očigledno je pala u vodu, poverenja ne možemo da imamo, zaista nismo sigurni šta dalje. Smatramo da treba da krene / krenemo kod psihologa, ali ne znamo gde i kome da se obratimo za ovaj konkretan problem, pa Vas molim za savet. Privatno ili u državnom zdravstvu, svejedno je. 

    Odgovoreno: 22. 06. 2018.
    • Psihijatar Ivana Stojković
      Poštovana,

      Divno je to što imate dete koje koristi svoje kapacitete na pravi način i to je jedan od dokaza dobrog vaspitanja. Situacije koje ste opisale spadaju u adolescentne krize. Svakako je dobro porazgovarati sa školskim psihologom koji će Vas uputiti na adekvatnog terapeuta u Vašem gradu. Njeno ponašanje je vrlo verovatno bunt i reakcija na stres koji ima zbog opterećenja koje ima u školskim i vanškolskim aktivnostima i da je to njeno praznjenje. Izbegavajte kazne za njeno ponašanje jer adolescenti to uviđaju kao ne razumevanje njihovog ponašanja, a njima je potrebna podrška da prevaziđu i verbalizuju emocije koje ih savladavaju. Najbitnije je da se ona zna da je vi volite i kada greši i da je volite zbog nje, a ne samo zato što je uspešna u školi i zato što je dete za primer.

      Pozdrav
  1. Uticaj razvoda na malo dete
    Pitanje broj: #157800

    Poštovani, 

    Da odmah istaknem da se ne radi o adolescentu nego djetetu od 3 godine (nisam uspjela naći odgovarajuću kategoriju, ukoliko postoji). Naime, trenutno sam u procesu razvoda (sporazumni, bez tenzija i rasprava). Radi mog novog posla, sin je trenutno s tatom, dok se malo ne smiri situacija oko selidbe i prilagodbe. Pošto bivši muž krajem godine također prelazi na novi posao i živjeti ćemo u različitim gradovima, dogovorili smo da sin neko vrijeme bude sa mnom (kod koga će boraviti nakon tog perioda ovisi o njegovoj prilagodbi i našim dogovorima). Ono što me zanima jest da li je za sina bolje da taj period bude kraći (2-3 mjeseca) ili da kod mene bude cijelu vrtićku sezonu (rujan - srpanj)? Da napomenem da sva pitanja oko razvoda rješavamo mirno, tako da smo oboje otvoreni za dogovor. Samo nas zanima kako će ta promjena utjecati na sina i koji vremenski period je bolji za njega, pošto nam je on oboma na prvom mjestu i nastojimo naći neko optimalno rješenje s obzirom na situaciju. Vjerujemo da mu je bolje da provede duži period, ali me ipak zanima dodatno mišljenje. 

    Odgovoreno: 22. 06. 2018.
    • Psihijatar Ivana Stojković
      Poštovana,

      Svako dete je individua za sebe i najbitnije je da osluškujete njegove potrebe. Ako je Vaše dete po prvi put u vrtiću mozda bi najbolje bilo da se usmerite na privikavanje i polazak u vrtiću, što znači da kod vas provede vrtićku sezonu uz česte posete njegovog oca i uključivanje u vaše svakodnevne nove rutine.

      Pozdrav

Prikazano 1-5 od ukupno 9 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460