Status epilepticus (SE) se karakteriše
epileptičnim napadom koji je
tako produžen ili se tako često ponavlja da stvara fiksirano
epileptično stanje koje traje, odnosno to je produženi napad ili više
napada između kojih ne dolazi do oporavka.
Koma, prava ili vigilna, može trajati satima po prestanku napada, a doprinose joj i antikonvulzivni lekovi i osnovna bolest. Ređe se status završava konfuznim ili sumračnim stanjem.
Prognoza zavisi od etiologije i
terapijskog pristupa. Smrtnost je velika oko 6-8%. Uzroci letalnog ishoda su
osnovna moždana bolest, cirkulatorni kolaps i zastoj disanja.
Pti mal status (status epilepticus minor):
Podela i klinička slika
Gran mal status (status epilepticus major, generalizovani tončko - klonični SE) - predstavlja jedno od najdramatičnijih i najurgentnijih stanja u medicini i definiše se kao jedan napad koji traje duže od pola sata ili više napada između kojih bolesnik ne dolazi svesti. Ukoliko se bolesnik osvesti između napada govori se o seriji napada. Međutim, i nekoliko velikih napada dnevno predstavlja urgentno stanje, jer lako može da preraste u SE.Precipitirajući faktori mogu da
budu nagli prekid antiepileptične terapije, uzimanje alkohola, infekcije ili
unošenje konvulzivnih sredstava. SE je često prva manifestacija simptomatske
epilepsije. Među najčešće uzroke navode se tumori, teške traume glave,
vaskularni poremećaji, encefalitis i alkoholizam.
SE obično počinje serijom napada
koji se javljaju sve češće. Trajanje pojedinih napada raste na 2-3 minuta, dok
pauze traju 20 do 30 minuta. Tonična faza raste na račun klonične. (Tonična faza koja je zapravo trajna
kontrakcija svih mišića
obuhvata kratkotrajno savijanje trupa unapred, a zatim duže savijanje trupa
unazad, podignute očne kapke i oči koje su okrenute naviše, naizmenično grčenje
mišića jezika i donje vilice kada može doći do
ugriza jezika, kontrakcije
mišića grudnog koša i produžen ekspirijum što dovodi do stvaranja „epileptičnog
krika" vegetativne fenomene: ubrzanje pulsa, povišenje krvnog pritiska,
povećanje pritiska u bešici, proširenje zenica, bledu, a zatim cijanotičnu boju
lica. Klonična faza
počinje blagim drhtanjem i napreduje do snažnih kontrakcija i grčeva svih
mišića tela i lica kao i vilice i jezika što dovodi do krvave pene u ustima). Postoji obilje vegetativnih poremećaja. Disanje može
biti deprimirano osnovnom bolešću i lekovima koji se koriste za kupiranje SE,
tahikardija (ubrzan rad srca) je veoma izražena, kao i hipertenzija (povišen
krvni pritisak), zenice su midrijatične (raširene), postoje hipersalivacija
(povećana izlučivanje pljuvačke), i traheo-bronhijalna hipersekrecija. Moguć je
i edem pluća. Mišićna aktivnost i poremećaj vegetativnog sistema dovode do
hiperpireksije i moguće mioglobinuruje. Nastaju metaboličiki poremećaji.
Koma, prava ili vigilna, može trajati satima po prestanku napada, a doprinose joj i antikonvulzivni lekovi i osnovna bolest. Ređe se status završava konfuznim ili sumračnim stanjem.
- Apsans status-klinički se najčešće manifestuje pomućenjem svesti do izraženog konfuznog stanja kada je bolesnik u stuporu. Ređa je pojava automatizama, fuge, anksioznosti ili manično-depresivnog stanja. Ovakva stanja mogu trajati satima, danima ili nedeljama.
- Mioklonični generalizovani status-manifestuje se ritmičnim, ponovljenim, generalizovanim mioklonizmima (kratkotrajne kontrakcije mišića) praćenim odgovarajućim promenama na EEG-u.
- Džeksonov status (SE focalis Jacksoni, parcijalni somatomotorni status)-predstavlja ponavljane Džeksonove napade koji mogu trajati satima ili danima. Svest je očuvana, mada budnost može ponekada da bude i smanjena.
- Psihomotorni status-manifestuje se dugotrajnim automatizmima, fugama ili psihozom.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke
slike, anamnestičkih podataka o ranijoj epilepsiji i EEG-a
(elektroencefalografije).
Lečenje
Kod svih vrsta SE suvereno
sredstvo je diazepam (bensendin, apaurin, valium), koji se daje intravenski, ne
brže od 5mg/min zbog depresivnog dejstva na centar za disanje. S obzirom da je
diazepam i veoma snažan miorelaksans mora se voditi računa da omlitavljen jezik
ne zapadne u ždrelo, zato glavu bolesnika treba okrenuti na stranu i eventualno
fiksirati jezik. Injekcije diazepama mogu se ponavljati na pola sata do
prekidanja statusa. Efekat diazepama je kratkotrajan. Dugotrajan efekat se
postiže paralelnom primenom fenobarbiton natrijuma.
Ni jedan slučaj ES koji se ne
prekine posle opisanog načina lečenja u prvih pola do jednog sata, ne bi se
smeo lečiti bez uslova za renimaciju. U ovakvim slučajevima najbolje je
bolesnika odmah intubirati i uvesti u narkozu. Ostale neophodne mere su
oslobađanje disajnih puteva aspiracijom, borba protiv kolapsa i moždanog edema,
nadgledanje kardiovaskularnog aparata i primena kardiotonika kada je to
potrebno, korekcija vodeno-sonog balansa i drugo.
Povezani tekstovi:
Za razliku od nesanice koja se u kraćem trajanju relativno d...
Profesor Gavin Giovannoni izdvojio je Srbiju kao primer dobr...
Multipla skleroza bolest kod većine obolelih karakteriše sme...
Kao podrška borbi protiv moždanog udara, pokrenuta je kampan...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde