Visok pritisak zahteva redovnu kontrolu

Arterijska hipertenzija je veoma rasprostranjena kardiovaskularna bolest i značajan faktor rizika za nastanak brojnih komplikacija. Kod nas od nje boluje više od 2 000 000 stanovnika, a svakim danom je sve veći broj obolelih među mladima, čak i kod dece školskog uzrasta. Ukoliko se krvni pritisak ne kontrolišete redovno, može ubrzati napredovanje komplikacija u organizmu. O pravilnom praćenju krvnog pritiska i terapijama govori prof. dr Nebojša Tasić.

1. Koja je gornja granica za krvni pritisak i koje aparate treba koristiti?

prof. dr Nebojša Tasić: Danas i dalje važi podela da je granica između povišenog krvnog pritiska (hipertenzije) i normalnog krvnog pritiska 140/90 . To ne važi za osobe sa dijabetesom, koje pripadaju najugroženijoj populaciji i kod njih je poželjan pritisak 130/80. Pre je važila teorija koja govori da je dobro imati što niži krvni pritisak, jer to doprinosi dobroj zaštiti krvnih sudova. Međutim, pokazalo se da je to delimično tačno. 

Svaki čovek je drugačiji, stoga treba gledati kakav je pritisak bio u mladosti i tako paziti o individualnim reakcijama organizma na povišenja. Individualne razlike su važne i treba ih poštovati prilikom ispitivanja nefarmakološke terapije. Na primer, ukoliko je žena tokom mladosti imala pritisak 100/60, a u menopauzi 130/80, njoj se neće dati terapija. Dešava se da neke žene, kada dobiju povišenje pritiska u menopauzi, osećaju simptome kao što su glavobolja i vrtoglavica. Takvim pacijentkinjama će se dati lek i ovo je razlog insistiranja na individualnim razlikama.

Za dijagnozu i praćenje efekata terapije najmerodavniji holteri. To su aparati koji prate krvni pritisak danju i noću. Većina pacijenata ih koristi, naročito oni sa varijabilnim krvnim pritiskom. Veliki je broj aparata na tržištu, a "Microlife" mogu meriti atrijalnu fibrilaciju u kućnim uslovima, što drugi aparati ne mogu.

2. Kako dovesti neregulisan krvni pritisak u normalu?

prof. dr Nebojša Tasić: Holter je veoma važan jer on određuje terapiju i govori nam u kom smeru ona ide kod pacijenta. Vrlo je važno da lekove ne ukidate sami. Ako se dogodi da lek ne prija ili ne deluje, odmah se javite Vašem lekaru koji je prepisao da taj lek. On će promeniti, dopuniti, promeniti dozu, samo nemojte to raditi sami. Nemojte ništa samoinicijativno raditi- to je prvo pravilo. 

Pravilo broj 2: Mnogi pacijenti čitaju uputstva sa lekova i tu se pronađu u mnogim neželjenim efektima. Imate pravo da Vam neki lek ne prija, ali posavetujte se sa lekarom i on će Vam reći šta je uzrok Vaših tegoba, to ne mora biti od lekova. I ono što je najvažnije, lekovi ne deluju kod onih koji ih ne piju, morate piti lekove da bi delovali i treba da verujete svom lekaru. 

Pogrešno je to što često pacijenti odlaze kod više lekara kako bi proverili svoju terapiju. Na osnovu terapija različitih lekara, dešava se da pacijenti sami mešaju te lekove, što je naročito opasno, lekovi nisu bombone!

3. Da li dejstvo leka prestaje nakon dugogodišnjeg konzumiranja?

prof. dr Nebojša Tasić: Dejstvo leka ne prestaje nakog dugogodišnje upotrebe. Postoje drugi razlozi zašto organizam više ne reaguje na taj lek kao što je reagovao pre. Naravno da lek deluje isto kao što je delovao na početku konzumiranja.

Treba ići na redovne kontrole kod lekara, zato što samo on može da blagovremeno prepozna problem i da na isti reaguje. Organizam je vrlo složena stvar i zahteva česte kontrole zato što se menja, stari, reaguje na različite uticaje iz spoljne sredine. Treba se svemu prilagoditi, a redovne kontrole su suština uspeha. Čak i kada se osećate dobro obavezno idite na kontrolu jer mi vidimo ono što vi ne vidite.