Otapostasis - otapostaza ili "klempave uši" predstavlja najčešći oblik deformiteta gde ušna školjka odstoji sa uvećanjem retroaurikularnog ugla. Nekada postoji i povećanje ušne školjke ili macrotia.
Microtia - smanjena ili nedovoljno razvijena ušna školjka je nešto ređa malformacija. Često je praćena poremećajima razvoja spoljašnjeg ušnog kanala (atrezija).
Anotia - potpuni nedostatak ušne školjke, koja je najčešće udružena sa atrezijom spoljašnjeg ušnog kanala kao i sa poremećajima razvoja srednjeg uva.
Fistula preauricularis - nastaje zbog malformacija prvog branhijalnog useka sa fistuloznim kanalom različite dužine i otvorom najčešće u predelu ušne školjke. Ponekad fistule vlaže, izazivajući egzametozne promene na okolnoj koži ili apscediraju. Kanali fistuli su nekada duboki i nekoliko santimetara i mogu slepo da se završavaju.
Apendices auriculares predstavljaju višak tkiva školjke. To su okruglaste formacije smeštene obično ispred ušne školjke, ređe iza ili na ušnoj školjci, češće su jednostrane.
Atresio meatus acustici externi ili izostanak stvaranja kanala, gde je spoljašnji ušni kanal nerazvijen i slepo se zatvara.
Lečenje
Radi se hirurška rekonstrukcija deformiteta. Rekonstrukcija totalnih defekata ušne školjke je težak problem, sa višestrukim operacijama koje uključuju primenu transplantanata hrskavice i kože. Zbog neadekvatnih estetskih rezultata hirurškog lečenja velikih deformiteta često se tada koriste epiteze (proteze od plastične mase). Operacija atrezije kanala se obavlja u cilju poboljšanja sluha, ako je funkcija unutrašnjeg uva očuvana. Kod obostrane atrezije operacija se vrši u četvrtoj godini života, a kod jednostrane kasnije.
Povezani tekstovi:
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde